У склопу „мирољубивог“ преустроја снага NАТО које се премештају на источне границе ЕU према Русији, у самој се Хрватској врши и планско распоређивање хрватских бојовника који једва чекају да напокон успут реше проблем хрватске „кифле“, како се жаргонски назива географски облик садашње државе.
Зато се у четири града поново враћа активна војска, због „promjena sigurnosnog okruženja”, како је то формулисано у министровом наређењу.
Кифла је почетно обликована још у Краљевини Југославији, спајањем две бановине, Савске и Приморске у заједничку Хрватску, којој су тада придодати и знатни делови других бановина.
Међутим, тада се у њен меки трбух угнездила бановина Врбаска, као најзападнија српска бановина, иако је у Бихаћкој регији имала знатну муслиманску популацију.
Током постојања NDH, муслимани су као усташе, одмах решили „проблем“ Срба у тој регији, злочин који су починили као последицу је имао драстично смањење броја Срба, нарочито деце! После победе над фашизмом, претекавше Србе другови комунисти су великодушно селили у Бачку да се не осећају нелагодно у злочиначки промењеном окружењу, те су намерно додатно смањивали број Срба у Бихаћкој регији!
Генерације муслимана које су потом стасале, нису се више осећале „хрватским цвијећем“ већ Алаховим борцима за праву веру, што су у последњем грађанском рату у БиХ и доказали и показали у злочинима над претекавшим Србима, нарочито током операције „SANA 95“ када су по налогу NАТО пакта чистили западни део Бањалучке регије од Срба! Са подручја 12 западнокрајинских општина, укупно је тада протерано 120000 Срба а убијено је 1600 цивила, махом старије доби, који активно нису ни учестовали у грађанском рату!
Под руководством саветника из америчке полудржавне фирме MPRY, припадници HV и 5.-ог корпуса АБиХ стварали су тако на српској земљи будући тенковски полигон NАТО, највећи у Европи.
Ту су операцију плански искористили хрватски политичари, да се домогну знатних делова садашњег Ливањског кантона, силом узимајући под своје, општине Дрвар, Грахово, Ливно и Гламоч, да би у будућности у том делу попунили „наквасану“ хрватску кифлицу. Још далеке 1992. године, спровео је Аnte Gotovina, тадашњи командант HVO (Хрватско вијеће обране) почетне „радове“ овог плана, офанзивом на Ливно, намеран да освоји Купрес.
У тешким борбама које су трајале од априла до октобра те године, српско становништво у општини Ливно много је пострадало, убијани су цивили, пљачкана и паљена имовина, а у основној школи „Иван Горан Ковачић“ одмах је основан први логор за Србе у БиХ током грађанског рата, где су потомци „Маksovih mesara“ привели ухапшене грађане — Србе, њих 250.
Иако је МУП Р Српске поодавно поднео две кривичне пријаве, за наређивање ратног злочина који није био ни обухваћен оптужницом Хаашког трибунала против Готовине, Тужилаштво БиХ коме су упућене још се „премишља“ о реаговању против садашњег саветника за „хумана решења у етничким несугласицама“, хрватске NАТО плавушице.
Ипак, у тим су општинама Хрвати данас мањина, али су и укупна власт над знатном српском повратничком популацијом, која упорно опстаје на својој земљи.
Муслимани су и даље остали компактни у Бихаћком џепу, јер Хрвати не дозвољавају њихово ширење на ове општине, како не би настала мини „зелена трансверзала“ преко „Bosne srebrne“, тако фрањевци још од средњег века називају католичке енклаве у југозападним деловима БиХ.
Тада је ту никло неколико рударских насеља, где су дошљаци SASI били први рудари. Добише повластице од српских средњовековних владара, и право да исповедају своју католичку веру, па потом стигоше и њихови свештеници, и фрањевци као мисионари, који ће тек крајем треће деценије XIX века изградити први католички самостан, уз бројне манастире.
