Како видљиво напредују кораци ка утапању војске Србије у јужно крило NATO пакта, тако у Србији учесташе разне годишњице и прославе некадашњих војних училишта из времена „братства-јединства свих наших народа и народности“, иако је велик део тих бивших питомаца баш радо пуцао на Србе који су бранили заједничку државу у грађанском рату, наметнутом у режији NATO планера.
Старо гесло натоовских саветника – „што не иде пушком, иде доларом“ – препознатљиво је као пропагандна, деструктивна кампања „традиције“ окупљања некадашњих полазника бројних војних школа и академија у заједничкој држави, док британски саветници „фактора стабилности у региону“ маказама „успешне реформе“ кроје тесне гаће, остацима некадашње војске!
Све са поруком, није нам ни требао тај агресорски великосрпски рат против мирољубиве Хрватске и БиХ, а нарочито не „угњетачко насилно протеривање милион уплашених Шиптара“, па су чике из NATO-а морале да интервенишу бомбама (са осиромашеним уранијумом), у „хуманитарној“ операцији!
O томе упорно казује пензионисани генерал Лагоје НАТОВАЦ (име му дадоше некадашње колеге – браниоци Отаџбине) који је успео да у три Отаџбине (једна заједничка, једна по рођењу, те сужена заједничка ) не стекне ратно, али стекне завидно „цивилно искуство“, да без NATO кишобрана нема светле будућности (барем за такве као што је он сам!).
Књигу за књигом упорно пише, да некако убеди тврдоглаве Србе да се памети дозову и НАТО-у најзад приклоне.
Најновију књигу, на сва уста промовишу му првоперјанице другосрбијанске, и бабе-сорошевке, истичући га као мудрог, „независног“, објективног учесника, незаобилазног сведока, само још за орден да га предложе (вероватно легије бесчасти)!
Тврди Лагоје да нема војске без пара и идеологије, а то нам мили NATO свакако нуди.
Пара ће за њихов АВЛ (активна војна лица) увек бити, за идеологију се већ брину изабрани који ће водити српску послушничку братију у успешне „међународне мисије демократизовања“ непослушника који не дају своју Отаџбину, не желећи притом да буду усрећени као Срби, у последњој деценији прошлог века!
Још само да Лагоје растумачи ту идеологију, као успешни понављач који је већ апсолвирао медијско препарирање Срба који се у грађанском рату ритнуше ко дурљиво коњче, разбише притом лаж о „братству-јединству“ које се сада зове „светла будућност региона Западни Балкан“, док га мила хрватска NATO плавушица не преименује у јужно крило (термин у штабским дописима).
Бравар Broz, знао је колико Срби воле своју војску и цене официрски позив, као подофицир КуК армаде у Великом рату, бежао је пред српском униформом и четницима нарочито.
Да потсетимо, умни и далековиди књаз Михајло донесе закон о народној војсци у време свеукупне оскудице, али му атентатори осујетише далековиде смеле планове, за њен развој.
Милан Обреновић IV, иако је као државник у својој самовољи многе грешке начинио, устројио је стајаћу војску и слао официре на усавршавање у познате војне школе, да служе потом свој народ и Отаџбину, а не да туђе народе угњетавају!
Ослободилачки балкански ратови и Велики рат, показаше колико је то био далековид потез, и настаде спонтана изрека у народу – без војске нема државе!
Иако је Србе мрзио, као октроисани управник Југославије, бравар Broz користио је сва искуства у учвршћењу своје власти, те је систем војног школства био на завидном нивоу, у намери да се створи послушничка, идеолошки задојена професионална каста.
У изазваном сукобу са Совјетским савезом, морао је бравар да савлада и братска осећања и православне вишевековне везе СРБА и РУСА, зато се знатан део школовања тих будућих официра посвети идеолошкој изградњи послушника „наше“ партије, коју РУСИ баш мрзе.
Онако узгред, помињала се и Отаџбина и народ које треба бранити, али најпре најмилији син свих „наших народа и народности“, па потом Партија наша челична, која води тај народ.
Како је време одмицало, а јачала аутократска власт бравара Broza и изабраних другова, тако је видљиво јачала потреба за куповином оданости.
