Агресија на Сирију од стране Запада никада није ни прекинута од 2011.године. До сада се одвијала специфичним и специјалним методама и средствим кроз формирање, организовање и подршку тзв. умерене опозиције и терористичких фракција, као и кроз свеколику војну, политичку и економску подршку. Сада је на сцени отворено војно сврставање на једну од зараћених страна. Упркос томе што све указује на то да су за масакр у Сирији одговорни сиријски милитанти, САД, Британија и Француска тврде да Путин сноси највећу одговорност јер није учинио ништа како би обуздао сиријског председника Башара ел Асада, којег оптужују да је наредио напад. По томе јасно се види да је легална власт у Сирији постала мета водећих сила Запада, али главна мета о којој се експлицитно не говори јесте Русија.
Да је цела операција САД и Запада према Сирији, у целини, заснована на лажним оптужбама говори и то да је Дејли Мејл уклонио чланак из 2013.године, у којем су писали о плановима САД за сценарио хемијског напад у Сирији. Британски лист Дејли Мејл је уклонио чланак са насловом ”САД су подржале план да се изведе хемијски напад у Сирији”, који је објављен 29. јануара 2013. године.
Овај потез британског листа догодио се истог дана када и ракетни напад САД на војни аеродром код Хомса у Сирији. Аутор чланка Луиз Бојл је написала да је “хемијски напад према плану САД требао да послужи за појачање ратних дејстава коалиције у Сирији”. У чланку се налазила и тврдња заснована на добијеним препискама да ће Катар финансирати устанике у Сирији и да ће им обезбедити хемијско оружје. Редакција руске информативне агенције РИА Новости је упутила питање редакцији Дејли Мејла када је тачно и из којих разлога Дејли Мејл уклонио овај чланак, али одговор није стигао. Такво поступање се уклапа у шири мозаик информација и индикатора који потврђују тезу да је Сиријска криза пројектована у функцији смењивања легалне власти а ради задовољавања интереса мултинационалних енергетских корпорација са Запада. Те корпорације имају намеру да у потпуности загосподаре нафтом и плином на Блиском истоку и да на тај начин профитирају и обезбеде Европу и прекину било какву њену зависност од Русије. Агресија САД на Сирију само изненађује неуке, јер је то део ширег стратешког плана за доминацију и потпуну контролу свих економских, политичких и енергетских токова на Блиски исток. Зато Русија има легитимне стратешке интересе на Блиском истоку које је боље да брани на том месту него на својој територији. У супротном, ако Запад буде прекомпоновао Блиски исток без присуства Русије, онда сигурно ће бии угрожена енергетска безбедност Русије а и њен убрзан развој, стабилност и безбедност, што и јесте циљ водећих држава Запада.
Америчка агресија на Сирију десила се након шест година очекивања јаког повода и стврања повољних околности које ће бити убедљиве за тзв. међународну заједницу. Војска САД испалила је око 60 крстарећих ракета на положаје сиријске армије, као јасан знак да се и непосредно војнички меша у тај грађански рат.
Из САД тврде да су гађали сиријску војну базу из које је у уторак изведен напад хемијским оружјем у провинцији Идлиб. Амерички предсједник Доналд Трамп, који је наредио покретање овог напада на Сирију, рекао је како је његова одлука у складу с америчким виталним националним “безбедносним интересима”. Објекат напада била је сиријска ваздухопловна база на простору провинције Хомс, а у суштини исценирани повод је покушај директног оспоравања угледа и утицаја Русије на том простору.
Положај сиријске ваздухопловне базе Схаyрат и руске војне базе код Латакије сметају значајно побуњеницима и тзв. Исламској држави у погледу држања територије и извођења операција. То се посебно односи на такозвану Слободну сиријску армију, која временом губи позиције и способност одговора на дејства регуларних трупа Сиријске војске, под командом Асада. Зато су САД стрпљиво чекале и креирале повод да се непосредно ангажују на страни побуњеника и покушају да промене однос снага непосредном војном агресијом, као што су чиниле и у грађанском рату у Хрватској и у Босни и Херцеговини. До сада су то у Сирији водеће чланице НАТО чиниле обавештајно-извиђачком, логистичком па и непосредном политичком и војном подршком тзв. оружаних формација умерене опозиције и Курда.
