Обрачун због махинација са хипотекарним кредитима
Највећи грех банака Сједињених Држава су непоштене операције на тржишту хипотекарних кредита које су и изазвале финансијску кризу. Банке су одобравале хипотекарне кредите, које су затим „паковалe“ и продавалeу облику дужничких хартија, aове су се вртеле на тржишту фондова. Та врста манипулација се назива „секјуритизација“ кредита. У почетку су хипотекарни кредити били врло ниског квалитета, те су зато и хипотекарне хартије биле близу „ђубрета“. Куповале су их државне хипотекарне агенције САД FannieMae и FreddieMac, али су се затим те агенције нашле на ивици банкрота и влада их је спасила захваљујући новцу пореских обвезника. Криза још није била завршена, а у земљи је настала права правцата збрка: банке су почеле да из кућа исељавају стотине хиљада својих клијената који су подигли хипотекарне кредите. А многи међу њима су, са своје стране, почели да америчким судовима подносе тужбе, жалећи се на несавесно понашање банака и захтевајући да им се њихове куће врате. Тужиоци су изјављивали да банке нису поклањале довољно пажње детаљима и да су често хипотекарне уговоре сторнирали без дужне пажње, уз помоћ такозваног robo-signing-а – брзог и површинског упознавања са документима. Обама је различитим институцијама наложио да размотре насталу ситуацију, да уколико је то неопходно поштеним клијентима банака врате њихове станове, да казне несавесне банкаре и да преко пенала којима су банке кажњаване формирају фондове за надокнаду штете. Кључна фигура државе која је покретала захтеве у вези са хипотекарним кредитима је постала Федерална агенција за стамбено финансирање (Federal Housing Finance Agency– FHFA).
На црном списку америчких банака се нашла BankofAmerica. У јуну 2011.године она је преко споразума, потписаног са регулаторима, исплатила 8,5 милијарди долара. Међутим, прича о BankofAmerica тиме није била завршена. Ујесен 2013.године FHFAје објавила да има намеру да казни банку са још 6 милијарди долара. Истине ради, треба рећи да BankofAmerica до 2008.године није била главни играч на тржишту хипотекарног кредитирања. Међутим, у јеку кризе (2008.године) она је купила компанију Countrywide Financial, која се активно бавила „препакивањем“ хипотекарних кредита и, најзад се нашла на ивици банкротирања. Тако је BankofAmerica стекла компанију која је била врло задужена сакривеним дуговима. Банка која је навикла на живот „недодирљивих“ била је сигурна да ће наћи начин да „свари“ новостечену компанију.
Финансијски регулатори су израчунали да је BankofAmerica заједно са компанијом Countrywide Financialукупно агенцијама САД FannieMae и FreddieMacпродала хипотекарне кредите у рекордном износу од 5 милијарди долара. На другом месту је америчка банка ЈPMorganChase (33 милијарде долара), на трећем – британска банка RoyalBankofScotland (30 милијарди долара). На списку осумњичених се нашло 17 америчких и европских банака. Америчке су биле практично све највеће банке са Волстрита. Европске – осим Royal Bank of Scotland – швајцарска CreditSuisse и британска Barclays.
Отприлике годину дана после тога, лета 2012. године, 5 банака које су биле умешане у хипотекарне афере (Wells Fargo, J.P. Morgan Chase, Citigroup, Bank of America, Ally Financial) су се сложиле да регулаторима уплате 25 милијарди долара у оквиру предсудског мирења. Планирано је да се од укупног износа издвоји 17 милијарди долара, које ће се искористити да би се олакшала исплата клијентима банака, оштећеним због хипотекарних кредита (исплате би биле неготовинске, просечно до 1,5 – 2,0 хиљаде долара по породици). Још 5 милијарди долара ће бити усмерено у специјалне фондове савезних држава. Из тих фондова оштећени грађани ће добити директне новчане компензације за штету која је настала због принудног исељавања из кућа у периоду од 2008. до 2011.године (под условом да се поднесе документација којом ће се доказати да је исељавање извршено кршењем услова, предвиђених уговорима о кредитирању).
Последњи велики колективни споразум власти САД су постигле у марту 2013.године. Споразум обухвата 13 највећих банака које су се обавезале да ће специјалном фонду да уплате компензацију у укупној вредности од 9,3 милијарде долара. Међу америчким банкама по величини износа за уплату у фонд опет је прво место заузела Bank of America. Иза ње су такви становници Волстрита као Wells Fargo, JP Morgan Chase, Citigroup, Goldman Sachs, Morgan Stanlez.
Главни циљ постаје банка JP Morgan Chase
Ако је у почетку главни објекат истраге због оптужби за банкарске махинације са хипотекарним кредитима била Bank of America, која је по снази, већ по традицији увек међу првих пет, а понекад и међу прве три банке Волстрита, ујесен 2013.године први ред „црног списка“ је заузела банка JP Morgan Chase. Међу банкама са Волстрита она је по активама (2,3 билиона долара тренутно) стабилно држала прво место…
У октобру о.г. медији су саопштили да ће JP Morgan Chase властима САД исплатити 13 милијарди долара у замену за прекид истраге због пословања банке у области хипотекарног кредитирања. Одговарајући споразум је руководство те банке потписало са Министарством правде САД. То је апсолутни рекорд по компензацији које су власти САД икада добиле од приватног бизниса. Уосталом, по низу показатеља банка JP Morgan Chase је још раније постала „рекордер“, али је она сматрала да о неким својим „достигнућима“ не треба да говори гласно. Од 2008.године до почетка септембра 2013. судски и правни трошкови JP Morgan су премашили 18 милијарди долара, што је рекорд за америчке банке. Ту спадају трошкови због најразличитијих грехова банке: прања прљавог новца, манипулисања стопама ЛИБОР, нетачног приказивања финансијског стања, увођења у заблуду клијената у вези са стварном ценом купљених акција (труст – операције) и тд. Најновији скандал који је дигао велику буку разбуктао се у вези са причом, названом „лондонски кит“: трејдер британске филијале банке JP Morgan Chase је манипулисањем финансијским инструментима направио губитке од преко 6 милијарди долара. Финансијски регулатори САД и Велике Британије су током истраге открили хрпу прекршаја банке, те су JP Morgan Chase казнили са 1 милијардом долара. То је било у септембру 2013.године, а већ у октобру банка је постала „јунак“ у скандалу због хипотекарних кредита и хипотекарних хартија.