Све до XIX века, то становништво изјашњава се као Срби-католици, али ће после Бечког језичког договора почети изразит притисак на њих да говоре само „хрватски“, те су зато и Хрвати, иако и данас баштине гусле као традицију, а тај се инструмент никада није одомаћио међу аутохтоним Хрватима-кајкавцима, нити су они уз њега умели о себи самима казивати. Иако су прошле скоро две и по деценије од почетка међумуслиманског оружаног сукоба у Бихаћкој регији, последице се и данас осећају, те добро упућенима није никакво изненађење да су у тој регији бројни поклоници исламског верског фанатизма и јака упоришта Ал Каиде, чији конци вуку до Беча као средишта „аутохтоног европског ислама“, како демагози из распадајуће ЕU називају аустроугарски пројекат проглашења Ислама за „царску веру“, током окупације БиХ. Тај су пројекат потом надоградили Химлерови нацистички стручњаци за Ислам, користећи египатско Муслиманско братство тридесетих година прошлог века, да би га почетком совјетске интервенције у Авганистану реинкарнирли момци из CIA, а рециклирали припадници бригаде El Mudžahid, који ће 93. стизати „туристички“ преко земаља ЕU за „свети рат“ против Срба, и то на њиховој земљи (још отоманске тапије то потврђују!).
Сви ови белосветски „добронамерници“ оставили су своје трагове у Бихаћкој регији, што господа из ЕU данас никако „не виде“, изузев када у њиховој „срећној заједници“ пукне понеки комби пуњен експлозивом, баш како су возаче „босанце“ учили из CIA, DIA и бројних западних служби, а они се отели контроли, па желе да свој калифат створе у католичкој Европи.
Управо штитећи део насилно наквасане кифлице, планирају хрватски челници да у гарнизону Сињ сместе активни батаљон за брзе интервенциије, јер од Сиња воде сви путеви за Бањалуку. Gotovina је већ марширао тим путевима током септембра и октобра 95. године у продужетку VRA „Оluja“, а садашњи министар одбране Кotromanović командовао је тада бригадом HV из Сплита, чији су припадници починили ратни злочин над цивилима у Мркоњић граду као „јуначку освету“ за устрељеног команданта „Pauka“, кога је српски територијалац погледао преко нишана своје паповке док је бранио кућни праг, практично му објаснивши Гаврилов принцип за агресоре.
Ни овај ратни злочин није никако процесуиран, а толики међународни „експерти за прекопавање“ тутњали у потрази за доказима, али само „српских злочина“! Динара, Шатор и Грмеч су планинчине које само амерички „црни јастребови“ могу брзо прелетети, те ће зато хрватски бојовници и добити донацију од NАТО, да би могли да „пренесу“ кифлицу барем до Приједора, где су Хрвати-повратници „угрожени“ по тврдњама бискупа Komarice, тог врлог борца за мир и суживот али без Срба у Републици Српској, јер су непожељни на „poviestnim hrvatskim tlima“.
Да се не би заборавило и на парче „hrvatske hercegovačke zemlje“, сместиће се активни интервентни батаљон HV у град Плоче, јер одатле полазе сви путеви у унутрашњост камените Херцеговине, а лијепо и питомо Требиње тако мами, вином и грожђем, плодним Поповим пољем, које би се баш и могло уступити америчком плантажеру за GМО, да најзад „напредак“ стигне у ту забит, како редовно казују београдски другосрбијански сорош-јаслари, кад се помене Јован Дучић! Сваки активни батаљон HV има и активну резерву, коју чини по 1000 млађих резервиста, којима психолошку припрему врше бројне домољубне удруге, својим јавним србождерским иступима!
Ето, хумане чике у NАТО све су то лепо испланирале, само ипак не рачунају са тим Србима, староседеоцима на својој земљи, који већ вековима никако да се покоре разним силама и ордијама, гледајући са планине куд пролазе, али и радо помажући да одлазе подвијена репа, без помпе и музике, памтећи заувек ту питомину у њеној суровости за агресоре!
Извикани „црни јастребови“, већ су показали своју рањивост као и елитни командоси, док су око њих босоноги ратници некадашњег поручника Аидада плесали традиционални плес победника, на врелом афричком песку!
Припадници елитних формација полиције Р Српске нису босоноги, нису ни простих руку, а много тога имају да наплате и врате, буде ли требало бранити Отаџбину, јер су злочинци из HV баш задужили, да се памти! Као туђе слуге, прославили су се хрватски бојовници у свим европским ратовима, остављајући увек крваве трагове свога „урадка“, увек за неког европског католичког владара!
______________________________________________________________________
„Маksovi mesari“ – радосни надимак у NDH за усташку јединицу која је обезбеђивала логор Јасеновац, вршећи физичку ликвидацију Срба, Јевреја и Рома, најчешће клањем ножем!
Паповка – жаргонски израз за полуаутоматску пушку ЦЗ, коју су имали припадници српске ТО