“Године покушавања промјене Асадовог понашања нису имале баш никакав успех”, казао је Трамп за време сусрета са кинеским предсједником Xи Јинпингом на Флориди, додајући да: “Сиријски диктатор Башар ел Асад покренуо је страшан хемијски напад на невине цивиле… Ноћас сам наредио војни удар на ваздухопловну базу у Сирији одакле је покренут тај напад. У виталном је националном безбедносном интересу САД да се спречи кориштење смртоносног хемијског оружја. Нема никакве расправе о томе да је Сирија употребила забрањено хемијско оружје, прекршила своје обавезе према конвенцији о хемијском наоружању те је игнорисала захтјеве Савета безбедности УН”. И кроз ову изјаву очигледно је све више да се Трамп “трансформише” у Хилари Клинтон и да постаје таоц администрације и тзв. “дубоке државе”.
Русија је реаговала прибрано и примерено, указујући свету да се ради о агресији против државе чланице УН и наставку самовоље САД и водећих држава НАТО пакта. Сагласно томе Русија је тражила хитан састанак Савета безбедности УН. Сиријска војска је истакла како њихове снаге нису извеле никакав хемијски напад на простору провинције Идлиб. Русија истиче како су сиријске ваздухопловне снаге погодиле складиште с оружјем у којем су побуњеници производили хемијско оружје. Поред таквих информација три кључне чланице НАТО, САД, Француска и Британија, поручиле су како ће затражити усвајање УН резолуције у којој се за напад оптужују владине снаге.
“САД и друге земље су поднеле резолуцију у СБ УН о Сирији на основу лажних података”, изјавила је на брифингу портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, и додала да “четвртог априла у оквиру ликвидације последица недавног упада терористичких група у провинцију Хама, авиони Ратног ваздухопловства Сирије су бомбардовали позиције екстремиста на источном ободу града Хан Шеихун. Мете су биле нагомилана војна техника и складишта муниције. На тој територији су се налазиле фабрике за производњу граната са отровним супстанцама”. Према њеним речима, “на интернету и у пристрасним медијима одмах су се појавила саопштења о наводној примени хемијског оружја од стране сиријске Владе против сопственог народа”. Запад медијски шири пропаганду да је руски лидер одговоран за хемијски напад у Идлибу и убиство 72 особе, међу којима 20 деце, јер подржава Башара ел Асада, оптуженог да је наредио напад. Москва има доказе да су за покољ криви побуњеници.
Испоставило се, међутим, да су у том складишту наоружане опозиционе групе производиле и гомилале хемијско оружје намењено милитантима у Ираку. Отровни гас, највероватније сарин, из тог складишта проузроковао је тровање цивила. Погођени магацин је коришћен и за производњу и складиштење граната са токсичним гасом. Гранате су затим пребациване у Ирак и тамо редовно коришћене. Власти у Багдаду и међународне организације потврдиле су да милитанти стално користе то оружје с бојним отровима у Ираку. Такође, у питању је исти отров који је коришћен у нападима милитаната у сиријском граду Алепу, о чему је Русија 2016. прикупила доказе – изјавио је портпарол руског министарства одбране Игор Конашенков и нагласио да су у питању проверене информације.
Супротно томе, командант побуњеничке групе Слободна армија Идлиба Хасан Хаџ Али, тврди да су Асадови авиони бомбардовали цивиле отровним гасом. “Сви су видели авион који “бомбардује гасом”. У делу који је био на удару нема војних објеката који су могли да буду мета, већ су ту само цивили. Ниједна наша фракција није способна да направи “хемијско оружје”, навео је Али. Његове речи су без икакве провере прихватили западни званичници без обзира што се и по речима и нестручности може закључити да се ради о измишљотинама, које су део сценарија.
Шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон одмах је за напад окривио Русију, речима “…Јасно је да Асад делује варварски брутално и безобзирно. Они који бране и подржавају Асада, међу којима је Русија, не треба да имају било какве илузије о њему и његовим намерама. Као гарант прекида ватре у Сирији Русија сноси највећу моралну одговорност за напад”. Њему су се придружили и званичници Француске и Британије, који су такође окривили Русију што подржава Асада. Сви “докази” сугеришу да је режим сиријског председника Башара ел Асада извео напад са знањем да користи нелегално оружје против сопственог народа. Русија све време то подржава, рекао је британски министар спољних послова Борис Џонсон пред почетак дводневне међународне конференције о будућности Сирије у Бриселу. С њим, међутим, нису сагласни безбедносни експерти, који кажу да су западни званичници пожурили са оптужбама на рачун Асада и Путина. Британски аналитичар Чарлс Шобриџ каже да од напада једине користи имају наоружане опозиционе групе и терористи.
Ирански министар спољних послова, Јавад Зариф, строго је осудио амерички ракетни напад на Сирију. У изјави је подсјетио на чињеницу да је САД отворено подржавао Садама Хусеина који је масовно користио хемијско оружје против Ирана за време рата осамдесетх година прошлог века. Наглашено је како САД сада делује на темељу лажних оптужби и без икаквих доказа да је сиријска војска стајала иза хемијског напада у Идлибу.
