Амерички фондови који откупљују лоше кредите већ су успоставили своје базе у Пољској и Чешкој за операције у Европи. Чишћење терена за планиране подухвате у Србији обавља финансијска жандармерија Запада.
Недавно је у сред Београда испословала обавезу Србије да спашава „домаће“ банке на штету сопствених грађана и привреде. Ненаплативи кредити биће измештени из банака на „финансијски бувљак“ где ће их багателно покуповати страни „инвеститори“. Задатак режима је да створи утисак да је преотимање стварне имовине цивилизовано и напредно. Стратегија за решавање проблематичних кредита у Србији биће „демократско и стручно“ покриће за злодела која нас очекују.
О новим, моћним алтернативним финансијским центрима на Истоку, режим не размишља. Уместо тога направиће још један корак ка потпуној колонизацији Србије.
ММФ задовољен?
И са 484 милијарди динара укупно бруто ненаплативих кредита (3,6 милијарди евра) Србија је финансијски стабилна — упорно тврди Гувернерка НБС, Јоргованка Табаковић.
Председник Савета гувернера НБС Небојша Савић поткрепљује њену тврдњу изјавом да су очекивања ММФ–а у вези са остварењем актуелног стендбај аранжмана са Србијом у прва три месеца задовољена. Не треба да стрепимо од контроле — обавештава нас ТАНЈУГ 28. 4. 2015. Премијер Вучић каже да нас је ММФ чак и похвалио.
Пасторалну идилу, међутим, кваре оцене ММФ–а да је кредитна активност остала непромењена (ниска), док истовремено износ проблематичних кредита непрекидно расте.
Директор Сектора НБС за финансијску стабилност Ана Ивковић упозорава да је учешће проблематичних кредита велико у укупним позајмицама, те да и даље може угрозити стабилност финансијског система у Србији. Удео тешко наплативих кредита у укупним позајмицама у Србији у 2014. је био 21,5 %. Њихов раст је настављен и у овој години и износи 22,5% за прво тромесечје.
ММФ, по основу аранжмана са Србијом, захтева да се за приватне банке направи излаз из ове ситуације. Домаћин (Србија, НБС) је опоменут и на ризике у спровођењу аранжмана, а који се односе на преношење ефеката из региона препуног лоших кредита, тржишну непредвидивост и недоследност у распродаји колективне имовине (реализацији структурних реформи).
Ако је за утеху, проблематични кредити су носиоци великог ризика у банкарским системима скоро свих држава Централне и Источне Европе. Оваква ситуација не може бити случајност већ само успешан резултат добро осмишљеног геофинансијског рата. Око Русије се прави коридор опљачканих и осиромашених држава.
Фонд стратешке културе је наговестио дешавања у вези са проблематичним кредитима у Србији још децембра 2012. (Прекинут банкарски блицкриг на европски Исток) и марта 2013. (Ненаплативи кредити — Увод у пљачку државне и заједничке имовине у Србији). Већ тада је речено да би елементарно поштовање добре банкарске праксе спречило појаву многих проблематичних кредита.
У условима постојања вишка банака и вишка новца за кредитирање, основни проблем банака постаје било какво упошљавање капитала (уз добро обезбеђење наплате дуга) а неопходне процедуре постају „сувишне“ на радост хитрих и полуписмених бизнисмена. Пруденциона (претходна, превентивна) контрола рада банака од стране НБС, које се Гувернерка у зло доба сетила, управо је требала да спречи непрофесионално и несавесно пословање. Како то није чињено, ММФ је одлучио да се и сам позабави овим послом у Србији. Намера у суштини није лоша али као и обично када је реч о Србији, касни десетак и више година. Мада представник ММФ буквално седи Гувернерки уз кољено.
Играле се делије
Крајем 2012. дозвољено је банкама да продају доспеле дугове правних лица некредитним организацијама, тј. популарно речено — легалним утеривачима дугова.
Незадовољан забраном банкама да некредитним организацијама продају и доспеле дугове физичких лица, тј. грађана — тадашњи Секретар удружења банака Србије, Верољуб Дугалић злослутно је најавио да ће та забрана бити привремена. Судећи по кључним закључцима дводневне конференције у режији НБС, 28. и 29. априла ове године под називом „Београдска иницијатива — решавање питања проблематичних кредита у Србији“ изгледа да је Верољуб био у праву.
Скуп су отворили Гувернерка НБС, министар финансија Душан Вујовић, Фернандо Монтес–Негрет из Светске банке, Дехенг Ким из ММФ–а, Матео Патроне из ЕБРД и Томас Лубек из Међународне финансијске корпорације. Друштво је заиста пробрано.
Светска банка финансира уништење остатака предкапиталистичких својинских облика и односа; ММФ јој као сестринска организација у томе помаже, као залагаоничар и дресер дужничких робова; ЕБРД је душебрижник над економским развојем који не постоји и истовремено спаја посрнуле са представницима приватног капитала као што је Међународна финансијска корпорација (IFC). Занимљив је став ЕБРД да је проблем несавесног рада банака пре свега проблем државе Србије. Такође ЕБРД сматра да је Балкан иако угушен ненаплативим кредитима још увек пун потенцијала!? Вероватно пажљиво прате геолошка истраживања.
