Међународни трибунал за Ирак је неопходан!

349

Тарик Азиз, који је дуже од четврт века био друга (1) личност у руководству Ирака, осуђен је 26. oктобра на смртну казну (2). И он је и последњи највиши руководилац Ирака у влади Садама Хусеина, са којим су се разрачунале нове власти земље. Сам Садам Хусеин је осуђен на смртну казну и погубљен уочи нове 2007. године. Међутим, мало ко зна, ЗБОГ ЧЕГА је кажњен Хусеин. Имајући у виду перманентно помињање у медијима „геноцида над Курдима“, „примену хемијског оружја против мирног становништва“ итд. може се стећи утисак да су га казнили управо за та недела. Међутим, то није тако. Судски процес против Хусеина, коме је на терет стављан геноцид, јесте одржан, али не и окончан. Процес се морао обуставити у вези с тиме, што је окривљени био кажњен у складу са пресудом, која је изречена за други злочин! А то значи, да суд није имао никакве реалне доказе кривице Хусеина за геноцид. Али ће у историји сада остати записано, да су га „судили“ за геноцид“.

Тада је, можда, Хусеин био проглашен кривим за извршење међународних злочина по првом процесу? Ни то није тако! На првом процесу Садам Хусеин је проглашен кривим зарад потврђивања пресуде суда (у складу са ирачким законодавством) која се односила на лица, која су на њега извршила атентат, и том приликом је погинуло неколико људи. И то је све! И зар не испада да је то унеколико у раскораку са оним, што нам о њему говоре?

Што се тиче Тарика Азиза, он је чамио у тамници (узгред речено, америчкој, а не ирачкој) дуже од пет година, а да му при том није предочена оптужница – једноставно, није се знало шта да му се стави на терет! И на крају је Т.Азиз проглашен кривим „за кажњавање 42 ирачка трговца 1992. године“. О томе, да они нису били продавци играчака, већ спекуланти у време док се Ирак налазио под међународним санкцијама, не спомиње се баш увек. Азиза су такође оптужили за депортацију Курда и прогоне политичких партија. Међутим, суд није утврдио у чему се састоји лично учешће Азиза у свим наведеним радњама. У суштини, ради се о оптужници типа колективне кривице: ако је већ био члан владе – то значи да је крив! Сећамо се речи Тарика Азиза о томе, да одлазећа америчка војска „Ирак оставља вуковима“. Додуше, ту је он сасвим претерао: садашње владари Ирака не контролишу чак ни престоницу. Још 2007. године био сам у прилици да се састанем са адвокатом Садама Хусејна, познатим либанским правником Бушром Халил, која ми је испричала о томе, како је протицао судски процес против бившег председника земље. „И сам суд, и судије, и власти земље живе у америчкој бази, уз обезбеђење Американаца“ – казала је она. Дакле, према чињеници пресуде од стране тобоже „ирачког“ суда у конкретном случају можемо се односити скептички.

Реални разлози и рат против Ирака, и кажњавања Садама Хусеина, добро су познати. О томе је говорио лично Садам још у јуну 1975. године. „Према традиционалним стратешким оценама…наш регион је од веома великог значаја. Додатна рачуница скопчана је са два момента. Први, са ционистичким Израелом – савезником Америке број један у том региону. Други, са нафтом… И када противник победи, он ће нас оставити и без Отаџбине, и без будућности…“(3).

Смртна пресуда Тарику Азизу одјекнула је као нешто сасвим обично на позадини разоткривања тајних докумената о рату у Ираку на сајту WikiLeaks.Презентирана је огромна маса информација, које се односе на ратне злочине, које су извршили амерички и ирачки војници против цивилног становништва Ирака. Документа се односе на смрт преко 109 хиљада људи, од којих су њих 66 хиљада цивилна лица, а такође 24 хиљаде такозвани „устаници“ (тојест, они који су се од тренутка нестанка армије Ирака са оружјем у рукама покушавали супроставити америчкој агресији), преко 15 хиљада борци нове ирачке власти, и око 4 хиљаде – војници окупаторских снага. Према томе, свакодневно је у току шест година рата у Ираку просечно убијан 31 мирни становник.

Поставља се питање: како ће на објављене чињенице реаговати светска заједница? Врховни комесар ОУН за човекова права Н. Пилеј већ је изјавила, да је неопходно спровести детаљну истрагу тих чињеница. Могуће је да ће питање разматрати и Савет ОУН за човекова права. Међутим, то није довољно. Једина адекватна реакција јесте стварање Међународног трибунала за Ирак. Нови трибунал треба да се кардинално разликује од оних, који су већ створени у оквиру система ОУН (трибунали за бившу Југославију, Руанду и Сијера Леоне). Ти су трибунали били створени за гоњење криваца за извршење ратних злочина. Међутим, ратни злочини не врше се сами по себи, јер најпре неко треба да започне рат! А истраживањем ко је започео рат, наведени трибунали се не могу бавити. Зато што су те трибунале стварали они, који су припремали, финансирали и започињали ратове и у бившој Југославији, и у Руанди, и у Сијера-Леоне. А ти трибунали треба да кажњавају оне, ко је у тим ратовима изгубио. Нови трибунал за Ирак – макар то био и јавни трибунал – треба да буде принципијелно другачији. Његова јурисдикција треба да укључује претрес главног питања – ко је започео рат. Амерички војници треба да сносе одговорност за своје злочине у Ираку, а при том то не треба да искључује ни одговорност америчких лидера.

Потребно је такође истаћи и делатност британске Специјалне комисије за истраживање учешћа Велике Британије у ирачком рату. Та комисија ради од лета 2009.године и саслушала је сведочења свих високих чиновника земље, који су доносили одлуку о укључивању Енглеске у рат против Ирака, укључујући бившег премијера Тони Блера. Блерова влада ушла је у рат знајући, да тиме крши међународно право. То је добар основ за кривично гоњење Блера и компаније. Уосталом, међународна противправност чињења САД и Велике Британије у целини је очигледна и без тих закључака.

Багдад је још пре три године тражио од Савета безбедности ОУН да се формира специјални међународни трибунал за Ирак. Међутим, тада је СБ ОУН ћутке прешао преко тог захтева. Сада стварање таквог тзрибунала постаје објективна неопходност.

_______________________________
(1) У то време команда америчких окупационих снага ставила је Тарика Азиза на 43-ће место на списку од 55 најтраженијих личности.

(2) Министарство иностраних послова Русије упутило је апел Председничком савету Ирака да се казна не изврши. Види. Саопштење Департмента за информисање и штампу МИП РФ од 27. октобра 2010. године на званичном сајту МИП РФ на Интернету: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/7F8A0BB68EA21A62C32577C90044FE12
 (3) Садам Хусеин, „Арапи, социјализам и препород. Философска размишљања, афоризми, изреке“. М., Палеја.1998. С.407

(4) Види:http://www.wikileaks.org/

Мезјајев Александар Борисович, магистар правних наука, доцент, шеф катедре за међународно право Академије за менаџмент