Неодржана сведочења у предмету Радована Караџића (други део)

У претходном тексту посвећеном анализи оних сведока којима МТБЈ није дозволио да сведоче у одбрани Радована Караџића, видели смо две велике групе тих сведока. Прва група су сведоци који су могли учврстити одбрану Радована Караџића, али им суд није дозволио да то учине. Друга група су сведоци који нису желели да се појаве на суду, али Претресно веће није предузело никакве мере како би обезбедило та сведочења у процесу против Радована Караџића. Ова друга група не би обавезно давала сведочења у корист оптуженог, али циљ њиховог позивања била је жеља Р. Караџића да се утврди истина у његовом предмету.

У овом тексту ћемо размотрити једног, али веома значајног сведока, коме такође нису дозволили да сведочи на суђењу. То је оснивач сајта Викиликс – Џулијан Асанж. СајтВикиликс је публиковао много информација о делатностима међународног кривичног правосуђа.

У тајним документима америчких амбасада који се тичу Специјалног суда за Либан, такође је садржано много интересантног. Као што је познато, тек ове године је почео судски процес у том трибуналу.[1] Истрага је трајала више од 7 година. Из америчких депеша види се да у Специјалном суду за Либан нема никаквих реалних доказа кривице тих лица која су све те године држали у затвору (укључујући и 4 либанска генерала, који су тек 2012. године ослобођени). Садржај телеграма показује да Специјални суд за Либан представља политичку институцију, у којој је пружање доказа омогућено само Сједињеним Америчким Државама – многе европске земље једноставно су одбиле да сарађују са тим судом.

Што се тиче Специјалног суда за Сијера Леоне, интересантне телеграме својој влади слао је Американац С. Рап, који је у то време био главни тужилац овог суда. Тако је, између осталог, молио владу САД да пошаље суду више новца, очигледно их уцењујући тиме, да би ослобађајућа пресуда за бившег Председника Либерије Чарлса Тејлора наводно могла довести до прекида крхког мира у Либерији. Међутим, С. Рап је предлагао америчкој власти да у случају ослобађајуће пресуде, Тејлора одмах ухапсе и суде му у САД. Не треба сумњати – тамо не би било ризика да ће бити ослобођен.[2]

Још низ телеграма другим амбасадама показују да су САД у Специјалном суду имале своје шпијуне (у телеграмима означавани као “контакти у Трибуналу”), који су им пружали инсајдерску информацију, укључујући и незгодне помисли неких судија.[3]

У фебруару 2011. године Претресно веће у предмету Ч. Тејлора одбацило је захтев одбране да се спроведе истрага о умешаности САД, као и о раду њихових шпијуна у суду.[4]Судије су изјавиле да су САД само забринуте због крхког мира у Либерији и ништа оптужујуће нису учинили. На принцип независности и непристрасности суда, судије су опет заборавиле! Тачније, претварали су се да су заборавили, јер није се радило о САД, него о самом суду!

Али, наравно, главни део публикација Викиликса по питању међународног правосуђа, односи се на делатност управо МТБЈ.

Публикације сајта већ су постале основа за тужбе у МТБЈ. Дакле, Радован Караџић је поднео тужбу против Карле дел Понте у вези са објављивањем информације о томе да је бивши главни тужилац МТБЈ предавала тајне информације амбасади САД у предмету С. Милошевића. Премда је Трибунал изјавио да наводно, нема шта истраживати, сама по себи и та чињеница и реакција суда на њу, нанели су му велику штету.

На сајту Асанжа објављени су званични амерички документи који се тичу финансирања одређеног деловања Трибунала, посебно у вези са истраживањем чињеница који инкримишу само једну страну у сукобима у Босни и Херцеговини.[5]Ово је посебно интересантан документ ако узмемо у обзир да су САД дуго војевале у УН по питању начина финансирања Трибунала. Прва варијанта предвиђала је 30% учешће САД (као финансирање органа СБ УН, на пример, за мировне интервенције), друга 25% учешћа. Као што видимо из документа, реалне суме које су САД издвојиле биле су много веће од тих 5% за које су се америчке власти тако демонстративно бориле, но, та средства су се усмеравала ради остварења циљева које је указала влада САД. Јасно да таква пракса значи да МТБЈ није нити независтан, нити непристрасан суд.

Објављени су и други документи који показују ружну улогу председника МТБЈ Теодора Мерона који наступа не толико у својству независне судске институције, колико у својству америчког држављанина (да напоменемо – емигранта из Израела), који се свим силама упиње да докаже лојалност према САД.

На тај начин постаје потпуно разумљиво зашто МТБЈ није желео да саслуша исказ Џулијана Асанжа на суђењу Радовану Караџићу. Јер, једно је одбацити захтев у вези са једном публикацијом у односу према бившем тужиоцу по давно затвореном предмету, а сасвим друга је ствар – тражити аргументе за одбацивање чињеница о делатности читавог система МТБЈ и његовог власника.

Ипак, сама чињеница да је суд одбио да саслуша Асанжа, захтева од нас да још једном скренемо пажњу међународној јавности на те чињенице које МТБЈ не жели чак ни да чује. И да још једном подвучемо да судски процес који се води на овакав начин, не задовољава међународно-правне стандарде о правичности суђења.

Са завршетком изношења одбране, још је рано говорити о завршетку процеса. Тужилаштво је већ изјавило да ће тражити обнављање процеса по низу тачака оптужнице (на језику МТБЈ то обнављање процеса после његовог завршетка зове се rebuttleи rejoinder). Поред тога, предстоји завршна расправа чија је припрема веома сложена: потребно је сумирати 48 хиљада страница стенограма судског заседања (углавном докумената), проанализирати 2. 300 такозваних “судски установљених чињеница” и на крају, сведочења преко 600 сведока…