Неко се може зачудити када сазна да мигранти са Косова представљају једну од најмнобројнијих група избеглица које пристижу у Немачку. Не у Француску или Холандију, него баш у Немачку. Немачка статистика из неког разлога не воли да шири статистику о њиховом тачном броју, иако највероватније зна те бројке. Нама преостаје само да се користимо застарелим подацима и саопштимо да је по подацима Евростата, на почетку 2015. године, када је све тек почињало, у ЕУ из Сирије пристигло 73 310 људи, са Косова 58 920 људи. И из Авганистана 39 910 људи.
Треба рачунати да ће се у будућности пропорција умањивати, јер није прешло Косово у пуном саставу у Немачку. Али у сваком случају, косовара у тој земљи има више од 100 хиљада.
И то не чуди: Немачка је увек подржавала суверенизацију слободољубивих шиптара и уложила је у Косово велика средства. А какво осећање осим искрене љубави може изазвати таква политика? Не чуди да су и шиптари похрлили ка Ангели Меркел, као према својој европској мамици. И све би било прикривено да није избеглица из Сирије и Северне Африке, који су организовали лов на Немице у новогодишњој ноћи. Немачка се дигла на ноге и мамица Меркел је морала да нешто каже тешка срца: мигранти из солиднијих земаља треба да напусте Немачку. А њен министар унутрашњих послова Томас де Мезјер је ту одмах побројао оне земље које Немачка сматра солиднијим: Албанија, Босна и Херцеговина, Гана, Косово, Македонија, Црна Гора, Сенегал и Србија.
Што се тиче Србије, ту је све јасно. Једноставно су неки грађани одлучили да пре пријема у ЕУ пробају да окушају срећу помешавши се са избеглицама. Но, ЕУ је увек упозоравала да неће трпети кршење правила. Сада ће тркопиши морати да се врате на стартне позиције и чекати сигнал који ће се можда чути већ у ХХI веку. Видимо, у Београду се неће противити депортацији тих добровољаца.
Са косоварима је сасвим друга прича. Ако Немци не желе да схвате да је масовно пресељење било смишљено од стране Приштине као начин ширења дијаспоре, која се потом може бесконачно дојити, то је њихов проблем. Таква количина миграната доносила би милијарде евра у виду донација и од њих би ишао проценат вођама нације у отаџбини. Онима који знају нарави и обичаје на Косову, то је било апсолутно схватљиво од самог почетка. Сада тај изузетни план пуца по свим шавовима. Повратак посланих пошиљаца девиза уопште не улази у планове Приштине и она покушава да то предупреди. Рекло би се да то није једноставно јер они имају посла са немилосрдном полицијском машинеријом моћне државе.
Но, у сваком проблему се може наћи решење. И оно се већ назире. Косово ће радити у потпуном складу са немачким законима. А у пројекту закона о депортацијама који је сада донет, речено је: “Не треба враћати оне које неће да прими назад она земља из које су дошли у Немачку или ако их у отаџбини чекају мучења или погубљења”.
Сумњам да су тај закон писали политичари који добро познају ћуд косовске власти. У потпуном складу са својим представама о нормама међународног права, Приштина ће показати својим избеглим суграђанима замандаљена врата. Нису их тамо слали да би се они сад враћали. А ако то буде мало, онда ће пар њих и казнити – као друго упозорење за немачке власти.
Другачије не може бити. Зато што код политичких решења увек постоје краткорочне и дугорочне последице. И ако је Немачка решила да је заволе шиптари, то неће предуго трајати. Док буде имала сока.
