07. децембра 2012. године Хилари Клинтон је на Универзитету у Даблину у функцији државног секретара САД покушала да представи напоре које Сједињене Државе чине у промовисању веће економске интеграције са Евроазијом, како би се супротставили „ресовјетизацији“ бивших република СССР-а, сада независних држава. Клинтонова је нарочито критиковала руско приближавање Бјелорусији и Казахстану. То је био почетак кампање у којој се Русија означила као непријатељска земља и претња за САД. Клинтонова се обрушила на потез Русије да промени закон о НВО, које је назвала промотерима демократије и људских права и покретачима културних промена. Истакла је да су потребе за НВО у Русији све веће јер Русија, по њој, крши људска права не само у Русији већ и у другим државама, при чему је апострофирала Туркменистан. Клинтонови су, тако, сходно Бжежинском и доктрини Пола Волфовича покренули сатанизацију Русије.
Антируска хистерија постајала је све већа, а кулминацију је досегла 2015. године током сједнице Конференције за европску безбедност и сарадњу. Тада је констатовано да Русија почиње са совјетизацијом Источне Европе, а као аргумент је коришћена руска иницијатива за успостављање Евроазијске уније. САД су још 2012. године иницирале дебате у Савету безбедности УН о наводном кршењу људских права у Русији, гушењу опозиционог деловања и рада НВО. Кремљу је већ тада постало јасно да да су се Сједињене Државе определиле за повратак на хладноратовске позиције, ставове и термине. Искусни политичари су указивали да реторика Клинтонове открива будуће америчке геополитичке планове. Истина, напетости између Вашингтона и Кремља нису никада јењавале, али су САД упадљиво почеле бринути за руску „периферију“. Нагло су свет подсетиле на „опасност од руске инвазије“ на Балтик, али им је била неопходна једна „напаћена“ земља изложена руској „претњи“. Бољег избора од Украјине није било.
Украјина је била идеална за планове неокона и шарену револуцију. До тада се о корупцији у Украјини мало говорило, иако је из земље однесено више десетина милијарди долара, које су „опране“ уз помоћ банака ЕУ, већином оних у Лондону. Наравно, све је почело након дисолуције СССР-а. Украјина је постала главна база за трансфер новца руских тајкуна, који је дипломатским каналима одлазио у Лондон. Цени се да је на тај начин на Запад пребачено око 70 милијарди долара. Олег Дерипаска је чак јавно говорио о трансферу свог новца у Лондон. Асошијетед прес је пренео ту информацију, а британско тужилаштво није реаговало, иако се ради о великој суми, која не би промакла тужилаштву, увек спремном да реагује на кршење финансијске дисциплине. Али, ко би реаговао на операцију коју води МИ-6 с новцем који завршава у ефективама лондонских банака?
Иста новинска агенција одабрана је за пласирање нових информација на исту тему, трансфер руског новца. Асошијетед прес је 22. 03. 2017. године објавио текст који су сви британски медији пренели. Циљ је био јасан, дискредитација председника Трампа. Користећи чињеницу, која није била никаква тајна, да је Пол Манафорт повезан са Олегом Дерипаском, медији су Манафорта „разапели“, јер је „тајно радио за Дерипаску“, како би „свесно унапредио“ интересе руског председника Путина. Манафорт је извесно време водитељ Трампове кампање, а то је за неоконе довољан „доказ“ да је Трамп Путинов човек и „доказ“ да је Трампа Путин довео на власт. Гардијан у чланку о прању 70 милијарди долара не помиње могућност да буде истражена одговорност водећих од 17 банака које су у операцији учествовале (HSBC, Royal Bank of Scotland, Lloyds bank, i Coutts) о чему Гардијан наводно има документе. Одакле Гардијану ти документи? Узгред, нико не помиње одговорност Deutsche Bank.
Једино важно је, изгледа, у први план ставити човека који је, истина, пружао Дерипаски консултанске услуге, што је подразумевало и инвестирање Дерипаскиног новца, што је на Западу потпуно легалан посао. Опет, то је било пре 11 година. Али, то је довољан доказ за „удружени злочиначки подухват“ који Трамп против Клинтонових води још од 2006. године. Трамп, који је знао преспавати у хотелу у Москви. Пуне руке посла за ФБИ и ЦИА. Одбори у Сенату већ трљају руке. Наравно да су fake news, као што су британски Индипедент, ББЦ и Гардијан, пожурили с нападима на Манафорта, али и Путина, указујући на Трампову издају али и колико је Путин опасан. Медијски напади прате Трампове активности, који планира лично или преко Тилерсона да контактира руског председника, у циљу припрема за сусрет 13. 07. ове године на скупу Г-20 у Хамбургу.
Постојале су намере да до сусрета Трампа са Путином дође и раније, али је 16 америчких безбедносних агенција сваки пут успело да нешто ископају о Трамповим сарадницима, информације потом извуку из контекста и пласирају медијским каналима. Неокони грозничаво користе медије и друштвене мреже да дискредитују Трампа и Путина, јер су им у рукама лоше карте.
