Тродневна радна посета заменика руског премијера познатог по умећу слања порука челницима ЕУ и НАТО још из времена свог службовања у Бриселу, изазвала је у круговима друго србијанаца и сорош НВО видиоца бројне коментаре, у Београду а на брдовитом Балкану.
Ретко када је у њиховим злурадим коментарима било толико потврде, оне библијске изреке –
Како видиш трун у оку брата свога, а не видиш брвно у свом! – као у нарученим и циљаним порукама ЕУ и НАТО хаџија, што се упорно самонамећу (ручно вођени од господара) за српске путовође, народу који их не жели и све јасније и гласније то и поручује.
Палета ових коментара од стидљивих до агресивних, зачињена је изјавом једне која се расрђено забринула за земљу Србију коју би ето тај “међонка” преусмерио са њеног незадрживог пута, а није чак ни анализу независних експерата наручио, да о томе они задњу реч и кажу (пошто је аминује одлазећи усисивач, наравно!).
Брига за државу и напредак њен, у опису је радног места министра без обзира који ресор води, ако ће се оне заклетве дате у парламенту придржавати.
Министар није само функција, државна и јавна, министар је и став и однос према друштву али и према себи (барем се очекује!).
Заборавне стога ваља потсетити, да је добронамерна министарка баш примерно бринула о својој земљи, купујући модне гаће, државном, министарском картицом, приликом своје службене посете иностранству.
Овај мали хир несташне девојчице (бројати године дами није лепо, зар не?) забележиле су радознале новинарске очи, притом истичући да је то државном картицом плаћено.
О висини рачуна нећемо (има се, може се!) а понајмање о квалитету гаћа, наравно европских!
Дрчна боркиња за права жена у Србији, на брдовитом Балкану, запенила је на добронамерно упозорење претеће опасности од могућег силовања жена, као облика уништавања традиционалне хришћанских вредности и бруталне повреде личности!
Кроз минуле векове, током продора освајачких османских хорди, силовање постаје сталан пратилац свих њихових ратних похода, а отимачина девојака и младих жена уносан трофеј и покретна трговачка роба, на тржишту Анадолије, раскрснице путева зле судбине тих несретница.
Тако у Османском царству поодавно постаје друштвено прихватљива норма, пожељна за исламске отоманске акинџије (извиђачке јањичарске формације ) и башибозук (пљачкашке парамилитарне групе), те се подразумева да се то и ради при ратном походу!
У колективном памћењу српског народа, данак у крви (отимање здраве мушке деце) остао је упамћен као једино злодело над породицом, страшније од силовања!
Зато га данас неки ЕУ објективни историчари безобразно интерпретирају као омогућавање боље развојне будућности отетих дечака, као да ће они учити на академији лепих уметности а не за будуће агресоре и чуваре отоманске империје.
Међутим, српски нобеловац Иво Андрић оставио је опис овог злодела, који онемогућава и разобличава све наручене покушаје негирања злодела, зарад тобожње заједничке будућности региона у пројекту преумљивања Срба.
Социолози, аналитичари и разне НВО, још нису отворили расправу да ли силовање у Келну има карактер ратног похода, или је то само излив гнева, ојађених бескућника који чак нису ни свесни дубоко укорењених норми које дефинишу силовање, на просторима некадашње отоманске империје.
Вековима су Српкиње и Рускиње биле мета похлепе и пожуде разних исламских група у отоманској империји, потицани на то недело од исламских верских фанатика, те ни мало не чуди што је руски гост добронамерно указао на ту могућу опасност, што се у неким земљама захваћеним грађанским ратом који изазива ИД већ испољава, а која је присутна у колективној свести српског народа.
Нажалост, у недавном грађанском рату у Југославији је и поновљена, чак и као облик пропагандне лажи у стварању слике о злим српским разбојницима, који одмах брутално злоупотребљавају беспомоћне хрватске и муслиманске жене.
Слика стварана у холивудским филмским студијима и плански пласирана преко разних НВО сорошевских заштитница угрожених женских слобода и права, о српским брадатим, пијаним и напасним агресорима, нарочито у скандинавским земљама, где поодавно влада фама о дивљим руским православним напасницима, још од времена Александра Невског па до антифашистичког ослободилачког похода совјетског војника, што притом сломи кичму европског нацизма, заменила је многобројне филмове о бруталним Вијетнамцима, који су своју земљу само бранили (и одбранили!) од тих каубојских скупљача трофеја (нестало довољно Индијанаца).
Пропагандисти западне демократије, да упрљају чистоћу победе добра над злом, одмах лансираше причу о невиђеним размерама кампање силовања јадних Немица, како би унапред обезвредили истину о стварној кампањи силовања жена у деловима СССР, окупираним од фашиста уједињене Европе, чији се мушкарци баш својски потрудише у тој работи, толико, да чуди да и орден за то недело није установљен, од “надљуди”!
За очекивати је стога да сада разне НВО у ЕУ, покрену кампању доказивања да иза силовања у Келну заправо стоји Русија, јер су ето помогли легално изабраног председника Сирије, Асада, па милиони гневних али младих и потентних мушкараца хрле у Немачку, да се тамо напокон опусте и освеже генима стари германски род, док расправља о истополним браковима и заједници татаме и мамаме, који су усвојили дечицу!
Ето, министарка се баш расрдила на добронамерно помињање саме опасности од могућег силовања у Србији, као да то није злочин а она горљиви борац (пардон, боркиња) за права жена, али можда само одабраних и по стандардима које српски балкански примитивци или примитивке ни не разумеју, а неће ни да се запитају зашто су шизофрени, по дијагнози др. усисивача и његових ЕУ помагача.
Уосталом, од силовања се не умире и гадно је док се не навикне, кажу циници, али нажалост нема много сачуваних записа некадашњих писмених о тој многобројној работи кроз минуле векове, јер су при силовању Српкиња и Рускиња за сваки случај спаљивали цркве и манастире православне, да се затре сваки евентуални писани траг тог недела, између мноштва других.
Министарку то не брине, она брине о модним гаћама, уосталом свако свој приоритет има, њен су друмови и возови (тренутно!) а руског заменика председника владе цели региони, за које он свом државном руководству и одговара.
Његово државно руководство додуше не брине толико о гаћама, колико о заустављању глобалног повампиреног неофашизма, који собом и силовање као облик планског делања носи (већ показано), те он као део тога тима зато и говори о могућој опасности, али очито министарка не разуме ту ситницу…