Израстање официрског кора у наднационалну повлаштену класу, која припада партији и бравару, награђивано је бенефитима у избору стана по личној жељи када се одлази у пензију, војна одмаралишта и зимовалишта, војне болнице, војно-трговачка предузећа као дисконти робе, повољни кредити за куповину првог намештаја, постали су нешто што се подразумева уз ношење униформе.
Диспропорција између цивилног живота и устројства које функционише по наредби, утицала је да део официра Срба свесно није желе да види елементе антисрпског политичког устројства, које су оличавале две аутономне покрајине само у Србији, као букагије и зли надзорници, који одговарају само бравару.
Партијско догматско гесло „слаба Србија, јака Југославија“ имало је тако изабраног чувара, то беше управо ЈНА, у чијем су саставу СРБИ били знатна компонента која је чини.
Када се по браваровој замисли формира ТО као некаква републичка армија, настаде накарадност која се зове двостарешинство!
Републички штабови ТО, одговарали су генералштабу ЈНА као уско специјализованој институцији оружане силе, али и републичким партијским руководствима, као својим приоритетно надређеним.
Поче одмах да се испољава штетно партијско сепаратистичко газдовање својом војном силом, разлике међу републикама биле су видљиве и обичном човеку, али критика није смела да се упути док је бравар био жив!
Сећање на његово острво живело је у свести народа, судбина оних који су испољили свој став у изазваном сукобу са Совјетским савезом, без обзира на величину њиховог доприноса и улоге у антифашистичкој борби, било је видљива опомена.
После биолошког одласка бравара, измишљена је још једна накарадност, колективни врховни командант, како се назива тадашње председништво СФРЈ.
Намере NATO-а за растурање те заједничке државе и прибављени конкретни планови, утицали су на део војног врха да покуша да исправи вишедеценијске партијско-сепаратистичке одлуке, вршећи припреме за очување заједничке државе.
Реакција Словеније, која је најдаље одмакла у сепаратистичким припремама била је бурна, кампања антиармијског расположења узела је широког маха, нису нимало заостајали ни Хрвати али то изазва отпор СРБА као народа у својој земљи, који памти хрватски геноцид, те никако не жели нову самосталну Хрватску.
Када поче отворена „демократска преобразба“ заједничке државе, нађе се ЈНА на здруженом удару, који није био обухваћен плановима одбране.
Мит о моћи и снази истопио се као сладолед, јер сваку народну војску чине оружје, људи и морал, али не и партијска идеологија, нарочито она која је против интереса народа!
Збуњеност, апатија, резигнираност, бес и гнев, испољили су се код већине српских официра и оних искрених антифашиста који су као АВЛ желели да очувају заједничку државу, коју разарају неофашистичке хрватске, муслиманске и шиптарске терористичке формације.
Нагло скидање посраних идеолошких гаћа, многим послушницима било је болно, али је сурова стварност немилосрдно разбила све заблуде њиховог даљег ношења.
Трансформација ЈНА била је брза и успешна, изнедриће поново српског браниоца и српског старешину, који имају свету задаћу одбране народа и Отаџбине!
Агресија NATO злочинаца у марту 1999.године, показала је да нису ни смели ни желели да покушају лаку шетњу земљом Србијом, коју су њени синови били спремни да бране и одбране.
Док се данас тако отворено показује намера за поновно здружавање под NATO кишобраном, за оскудне домаће потребе евентуалне одбране, порадиће се видљиво на даљем повећавању броја војникиња и официркиња војске Србије, иако Срби искуствено кажу – „тешко вуку кога вране хране и Србину кога жене бране“, јер су увек они били браниоци жена и деце пред непријатељем који нема милости, то три геноцида из прошлог века, заиста потврђују!
Време је, да у празним касарнама широм Србије регрути поново запевају „РАДО ИДЕ СРБИН У ВОЈНИКЕ“, да злу не требало науче како се брани Отаџбина, а не да се празне касарне сређују за најезду „миграната“, који све изразитије личе на плаћене освајаче старе даме Европе, која се видно трошна покушава одбранити парама и обећањима, иако добро зна да они који припремају и обучавају те освајаче, наређују – не молите, узмите, отмите !
У прошлом веку Србима су довољно отимали, време је за одбрану, понајпре од антисрпске идеологије лагарија Лaгoja НАТОВЦА, кандидата за NATO „сердара“ (барем у Црној Гори)!