Првога дана конференције око 150 страних и домаћих стручњака је трагало за могућим решењима ослобађања банака баласта тешко наплативих кредита. Правници међу њима, и екстра унајмљени правни консултанти за израду Стратегије за решавање проблематичних кредита, имали су истакнуто место у овом послу.
Закључци након првог дана су: решавање питања проблематичних кредита од великог је значаја, активности јавног сектора морају бити координисане, финансирање решавања овог проблема мора доћи од приватног сектора а јавни сектор ће подесити прописе за привлачење инвеститора.
Развој тржишта проблематичних кредита је „проглашен“ за апсолутни приоритет. За разлику од Србије која сама иде у сусрет жељама својих западних пријатеља, сиротој Грчкој је овакав захтев издиктиран. Зато је Гардијан и назвао ЕУ — зеленашки конгломерат. На примеру преговарања Грчке и њених поверилаца око разрешења дужничке кризе професор В. Катасонов уочава да ни државни чиновници, ни ММФ и слични, не предлажу никакве кардиналне идеје. „Зато се појављују идеје да ни на националном нивоу, ни на нивоу међународних организација нико не дискутује о томе како да се сасвим изађе из дужничке кризе“ („Грчка: ‘Прва ласта’ светске финансијске катастрофе“, ФСК, 25. јули 2015).
Развој било ког тржишта, па и тржишта ненаплативих кредита, подразумева повећање броја учесника и обима капитала који се на њему обрће. Ради перспективности, у овај котао треба да допадне што више клијената банака и то по свим дужничким односима које су успоставили. Зато је нелогично да ће ММФ–а и НБС унапредити рад банака како би се смањио број ненаплативих кредита.
Како би развој овог накарадног тржишта људске пропасти требао бити спроведен, да се наслутити из тематике рада другог дана Конференције. Скуп учесника је био ужи. Само људи режима и међународних финансијских институција.
Кључна расправа је вођена о унапређењу процена вредности стамбених непокретности (датих као хипотекарна залога за обезбеђење враћања кредита), развоју секундарног тржишта проблематичних кредита и примерима успешно спроведених корпоративних реструктуирања.
Горе поменуто друштво се сложило да први корак у изради Стратегије буде дефинисање Акционог плана. Такође су се сложили да једна од кључних области Акционог плана буде правни оквир за принудну наплату и стечај као инструменте развоја тржишта ненаплативих кредита.
Можда је баш ово разлог што се Стратегија не појављује у јавности. Требала је бити обзнањена у јуну, али није. А кад ће, не знамо. У сваком случају, грађани Србије би требали и те како да се заинтересују за ову проблематику, јер се тиче судбине многих.
Не чекајући Стратегију, представници Србије и представник IFC су 18. маја 2015. потписали Меморандум о реализацији програма за решавање питања дугова. Некоме се баш журило.
Да би нам била очигледнија логика целе ове представе, подсетићемо се на начин рада инвестиционих банака тј. фондова. Када кредит постане проблематичан, тј. када се не враћа у уговореним роковима, зајмодавац (банка) продаје хипотеку инвестиционој банци. Инвестициона банка комбинује овако откупљен зајам са другим откупљеним зајмовима (за куповину аута, школовање, дугови са кредитних картица итд.) и формира пакет — дериват који се назива „обвезнице са залогом“ или CDO. Надаље, инвестиционе банке продају ове CDO инвеститорима, обичним људима. Крајњи купци постају и неизбежне жртве „ако ђе запне“.
Стајна тачка и врзино коло
У Србији има 55.200 привредних субјеката чији су рачуни блокирани због неплаћених дугова. Практично свако шесто предузеће и предузетник су потпуно неспособни да измирују своје обавезе. Износ „блокаде“ износио је крајем 2012. године 120 милијарди динара а током идуће 2,5 године је више него дуплиран и износи 250 милијарди динара.
На блокирана предузећа „отпада“ 11% укупног дуговања привреде од око 18 милијарди евра. Блокирани су најозбиљнији кандидати да преко стечаја доспеју на тржиште дугова.
Са поменутих 484 милијарде ненаплативих кредита стављених у однос према БДП, Србија је прва у Европи. Највише проблема са отплатом дугова имају предузећа, где је удео ненаплативих кредита у априлу ове године достигао 28,8%.
Према подацима НБС на крају првог тромесечја, у грађевинарству се сваки други кредит (50%) показао као ненаплатив. Управо су ови дугови посластица фондова који их купују по 10 до 15% од њихове номиналне вредности. Некретнине присвајају у целости.
У прерађивачкој индустрији и трговини сваки четврти кредит је ненаплатив. Учешће лоших кредита грађана је порасло на 10,8 %.
У идеалном случају, раста БДП у Србији ове године неће бити. Уз најављена отпуштања радника у јавном сектору јасно је да ће се пораст ненаплативих кредита наставити. Банке нису спремне да промене своју (не)пословну филозофију.
Постоје и другачији модели решавања финансијских и привредних криза који не подразумевају да сва имовина оде у руке странцима.
Данас, када више не постоји монопол западних финансијских центара, остаје помало нејасно због чега ова власт не преговара и са банкарима Евроазије.
слика https://www.pinterest.com/pin/51721095697659974/