Спор између банке JP Morgan Chaseи власти САД због регулисања одштетних захтева у вези са хипотекарним аферама претходне деценије траје јако дуго. Банка се постепено повлачила. Почетком године JP Morgan Chaseје предложила САД – властима да исплати око 3 милијарде долара по федералним тужбама (тј. због истрага финансијских регулатора), као и по тужбама преварених инвеститора који су у своје време дошли у посед потпуно безвредних хипотекарних хартија, а које је у промет пустила та банка. Власти су закључиле да је то премало. После неколико месеци, у септембру ове године, медији су објавили да ће стране можда да се зауставе на 11 милијарди долара. 18.октобра су се појавила незванична саопштења да се JP Morgan Chase слаже да исплати 4 милијарде долара у циљу намирења по захтевима Федералне агенције за стамбено финансирање. Међутим, то је представљало само део коначног договора са Министарством правде САД, који је, како је већ речено, износио 13 милијарди долара. Истовремено је исплата 13 милијарди долара требало да гарантује да ће убудуће сви захтеви грађанско-правног карактера по хипотекарним пословима према банци бити затворени како на федералном нивоу, тако и на нивоу савезних држава. При томе су и JP Morgan Chase, и Bank of America принуђени да плаћају не само за сопствене хипотекарне грехове, већ и за грехове оних компанија које су те банке стекле у време кризе. У вези са тим је значајно признање Џозефа Грундфеста, бившег члана комисије за хартије од вредности и берзу САД (SEC). Он је изјавио да су већину спорних хипотекарних послова правиле банке које је банка JP Morgan Chase купила за време финансијске кризе на молбу америчких власти, а не зато што је то желела. Очигледно је да је банка са влашћу имала неки прећутни договор, по коме је тада њој омогућено да ради сопственог спасавања добије астрономске износе новца – како по линији министарства финансија, тако и преко Федералног система резерви. 2008.године JP Morgan Chase је прискочила у помоћ америчким властима и тако стекла Bear Stearns и Washington Mutual, који су се нашли на ивици банкрота. То су биле две компаније које су ставиле у промет лавовски део „отровних“ обвезница у укупном износу од 33 милијарде долара, за чију су продају федералне хипотекарне агенције Fannie Mae и Freddie Mac оптужиле банку.
JP Morgan Chaseпада у минус
„Посете финансијских регулатора“ су почеле да се осећају у финансијском положају банке. Банка JP Morgan Chase спада у малобројне банке Волстрита која је успела да прође кроз буру финансијске кризе без губитака у својим годишњим, па чак и тромесечним извештајима. Почев од 2004.године JP Morgan Chase у својим тромесечним извештајима исказује позитивне финансијске резултате, тј. добит. Али у извештају за 3.тромесечје 2013.године банка је први пут исказала губитак од 380 милиона долара. А само годину дана пре тога, у 3. тромесечју 2012.године, банка је имала добит од 5,7 милијарди долара. А у другом тромесечју 2013. године добит је износила 6,5 милијарди долара. Аналитичари сматрају да је до губитка дошло због судских трошкова од 7,2 милијарде долара. То су трошкови за адвокате, припрему и вођење преговора са финансијским регулаторима, исплаћене новчане казне и компензације. Највећи део тих трошкова у 3. тромесечју су улагања у специјални фонд за покриће трошкова у оквиру споразума који је постигнут са министарством правде. Ипак, банци је успело да се у једном правцу осигура од нових „посета“ регулатора, али у другим су регулационе организације наставиле да воде истраге о пословању JP Morgan Chase-а. На пример, у припреми је оптужница због подмитљивости (конкретно – при пријему у радни однос рођака руководилаца кинеских државних компанија), због манипулисања најбитнијим тржишним стопама, због намештања финансијског стања и сл. Ни „хипотекарна тема“ није потпуно затворена: није искључено да ће се покренути нове кривичне пријаве, што такође може банци да донесе озбиљне трошкове.
Притисак власти на банке због финансијских регулатора, тужилаштва и судова сваке године је све јачи. Крајем августа ове године експерти Бloomberg–а су саопштили да је шест највећих банака САД од 2008.године потрошило 103 милијарде долара на исплату компензација и регулисање различитих одштетних захтева који су долазили од обичних људи (инвеститора, оних који су узели хипотекарни кредит, осталих категорија клијената банака), као и од државе. У Бloomberg–у су израчунали да су за пет година банке својим акционарима исплатиле мање дивиденди него што је остављено новца по судовима. Аутори истраживања су упозорили да се губици банака највероватније неће ограничити на стотине милијарди долара, а одштетни захтеви незадовољних инвеститора и државе могу да се појављују још читаву деценију. Другим речима, Бloomberg упозорава да због „посета“ у минус може да доспе много „недодирљивих“ банака.
(Крај у следећем броју)
Превод: Душанка Пантић
