Немачка: скретање ка кршењу људских права

Бивши учитељ а потом и дугогодишњи куратор спољнополитичких активности Бундестага, Андреас Шокенхоф, будним оком мотри да Србија не скрене са задатог правца ка “развоју демократије и правне државе”, па је поново припретио прстом Београду: још нису испуњени сви услови да би земља могла да се попне на следећи степеник на европском путу. До пре пар дана је било познато седам услова које је Берлин спреман да предочи Србији, неопходних за њен прелазак у светлу европску будућност, сада видимо да су се тим захтевима придружили и други. У “новом пакету” видљива је одређена нервоза Берлина, повезана са несигурношћу у могућности Београда да натера Србе са севера да узму учешће у Приштинским изборима и самим тим оконча са “косовским пројектом”, толико важним за Немачку. Због тога се у “немачким условима” толико доследно, у различитим варијацијама уз стална дублирања, непрекидно понавља у суштини један те исти захтев – де јуре нормализација државности “Републике Косово”. Ради се о отварању “косовског поглавља” и истовременом затварању свих питања повезаних са њим; о примени свих тачака Бриселског споразума и о обавезама Београда да “непрекидно, на лицу места доказује да неће ометати Приштину у процесу европских интеграција (да подсетимо да у ЕУ могу бити примљене само независне, међународно признате државе, а не делови територија других држава); до пуноправног чланства у ЕУ Београд и Приштина морају да потпишу уговор о добросуседским односима, преговори могу бити у сваком тренутку замрзнути уколико Београд откаже или заустави спровођење преузетих обавеза (тако Бундестаг не оставља српским властима ни најмању рупицу у закону за уклањање од политичко-административног и да ли је претерано рећи – у случају потребе и војног притиска на Србе са севера Космета). Стиче се утисак да је Бундестагу потребно насиље Београда према Србима са севера – јединима у српском националном корпусу, који поред Републике Српске у Бих, пројављују национално-државни елемент). Затим се понављају ставке које су већ познате из Декларације о Србији коју је Бундестаг усвојио 27. јуна 2013. године – потпун успех локалних избора, потпуно укидање паралелне власти на северу Космета, слободно кретање косовско-албанских цариника, наставак реформи у правосуђу и борба против корупције, помирење у региону (признање геноцида у Сребреници –А.Ф.) и очигледан напредак у процесуирању одговорних за паљење Немачке амбасаде 2008. године. Четири кључна услова подржала је и Велика Британија, тај документ упућен је земљама чланицама ЕУ и управо на основу њега ће Савет Европе донети одлуку о отварању преговора са Србијом о чланству у ЕУ.

Садашња Немачка, толико одушевљена уступцима српске владе без преседана, увелико је превазишла пропагандне напоре Трећег Рајха, па једноставно тражи испуњење услова уопште се не трудећи да било шта понуди заузврат. Услови морају бити испуњени и тачка! Никаква дискусија и питања нису предвиђени! Представници Бундестага, уопште се не обазирући на историјске паралеле, издају наређења која се морају беспоговорно испунити. Како воли да ултимативно истакне Шокенхоф – нема никаквих уступака у условима које захтева ЕУ. У српским провладиним медијима уопште нема покушаја да се постави питање – зашто и по којим критеријумима српски народ треба (управо ће на његова плећа, а не на владајућу коалицију, пасти сав терет Немачких или било каквих других услова западног фактора и међународних финансијских институција) добровољно да преда Немачкој своја суверена права, дајући јој могућност да располаже судбином народа, судбином своје земље? Какве ће бити последице, краткорочне и дугорочне – за остатак српског националног корпуса на постјугословенској територији када Србији прети практично увођење спољнег управаљања од стране Бундестага?

Шокенхоф који се тако ватрено позива на поштовање људских права и на Европски суд за људска права кад су у питању Русија и Украјина, осуђујући праксу “селективног правосуђа према политичкој опозицији која је апсолутно неприхватљива за европске стандарде”, уопште не коментарише чињеницу флагрантног кршења основних људских права и слобода од стране Немачке. О чему се ради? О одлуци највише судске инстанце у Немачкој – Уставног суда (Карлсруе), која је аналогна претходној пресуди Врховног и Савезног суда који је почетком септембра 2013. године установио да Немачка није одговорна и да неће платити одштету жртвама породицама посрадалих (умрлих) током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године. Тако се у одлуци суда, образложеној на три странице, каже да је немогуће доказати да је немачка власт била упозната са спровођењем напада, па у складу са тим, немачки војници такође нису нарушили основна правила службе пошто њени официри нису били обавештени о околностима планираних напада, тако да је Немачка дејствовала у складу са нормама “међународног војног права” што државу Немачку и немачко законодавство изводи изван оквира одговорности. Накнаду штете могу захтевати државе, а не приватна лица.[1] Тако је Немачка уз елементарну манипулацију, која се огледа у замени теза – НАТО није информисао, значи одговорност није предвиђена – успела да избегне одговорност за, у суштини ратне злочине против цивилног становништва током НАТО бомбардовања СРЈ. Штавише, пресуде највиших судских инстанци Немачке легитимишу кршење основних људских права и агресију НАТО пакта.

Да поменемо још једну чињеницу везану за НАТО бомбардовање. Српско национално удружење родитеља чија су деца оболела од рака, саопштило је 19. септембра застрашујућу статистику – скоро свакодневно по једно дете у Србији умире од рака. Већина оболеле деце болују од леукемије – ту је веома велики проценат ремисије – званична статистика каже да је то 70%, међутим, терапија траје 105 недеља. Међутим, у државним оквирима се не спроводе мере у потребним размерама које би омогућиле да се склопи реална слика о врстама, формама и дугорочним последицама по здравље грађана Републике Србије после НАТО бомбардовања.

Због тога, по мишљењу Шокенхофа, Србија треба да направи стратешки и системски избор. Тако да је јасно да у случају избора владајуће коалиције у Србији у корист успостављања што тешњих веза са ЕУ, Србија неће имати проблема са имиџом. И по свој прилици, само са имиџом…