Меркел и Београд

328

Вероватно ће вам бити смешно, но, ја волим ноћу да читам званичне документе МИП-а Немачке. Ствар је у томе што ми је деда у детињству, уочи спавања причао страшне бајке и од тих времена, до краја живота сам сачувао навику да добијем дозу адреналина.

Никакав други документ, осим извештаја немачких дипломата, не може изазвати тако моћан прилив адреналина у крв.

Цела поента је у томе што посебност немачког језика не дозвољава његовим ауторима да добро закамуфлирају суштину страхова који им се свакодневно јављају у не малој количини. И као да би желели да се изразе мало културније, но, увек преовлада вишевековна навика да се виче на писти. Зато иза фразе немачког МИП-а „Ангелу Меркел веома узнемирава интеграција западног Балкана у ЕУ, укључујући и Србију, но, то не значи да ће званичном Београду бити опроштени неуспеси у изградњи правне државе“ одзвања галама пруског наредника: „Ја вам кажем курвини синови, да ћете добити такве батине, да ћете крв да сер..е“.

Шта да радиш, на крхким плећима мамочке Меркел лежи брига о интеграцијама Србије у правилно друштво, а то је незахвална ствар. Зато што Срби због својствене им немарности настоје да одступе од пута који им је одређен.

У МИП-у Немачке о томе се саопштава често и на разне често непријатне начине. Ствара се утисак да су за немачке дипломате сви Срби – један Гаврило Принцип који је гурнуо немачку нацију у Први светски рат, који се, као што је познато, није баш добро завршио по њу.

И ево се поново појављује извештај на типичном за немачке дипломате језику, који је опубликовао Deutsche Welle.

У преводу са немачког дипломатског на општеприхваћени руски језик, тај документ изгледа овако: „Гомила зликоваца око Александра Вучића маше бауком српског национализма, кочи демократске реформе, подржава провокацију са српским возом за Косово, а српски председник Николић је самовољно отпутовао на празновање Дана Републике Српске“… Ми не видимо да код њих иде припрема за председничке и парламентарне изборе и натераћемо их да извршавају наредбу „лези-дижи се“ од јутра до вечери. Нека обични пешадинац Вучић не мисли да ће му све ићи од руке, зато што га је мамочка раније награђивала слаткишима због доброг понашања. Он ће бити бичеван, јер је за мамочку најважнији принцип – свакоме по заслугама“.

Мене је чак и хладан зној облио, када сам сазнао да мамочка намерава да казни Сашу Вучића по заслугама. Баш тако је и написано, господо добра.

Страшне слике су почеле да ми долазе у главу, зато што је у немачкој традицији увек постојало колективно кажњавање за појединачну кривицу. Они су тако устројени. Крив је Саша, а сви ће бити шибани.

Заспао сам немирним сном и сањао сам армијску писту, постројене Србе са спуштеним панталонама и Меркел са шибама у руци.

И натпис над вратима „Добро дошли у слободну Европу“.

Ето какав кошмар. Изгледа да је време да се прекине са читањем немачких извештаја о Србима уочи спавања. Изгубиш последњу веру у човечанство.