Све чињенице, заједно са узорцима тла, забележене су и предате Организацији за забрану хемијског оружја. Нажалост, не предузимајући ништа, руководећи се искључиво лажним информацијама САД, Француска и Велике Британија поднеле су Савету безбедности УН нацрт резолуције који носи отворени антисиријски карактер и омогућује да јаче ескалира криза. Такво поступање водећих сила НАТО јесте у функцији распиривања и јачања логике рата у Сирији.
Оно што се на Западу назива ”умерени побуњеници” су ништа друго него наоружане терористичке формације, под разним називима попут Ал Нусра фронта или Исламског фронта, а све под крилом такозване Слободне сиријске војске (ФСА) и под посредном контролом САД, Велике Британије и Турске. Рањеници се пребацују у Турску и тамо примају сву потребну медицинску помоћ. Скоро да је слична ствар и са терористима ИСИЛ-а. Утицај Турске на Сиријски рат је најпрљавији, не само због чињенице да је директно дуже време директно укључена, као чланица НАТО пакта, него и због тесне економске, енергетске и војне везе са тзв. Исламском државом. Све што је Турска направила у Сирији директно је везано за стратегију НАТО на Блиском истоку. Турска граница је од самог почетка рата 2011. године отворена за проток људства, технике и осталих војних потрепштина. Турска је главна транзитна земља терориста где се налазе везе и базе терориста уз подршку умишљеног султана Ердогана.
Поред логистике у Турској се налазе и кампови за обуку терориста. Због тога се основано може сумњати у искрено савезништво Турске према Русији у борби против терориста у Сирији. Турска игра вишеструко опасну игру са НАТО као чланица, истовремено покушавајући да са Русијом изграђује стратешко партнерство. Турска у Срији искрено се бори једино против Курда и подржава политичке напоре Запада, који су усмерени на насилну промену легитимне власти, посебно председника Башара ел Асада. Након исценираног “хемијског напада” Ердоган и његови сарадници су почели јавно да ликују и вређају Башара ел Асада. Одмах су идели у Асаду главног кривца. Министар здравља Турске Реџеп Акдаг истакао је да су прослеђени узорци на додатну анализу у Хаг. Није спорно да ће се доћи до закључка да је постојао хемијски отров ли се неће доћи до одговора на питање: Ко га је употребио?
Поново се у оваквим тешким ситуацијама види вероломство Турског режима и некоректан однос према Русији и Сирији. На пропаганду НАТО реаговао је одмах председник Турске Ердоган и његова странка АКП, која је својеврстан облик Муслиманског братства. У идеолошком смислу није им далека сарадња са ИСИЛ-ом. По самим подацима Западних тајних служби и медија, ИСИЛ је зарађивао на нафти и плину и трговао преко Турске. Сви плиноводи и нафтоводи су усмерени у правцу Турске и обе стране су имале и директне финансијске и енергетске интересе. Колика је уплетеност Турске у Сирији говори и чињеница да су комплетне творнице из индустријске зоне Алеппа, који је био центар сиријске индустрије, покрадене и пребачене у Турску. У јединицам опозиције и појединих терористичких формација у Сирији налазе се турски обавјештајци, као специјалисти и инструктори, који непосредно утичу на припрему и ток операција, сагласно турским интересима.
Имајући у виду деловање водећих сила НАТО и регионалних сила на Блиском истоку, јасно је да се сада ради о специјалној операцији рушења руског утицаја, као и о медијском сатанизовању председника Руске Федерације Владимира Путина. Није случајна подударност терористичкиг напада у Русији, као и организовања демонстрација и протеста у више градова Русије. Све је то део јединственог сценарија и спровођења сложених операција ради наставка “тихе агресије на Русију”, која је и формално почела са Украјинском кризом. Нажалост поред НАТО и ЕУ у свему томе значајно и непосредно учествује, првенствено њена отуђена бирократија и “комесари”, који су под непосредним утицајем САД и Немачке.
Протести у Србији, постизборна криза у Македонији, формирање тзв. Косовске војске и напади на Републику Српску јесу део јединствене операције НАТО за “западни Балкан”, којом Запад настоји довести гарнитуре на власт које ће безусловно спроводити њихове налоге.
Очекивати је да Русија јасно препознаје сценарио рата и кризе на Блиском истоку и Балкану, те да су те кризе у функцији дестабилизације Русије. Путинов портпарол Дмитриј Песков саопштио је да ће Русија наставити да пружа подршку снагама сиријског председника Башара ел Асада, упркос оптужбама Запада: “Русија и њене војне снаге наставиће антитерористичку операцију за ослобађање Сирије, коју воде сиријске оружане снаге. Русија ће приказати чињенице, које је већ изнело министарство одбране – навео је Песков.”
