Научни сарадници за истраживање развоја тржишта бизнис-школе “Сколково” Ernsand Young Питер Џохансон и Кристофер Хартвел, сеју “разум, доброту, вечност” међу младим руским присталицама тржишне економије. То су веома учени људи, оптерећени теретом најнапреднијих знања и планетарним визијама међународних процеса. Није чудо да им је у оквирима “Сколкова” постало тесно и они су 13. марта ове године изнели своје погледе на руску политику у РБК-daily, у тексту, “Неуспех на Блиском Истоку”.
О чему се ради у овом тексту? Цитирамо: “Прошлогодишња политика Русије на Блиском Истоку, већ је можда допринела слабљењу привреде земље и највероватније ће наставити да утиче на економске показатеље, све док Москва не промени своју позицију. Између осталог, упорна подршка режиму Асада, не само да је удаљила Русију од остатка међународне заједнице, већ је то изазвало и оштро реаговање Саудијске Арабије – главног играча на тржишту нафте, које има директан утицај на привреду Русије”.
Тако рећи – фигуре су постављене: подршка Сирији ствара од Русије маргиналца међу цивилизованим нацијама и најцивилизованија међу њима већ је извадила камен из џепа.
Као, заливски краљеви су веома огорчени због блокирања санкција које су они предлагали, а које су Русија и Кина блокирале у СБ УН. Краљ Саудијске Арабије недавно је упутио оштру критику Москви и Пекингу: “Оно што се догодило у СБ УН је апсолутно неприхватљиво, у овако тешком тренутку у коме се сад налазимо”.
Стручњаци из пословне школе се не питају одакле су стигла та “страшна времена” и због чега се тако жестоко свим средствима боре сунитска краљевства против алавитског[1] режима? Изгледа да за такве речи они нису ни чули.
Зато знају да је током месеца, после сваког гласања о Резолуцијама СБ УН, Саудијска Арабија која је гласала “за”, после тога или подизала или задржавала висок ниво производње нафте, чиме је снижавала цену нафте на светском тржишту.
“Контролишући једну петину светских резерви нафте, Ријад може да себи дозволи тако скупе дипломатске игре. Према проценама владе Саудисјке Арабије, цена нафте од 90 долара по барелу је сасвим довољна да подржи буџет земље. Истовремено, за Русију је квота од 111 долара за барел минимална за функционисање њене привреде” – саопштавају нам аутори.
Ето у чему је поента: Русија је талац Саудијске Арабије и на седницама СБ мора редовно да цвркуће “Јао, плашим се”.
Крај текста је најупечатљивији:
“Руски чиновници могу наставити да изражавају оптимистичке прогнозе, међутим, ситуација у Сирији неће бити боља и прети да прерасте у кризу широких размера. Москва би требало да се забрине о последицама своје политике на Блиском Истоку. Вреди ли подржавати режим Асада у распадању, имајући у виду колико могу бити озбиљни одговори утицајне Саудијске Арабије?”
Пажљиво читање публикација тих учених јуначина не оставља ни трунку сумње у њихове “поруке”: Господо, вама је додељена улога сировинског додатка развијеног света и не смете се копрцати. А уколико ви наставите да кршите прописана правила игре, онда ћемо ми на вас нахушкати страшне саудијске краљеве, борце за људска права у својој земљи, у Сирији и у целом свету. Они ће оборити цену нафте баш као уочи распада СССР и зар вам то није довољно”.
Управо тако треба схватити тај чланак, зато што саудијски борци за људска права, не смеју ни прст подићи без одобрења Вашингтона. Уосталом, између САД и КСА већ одавно је све јако чврсто испреплетено и америчке корпорације су главни потрошачи саудисјке нафте.
Сколковски васпитачи младих руских Фордова и Рокфелера имају веома прагматичан и јасан концепт националних интереса Русије: за њих никакви национални интереси не постоје. Постоји само “лова”. Ето, ради њих је и потребно градити односе са другим државама, издавати пријатеље, напуштати савезнике, ступајући у савезе са феудалним режимима. То што ће таква логика неминовно довести до братимљења са терористима, као што то је случај са Катаром и Саудијском Арабијом, њих не брине. Јер је терор у Сирији, данас такође угодан бизнис.
Али уз пуну јасноћу мишљења ове господе, јасно је такође и то да они предају економску премудрост у земљи која је њима апсолутно непозната.
Они су млади људи и очигледно немају времена да се макар и на кратко упознају са историјом Русије. А та историја, како се показало, утврдила је неке ствари које су ипак важније од “лове”. Они чак и не схватају да су таквим својим говором отворили завесу иза које се крије сукоб духовности Запада и Истока.
Изјава америчких ментора веома је значајна за све који желе да уђу у “европску цивилизацију” са једнаким правима и да у њој заузму достојно место.
То су илузије због којих ће се неизбежно плаћати цех. Чак и такви католички народи попут Чеха и Пољака, духовно блиски Западној Европи, данас на себи осећају конфликт духовних култура, који је као баријера стао на њихов пут ка равноправности. И једни и други се са сигурношћу крећу ка статусу “услужног персонала” старих европејаца и никакве шансе да се попну на неки виши нови нису на видику.
И уколико амерички ментори тако дрско разговарају са не баш наслабијом државом на свету – Русијом, шта онда да очекује обескрвљена Србија, осиромашена Црна Гора или од стране Албанаца растргнута Македонија? Ако Ви мислите да је могућ просперитет у условима равноправности, онда пажљивије прочитајте тај текст. Јер у њему се налази општи став САД према свима који желе да учествују у њиховој религији “златног телета”.
[1] Алавити су исламска религијска заједница која следи доктрине шиитске школе дванаестинаца. Припадници ове религијске школе живе у Сирији, Либану и јужној Турској. По оценама стручњака за ислам, алавизам представља религиозни правац који се налази између екстремног шиитизма и засебне религије. (прим. прев.)
