Након „успешне“ посете премијера Пленковића Украјини, дубоко потресеног што није могао скокнути и до „окупираног“ Крима, бринући о братској Украјини на својој седници баш у Вуковару, хрватска влада донесе одлуку о формирању радне групе за сарадњу са Украјином!
Тако се нуди, да „хрватски миротворци и хуманисти“ украјинској влади пренесу своја богата искуства у „мирној реинтеграцији окупираних подручја“!
Још није познато, да ли је и генерал Готовина члан „експертског тима радне групе“, нити које ће све искусне странке делегирати своје миротворце, као будуће саветнике.
Ипак, ваља се потсетити како је „хрватски експертски тим“ мукотрпно стекао радно искуство у „хуманизацији“ Срба, што је трајало безмало цео век.
После припремних радова током Великог рата, када је знатан део мислећих Срба у тадашњој Аустро-Угарској био затворен у концентрационе логоре, где су хрватски чувари уз остале царске поданике васпитавали непослушне, после краће временске паузе заједничке државе Југославије, уз отворену немачку помоћ уследио је успешан период постојања NDH, када је почето системско решавање „српског питања“, геноцидом као једином мером која гарантује успех.
Посао ипак није довршен и морало се чекати пола века да се настави, али су за то време водећи Хрвати у „слободном свету“ (по оцени Гласа Америке и RFE) темељно анализирали своје грешке и увидели где су грешили, како би спремно дочекали нову шансу!
Нову шансу дао им је NАТО, а извођачи на терену били су Немци и Енглези, који дадоше немерљив прилог стварању „демократске Хрватске“, својим учешћем у стручном тиму PMEZ (посматрачка мисија Eвропске заједнице) и бројним саветницима за специјална дејства у хрватској полицији!
Међутим, морали су укључити и ОUN као америчку продужену руку, која има и међународне ингеренције јер је тадања Југославија била њена чланица, а Хрватска само једна од њених република.
Још пре доласка плавих шлемова у Крајину, на сугестију америчких „далековидних“ планера основан је SDF („Српски демократски форум“) као невладина организација, која ће помоћи да се схвати значај неопходне „демократизације српског пучанства“, током „осамостаљења“ Хрватске насилним путем!
План VENSA, имао је мандат да раздвоји сукобљене стране док се нађе договорно решење за отворено питање суживота или разлаза, два суверена народа у једној републици, иако су хрватски посланици већ изгласали неуставну одлуку о превођењу Срба у статус националне мањине!
Чим стигоше плави шлемови почетком 1992.године, знатно је порастао значај SDF и почела је да блиста „звезда“ Милорада Пупавца, кога нескривено протежира тата драгог Јенса (Столтенберга) који отворено издели јединствену РСК у три одвојене целине, које наводно имају своје „специфичности“, као копредседник радног тима за примену плана VENSA!
Притисак, који су вршили представници ОUN у телима цивилне канцеларије UNPROFOR према крајинским Србима био је константан, у циљу прихватања „реалности“ на терену.
Већ 1994.године, промењен је квалитет мировне операције која се преименује у UNCRO (једностраном одлуком), те тако гарантовано политичко решење за план VENSA, више не важи!
Југославија, иако је била потписник плана Венса није могла да уложи приговор, јер је тада била под „међународним санкцијама“ и избачена из ОUN, а није ни покушала да лобира код преосталих пријатеља, за вето!
После ових „ситних“ предрадњи, почело је темељито припремање за коначно „мирно решење“ учешћем америчке фирме МPRY и тимова NАТО, те почињу свакодневна извиђања територије РСК беспилотним летилицама, како би се прецизно утврдило реално стање на терену.
Почиње планска кампања, прозивања председника Србије Милошевића да је „фактор мира и стабилности у региону и шире“, само да икако уразуми „неразумне Србе“ у Хрватској и БиХ.
Миротворачке НВО у Београду, хистерично су нападале легалне представнике РСК за неразумност, примитивни национализам и нетолеранцију, док острашћени припадници хрватских оружаних формација чине злочине над српским цивилним становништвом, а припадници UNPROFOR то пасивно посматрају, или чак пружају активну подршку!
Миљевачки плато, Равни котари, Медачки џеп, места су злочина за које нема одговорности, а некадашњим одговорним пуна су уста позивања на „владавину права“!
После успешне „мирне успоставе“ хрватске власти у некадашњој РСК (западни део) тоkом VRA „BLJESAK“ и „ОLUJA“, остале су стотине побијених цивила и хиљаде спаљених кућа, бунара пуњених лешевима, разорених цркава, опљачкан је сав сточни фонд и сва вредна имовина, а нико није одговоран за те „несташлуке на терену“, од врха власти до непосредних извршилаца!
У склопу решавања сукоба у Дејтону, наметнут је хрватски предлог за „мирну реинтеграцију хрватског подунавља“ (Барања и Западни Срем), током две године колико ће трајати прелазна управа UNTAES, како је назваше да се задовољи форма тобожње „неутралности“.
Самовољни управник UNTAES био је амерички генерал Жак Клајн, који увек истиче да иза себе у залеђу има 70000 НАТО војника са метком у цеви, распоређених у БиХ, док изнуђује од представника Срба да се сложе са сваким хрватским предлогом.
Њему отворено помаже SDF, чије перјанице Џакула и Пуповац, уживају несебичну подршку од београдских НВО али и тадашњег државног руководства СРЈ, у видљиво штетним решењима.
Мењаће се хрватске владе, али ће њих двојица остати вечни „разумни Срби“ за ЕU и NАТО употребу „демократизације“!
Ипак ће за „мирну интеграцију“ морати усвојити Ердутски споразум, који гарантује права Србима која морају да се уграде у хрватско законодавство.
Пупавац ће чак и на окупираном Космету делити практичне савете тзв „српским преставницима“ у институцијама „државе Косово“, али као члан хрватске парламентарне делегације!
Брижни Пленковић и NАТО плавушица, могу само да сањају „стручну помоћ хрватских експерата“, који једино умеју да уз NАТО заштиту проводе „мирну реинтеграцију“, али најпре да се процес „жељеног решења“ измести из надлежности Минског споразума, као једино могућег договореног оквира.
Пусти снови неофашиста у функцији NАТО „демократизатора“, закулисне игре око евентуалног прибављања сагласности за „помесну украјинску цркву“ и спремност за хрватску братску помоћ, само су још један покушај да се наметне решење у жељеној реализацији која нема подршку руског народа у Малорусији (Украјина), као што „мирна реинтеграција“ у РСК није имала никакву подршку српског народа!
Време „међународног“ насиља у функцији господара хаоса који преуређују независне државе разарањем и уништавањем читавих народа, завршило се, упркос жеље хрватских драговољаца да радно помогну (уз свесрдну помоћ NАТО експерата)!
Легални представници Доњецка и Луганска, имали су времена да проуче искуства Срба из некадашње РСК, те свакако неће насести на понуде данајских предлога!
И усијане главе у NАТО, и неофашисти из Десног сектора у Кијеву, и хрватски експерти, треба да се сете да је још давно кнез Владимир увео формулу мира, која гласи – „Ко се мача лати да силом незван дође у руску земљу, од мача ће погинути“!
Зато ће ипак, кијевски преговарачи пажљиво морати да исчитавају обавезујуће ставке у Минском споразуму како не би грешили, а ту им помоћ хрватских експерата није потребна.
Они би могли поново да исчитају одредбе Ердутског споразума, који није ни примењен а камо ли да су договорене ставке заживеле, а има све међународне гаранције за провођење!