Побуњеници су на овај начин од САД добили политичку подршку, баш у време кад су изгубили стратешку предност. Сиријска влада није имала никакав мотив да изведе хемијски напад, јер је била надомак победе наоружаних опозиционих група и терориста широм земље. Али такав “модел деловања Запада ” је већ виђен у грађанском рату на простору Хрватске и БиХ. Када је Војска Републике Српске била на домак војничке победе и имала стратешку предност и надмоћ, по сличном обрасцу перфидног деловања муслимански екстремисти Армије БиХ заједно са обавештајним службама појединих држава НАТО исценирале су масовни злочин и страдање цивилног становништва на градској пијаци Маркале, кроз подметање експлозивне направе. То је био повод за директно мешање водећих држава НАТО и сврставање на страну муслиманско-хрватске коалиције и за бомбардовање положаја и инвраструктуре Војске Републике Српске. Данас када се одлично зна да Војска Републике Српске није урадила те злочине него јединице А БиХ то више није ником ни битно јер је лажна медијска кампања остварила циљеве. Муслимани су у Сарајеву проглашавани на тај начин за жртве а Срби за злочинце и агресоре. Метод деловања у грађанском рату у Сирији је исти и забрињава колико ти творци “специјалних операција” нису више маштовити и примењују скоро идентичне моделе, препуне лажи, подвала и перфидија. Када се сазна истина у Сирији то неће бити важно јер су лажне информације обишле свет и од Башара ел Асада праве монструма на сличан начин као што су урадили са Слободаном Милошевићем, Моамером Гадафијем и са Садамом Хусеионом. Накнадна истина је небитна када лажна представа и измишљене неистине буду пласиране у светском медијском простору и на основу њих се донесу неправедне и нечовечне одлуке.
Уместо закључка, може се рећи да овај напад није имао војни ефекат значајан за исход рата, али је изведен само да би изазвао осуду међународне заједнице према легалној и легитимној власти у Сирији, као и да се оспорава улога Путина и Русије у противтерористичкој борби на Блиском истоку и свету уопште. Посебно је интересантно време у које је изведена агресија на Сирију, баш пред међународну конференцију о Сирији, што скоро сигурно није случајно. Усавршена је устаљена шема према којој се догађају инциденти, који дискредитују држву и власт у којој се води грађански рат. На сличан начин десио се велики хемијски напад у сиријском граду Гути 2013. баш кад су инспектори УН долазили у Дамаск. Због тог напада су САД хтеле да изведу интервенцију на Сирију, али је Русија то успела да спречи. Такође, још један хемијски напад догодио се у септембру 2016, баш пред велику конференцију у Лондону, где је сиријска опозиција требало да се састане са страним донаторима. И у једном и у другом случају опозиција је окривила Асада за тровање сопственог народа, али су прикупљени докази говорили другачије. Ни то није било довољно да се злочин поново направи и покуша оптужити Асад, као симбол легитимне власти у Сирији и председник Путин, као председник Русије, која се вратила као велика сила на светску политичку сцену.
Може се рећи да су водеће чланице НАТО војно напале руске националне интересе на Блиском истоку а вероватно и терористички акти у Русији нису случајни да се дешавају у исто време. Такође, срамна је улога Европске уније, која све више покушава да се афирмише као продужена рука НАТО пакт. ЕУ није израз жеље ни воље слободних држава и народа. Она све више постаје механизам уцене и притисака према народима и државама који другачије мисле. Трампу не треба веровати јер је постао лакомислен у доношењу одлука и предузимању рискантних потеза агресивног деловања. Такво поступање неће толерисати нове суперсиле у међународним односима, пре свих Русија и Кина. Нажалост и нова америчка администрација постаје све више стара и не схвата да је време униполарног света прошлост, када су САД спроводиле агресије и војне интервенције мимо одлука Савета безбедности УН, кршећи све норме међународног права, делујући као самовољна и необуздана војна сила а све под плаштом “заштите цивилног становништва”. Када буду добиле адекватан узвратни одговор у кризама које креирају, мир у свету ће неповратно бити угрожен. Логика насиља НАТО и ЕУ биће настављена и у Европи, дуж успостављене линије поделе и на простору западног Балкана све док САД не схвате да насиљем не могу променити стварност нити остварити интересе мултинационалних корпорација са Запада.
ЛИТЕРАТУРА
- Степић, Миломир: Геополитика неоевроазијства, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
- Митар Ковач, Дејан Стојковић, Стратегијско планирање одбране, Одбрана, 2009.године
- Курир, 07.04.2017.
- Правда, 07.04.2017.
