Западни центри моћи тренутно се баве методологијом стварања нове врсте квази-државне структуре, коју је могуће оквалификовати само као „ненормални криминалитет у међународним сразмерама“. Најбољи пример за то представа „Република Косово“. Ради се о глобалном преформатирању простора Југоисточне Европе при коме се на земље Европе које не припадају европском првом ешалону примењује формула „назад, у ропство и дивљаштво“. То је модел ауторитарне спољне управе са иманентним карактеристикама немилосрдног спровођења пљачке, уништавања човекове околине, одузимања ресурса, формирања неспособне за опстанак економије (disastrous economy) и постављања „мртворођених“ органа на власт, уз потпуну пауперизацију становништва. Али ни ту није крај. Да би успели да задрже потребан степен контроле над тако великим просторима потребно је не само да се националне државе одсеку од сопственог цивилизацијског развојног пута, већ и да се и на спољном, и на унутрашњем плану одржава одређени ниво деструктивног потенцијала, који је обавезно криминогеног карактера. У вези са тим је инициран процес убрзања криминализације региона Источне Европе (заједно са Балканом), његових државних структура и грађанског друштва. Криминалне снаге су се толико размахале да, како констатује познати француски криминолог Жан-Франсуа Гејро, делује скоро савршена лабораторија за формирање девијантних држава као дела криминалног корпуса нове Европе.1
У криминалистичко-корупционом чвору у који је везан балкански регион улогу тврђаве мафије игра „Република Косова“ која, одлично чувана војним базама САД, без икаквих препрека развија најопасније гране криминалног посла. Пре свега, то је транзит дроге.
Да би доспела у Западну Европу дрога из Авганистана и азијских земаља „путује“ преко Турске и балканских коридора. Најбитнију улогу у томе има Балкан: преко њега се обавља 80% наркотрафикинга. Балкански нарко-коридори се деле на северни хероински (Авганистан – Турска – Мађарска – Румунија) и јужни кокаински (Турска – Грчка – Македонија – Албанија – Италија). Турска је постала толико снажан „ослонац“ наркомафије да је чак и онај део, који доспе полицији у руке, заиста импресиван: само у 2.половини 2011.године ту је конфисковано дроге више него у свих 27 земаља ЕУ заједно. Транзит и снабдевање Балканског региона и Западне Европе врше у највећем делу албанске криминалне групе које су повезане са италијанским, црногорским, турским и курдским наркокартелима (курдски наркокартели на територији Ирака, Ирана и Централне Азије располажу снажном мрежом канала за испоруку дроге из Авганистана), као и са кавкаским криминалним групацијама2.
„Приштинска република“ извршава две криминогене функције. Са једне стране она сама по себи представља извор организованог криминала, о чему сведочи постојање паравојних диверзионо-терористичких формација под називом „Ослободилачка армија Косова“ (ОАК, УЧК – скраћ. од албанског), које су само козметички маскиране у тзв. Снаге безбедности Косова и Косовску полицију. Са друге стране – она представља зону „преноса криминала“ и у европски, и у друге регионе света.
Прва криминогена функција „пројекта Косова“ закључује се у потпуној контроли квазидржаве „Републике Косова“ од стране бивших бораца УЧК. Они заузимају стратешке позиције, потпуно управљају „државним апаратом“ и друштвено-политичким животом; цивилно становништво је подвргнуто институционализованом политичком, психолошком и физичком насиљу.
Терор сопственог становништва се врши, како кажу страни извори, од стране косовске обавештајне службе K-SHIK, која је на себе преузела казнене функције за обрачун са политичким опонентима експозитуре која влада. Одобрења одређених поступака као и до сада стижу од «газде косовског пројекта». Ову тезу потврђује бивши шеф K-SHIK, Кадри Весели, најважнији политички партнер „косовског премијера“ Х.Тачија: „Ми смо имали подршку многих партнера – 25 обавештајних служби… али САД – они су нам баш много помогли“. Када је престало НАТО-во бомбардовање Југославије 1999.године, а на Косово ушле међународне снаге, јединице K-SHIK су направиле читаву кампању политичког терора. Тада су побијене хиљаде Срба и Албанаца који нису били лојални „победоносној“ УЧК. Високи представник САД на Косову (који је желео да остане анониман) тврди да је спонзор K-SHIK била ЦИА и то, у шта се она претворила у ствари представља „метод очувања контроле криминалитета и политике на Косову“. Весели је имао директне контакте са америчким и енглеским обавештајцима – каже Флорин Краснићи, бивши борац УЧК, а затим члан косовског „парламента“ – „све што би пожелели Американци или Енглези, он им је подносио на тацни… Кадри Веселија су те службе финансирале, подржавале и снабдевале“. И тако – без обзира на све податке о раду K-SHIK, њу и даље подржавају САД и земље НАТО-а. И Хашим Тачи, као и раније, ужива изузетно велику подршку Вашингтона…3
У условима дисфункције органа управљања „Републике Косова“, криминалне структуре не представљају власт из сенке, већ праву власт. При том криминалне структуре се не појављују, већ од самог почетка представљају делове кланова и „државног“ система. Методе које оне примењују су изузетно агресивне, то је оличење „борбеног криминала“. И то криминала у међународним сразмерама: криминални картели контролишу читаве регионе, а њихова „индустрија“ за себе успева да избори све више простора не само у Европи, већ и у САД, претварајући у ноћни кошмар полицијске јединице у тим земљама. Албанска мафија је на петом месту по рејтингу светских организованих криминалних структура, али се она од осталих разликује и по „огромном потенцијалу раста“. Он се пре свега заснива на томе, да за полицијско оперативно схватање постоји непролазна баријера: језик, обичаји, крвне везе. Осим тога, управо породичне везе дозвољавају да се формира непрекидни криминални ланац: представници албанских кланова удају своје ћерке за „колеге из радних јединица“ у Авганистану и Турској, обезбеђују везу произвођач – магацин – потрошач робе. Ето тако цвета криминални породични бизнис.
