Изгледа да је премијеру Србије Вучићу омиљени филм „Миротворац“ јер упорно глуми месију док Балкан ври, а сви предатори посматрају искључиво Србе. Али, руку на срце, Вучић је само фигура. Србијом владају Мајкл Девенпорт и Дејвид Мекалистер, док све процесе надгледа Меркелова. Зато се за премијера Албаније Еди Раму не може рећи да је фигура. Рама доноси одлуке које су у интересу Албаније, а Едита Тахири, Косовска министарка за дијалог, одбруси Вучићу, Ђурићу, па и Бриселу, да су одлуке које доноси њене, и да нико на њих не може утицати. Рама не може да се начуди Вучићу што пријатеље види у вековним и вечитим српским непријатељима као што су Немачка, Британија, Албанија и Бугарска, док према доказаним пријатељима Србије, као што је Русија, показује опрез и суздржаност.
Када је стигла прва серија ултиматума из Немачке и САД и постала очита намера да се Србија остави без имовине на Косову, и да ће на хиљаде Срба на Косову остати без посла, Вучић је у року од 24 часа повукао неколико потеза којима је народ, у који се заклиње, поново послао у дубоки сан. Велемајстор Мекалистер му је сугерисао све премисе псиоп медијских тактичких потеза. Тако га је посаветовао да питања која су од европског значаја треба решавати у Бриселу и Стразбуру и да је интерес Србије да подржи проевропске снаге. Када се преведе на српски то значи: „решавај“ питање Косова и предај имовину; реституцију хитно урадити, јер тужбе у Стразбуру чекају, а док се не реше, нема отварања нових поглавља. Вучић није схватио да му је Мекалистер уједно рекао да од односа Србије са Приштином зависи напредак у ЕУ, што показује „конструктивно-критички“ извештај ЕУ о стању у Србији и лаконски закључак Брисела да је евидентан напредак, али да су потребни „даљи напори“.
За не поверовати је, Мекалистер је Србију похвалио да се у мигрантској кризи понашала одговорно и хумано. Јесте, али је спашавала Меркелову, примила све мигранте које Немачка није хтела да прихвати, односно, преузела је оне који не испуњавају услове за избегличк статус. На савет Мекалистера Вучић је већ сутрадан наручио анкету популарности (51 %), разговор са шест амбасадора, фотографисање са Девенпортом и Мекалистером. Обећао је Турцима брда и долине ако на југу Србије отворе 2-3 фабрике са око 3000 запослених, што је експресно дало кредибилитет Михајловићевој. Она ће са Вучићем отворити фабрике на југу Србије – замислите!
За то време министар вањских послова Косова Енвер Хоџај припрема мировни споразум са Србијом по узору на Јелисејски споразум Француске и Немачке, чиме би Србија де факто признала Косово, без јавно дате изјаве о томе. Другог дана након ултиматума о Трепчи, Вучић се састао и са америчким амбасадором Скотом, који се веома похвално изразио о Страхињи Секулићу, директору Агенције за реституцију Србије. Скот у њему види великог пријатеља САД, а и истакао је и да очекује брзо деловање и реализацију донесеног закона о реституцији. Када је Вучић увидео да Скот не помиње отварање поглавља и да захтева да Србија Русији уведе санкције, као и „решавање“ Косова јер Олбрајтова и Кларк постају нервозни, а и Меркелова, Вучић је сутрадан поново доказао да ни он ни Србија нису суверени. Изјавио је да „хоће да га сруше јер не да да Србија буде џак за ударање“. Затим је наставио у касарни у Нишу изјавом да Србија није земља која пропада, али да га „брине што све мање тога зависи од нас“.
Народ у Србији је забринут за радна места, у целој Србији се осећа ружна клима, по фирмама влада неповерење и страх од руководства СНС-а. Вучић истиче да „верује у победу народа“, који му фактички служи само за скривање. Међутим, Вучићеви проблеми јесу вишеструки. Предстоје му председнички избори, увођење санкција Русији, од њега је затражено да истера Русе из базе у Нишу, у наредних пар месеци мора „решити“ Косово, бар у погледу одустајања Србије од имовине на Косову. Уз све то, Вучић не одустаје од политике „Исток и Запад“. А Запад му спрема блокаду рада владе јер ће министри на које Мекалистер има већи утицај од Вучића, односно они окупљени око Михајловићеве, вршити опструкцију. Да ли је Вучић издајник, или није дорастао послу који обавља, или је због двадесетпеточасовног рада преморен, па му је пажња попустила? Свеједно.