Приход од њега иде, између осталог, на финансирање УЧК („црни фондови“ наркокланова не подлежу никаквој контроли), а њу штити покровитељ „пројекта Косово“ – САД. Сједињеним Државама је контрола Косова неопходна због опстанка војних база које обезбеђују контролу Југоисточне Европе, са изласком на нафтне регионе Блиског Истока. На Балкану функционишу следећи војни објекти, које користи НАТО и базе чији су НАТО власници: у Мађарској (авиобаза „Ташар“), у Румунији (авиобаза «Девеселу», лука Констанца, аеродром «Когалиначеу»), Бугарска («Ново Село», поморска база «Аитос» поред Бургаса, аеродром «Безмер» поред Јамбола, авиобаза «Гроф Игнатјев»), Босна и Херцеговина (поред Бања Луке, Мостара и Сарајева, као и мала база у близини Добоја), Хрватска (Шепурине, Слуњ, Ђаково, Пула), Македонија («Петровец», база поред Куманова, «Криволак»), Грчка (базе на Криту и у близини Ларисе) и, најзад, Косово («Бондстил», две базе «Монтиф» поред Гњилана, база поред Витине, артиљеријски центар близу Качаника, база поред села Баловац, општина Подуево)4. Да нема подршке НАТО-а (у суштини, западних центара моћи) УЧК као казнена формација која уједињује, по речима Гејроа, вође мафијашких кланова, и која је предвиђена само за обрачун са мирним становништвом, никада не би могла да добије власт.5
Маскирана УЧК почиње да се активира и поново јавља као снага која је у стању да опет дигне на ноге цео регион. Тако су у априлу 2012. у Македонији Албанци извршили сурово убиство пет Македонаца. После тога су македонске специјалне службе саопштиле да се на граници са Косовом виђа велика формација паравојне структуре, на чијој униформи је амблем УЧК. Оружане групе Албанаца у униформи УЧК су примећене и у близини Скопља и Тетова. Бугарске новине „Новините“ пишу да дестабилизација Македоније „за само пола сата“ може да изазове међународни конфликт у Албанији, Србији, на Косову, у Бугарској, Грчкој, Румунији и Турској 6.
Међународни ниво рада се осећа и у другој кримогеној функцији албанске мафије Косова – срастању наркотрговине са међународним тероризмом са радикалним исламистичким правцима. Још за време косовског конфликта је свима била позната чињеница да се у КиМ дислоцирају мање јединице „Ал-Каиде“, а при том је један од вођа те организације за Балкански регион био бивши руководилац албанске тајне полиције Башким Газидеда, а истовремено је један од команданата УЧК био Мухамед Завахири, брат садашњег вође „Ал-Каиде“ Ајмана ал Завахирија7. Косово се сада претворило у међународни центар за обуку сиријских „устаника“. Сиријска „опозиција“ је у априлу 2012. године затражила помоћ од УЧК, обећавајући да ће „нови Дамаск“ признати Косово. Команданти терористичке УЧК и исламски екстремисти из БиХ су „помогли“ сиријским паравојним групама. Џевад Галијашевић, члан Експертске групе за Југоисточну Европу за борбу са тероризмом, констатује да су центри за обуку дислоцирани у некадашњим логорима УЧК, којих има и у Македонији. Тамо је примећен Абдусамед Бушатлић, бивши борац одреда „Ел-Моџахедин“, један од вођа вахабистичког покрета у БиХ. У Македонији, каже Д.Галијашевић, постоји мисионарско-идеолошки рад, а на Косову – војни. Комплетна терористичка припрема се врши под патаронатом КФОР-а (НАТО-а). Логори УЧК су реактивирани у Дреници (села Ликовац, Јабланица, Глођани) и формиране су нове базе за дислокацију муџахедина из исламских земаља. Једна такође на територији Дренице, друга у Метохији (село Смоница код Ђаковице). Зоран Стијовић, оперативац српског ДБ-а на КиМ деведесетих година наводи да се обука спроводи у два правца: диверзионо-терористички и обавештајни. Инструктори нису само Албанци, извозни модел сиријске револуције се припрема уз помоћ инструктора ЦИА, терориста УЧК и екстремиста из БиХ8. 20.јула 2012.године почела је битка сиријске армије за други по величини град Сирије, Алепо, када је ликвидирано 400 „устаника“. При њиховој идентификацији је констатовано да су се, осим најамника из других земаља, на страни терориста борили и косовски Албанци…
Највећи парадокс, како нам се чини, је у томе што док многобројне обавештајне службе западних земаља на сва звона ударају, саопштавајући најјезивије податке о правцима и сразмерама „рада“ албанских криминалних група, од међународног до локалног нивоа, њихова политичка руководства и организације које су они сами формирали упорно не примећују злочиначку активност која итекако прети безбедности и њих самих…
(Наставља се)
1 http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/233286/Kriminalci-vladaju-Balkanom-
2 Balkanski koridori heroina i kokaina // Daily Survey. Atina, Ankara, 22 januara 2012 http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Bilteni/Srpski/b230112_s.html
3 http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/europe/110321/kosovo-intelligence-services
4 http://www.fakti.org/oruzje/nato-oko-srbije/za-kontrolu-balkana-i-opkoljavanje-rusije
5 http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/233528/Mafijasi-americki-saveznici-6 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/220576/Gorece-pola-Balkana
7 http://kpolisa.com/KP17/kp17-I-2-VeselinKonatar.pdf
8 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:380208-Albanski-teroristi-plase-svet
