„Пред Србијом су дани изазова и тешких одлука по различитим питањима“ изјавио је намрштени прокуратор евро-атлантизма у Србији, Александар Вучић и позвао грађане на некакво јединство. Какво и са ким није нам рекао, па нема сумње да је његова изјава само медијска припрема за званично обелодањивање већ договорених издаја и прихваћених ултиматума незајажљивог Запада. Само нови спин тог човеколиког, неолибералног, бића, које без трунке стида или самилости трућа о будућности док спаљује све мостове и сплавове који би нас тамо могли довести као народ.
Ако се неко те његове будућности и дочепа, ако преживи његове реформе и болесне визије, биће то појединац без свести о томе ко је и куда иде, без бога и савести, без морала и људскости. И без сећања. Та јединка, тај „homotabloidus“, неће знати шта нам је дао свети Сава, али ће знати да је Блер наш пријатељ. Неће веровати у Небеску Србију, али ће веровати да је Вучић имао успешну посету Америци. И неће знати ком народу је припадао Тесла, али ће знати да су Срби зао, неписмен и нерадан народ који преживљава само умешношћу свог вође, Александра Вучића, кога негде тамо, у свету, уважавају и цене. И неће се питати зашто је, колико јуче, вођа тврдио да га тај исти свет мрзи и не разуме. Ћутаће, срећан што је, мада гладан и поцепан, допливао на обалу било какве будућности, јер то значи да је још увек жив упркос Вучићевим реформама, поглављима и ММФ-у.
И неће га бити брига где су му деца или родитељи, пријатељи или кумови. Неће му бити важно ни што након само три године вођине владавине Хрвати поседују и контролишу целокупну производњу и дистрибуцију хране у Србији, што питка вода више није наша, што не постоје домаће банке. Ништа од тога неће бити важно том homotabloidusu у Вучићевој будућности …
А на путу за тамо вођа подиже улог, свестан да му време истиче. И код налогодаваца и код народа. Налогодавци знају шта је обећао, као и то да су га тако окружили да нема простора за ништа осим беспоговорне послушности. Али, она им више није довољна. Треба им и брзина. Брзина која убија тркаче. А народ, опет, зна да тај хаос на Балкану (чији је вођа изненада постао портпарол) праве управо они које он све време назива својим и нашим пријатељима, које позива на седнице владе и даје им логистику правећи од нас крпе, а од државе прћију. Све им је дао, а они и даље витлају маказама око наше главе као у време Милошевића, тражећи још и још… Већ и српски врапци знају да томе неће бити краја. И шта сад?
Он зна шта. Даваће даље. Они имају батину која удара одмах, а народ ко народ, удара јако, али има кратке руке. И зато, мада уплашен, креће у нову манипулативну кампању како би оно што је већ прихватио и одлучио, продао као најмањи могући губитак, како би наш пораз представио као своју победу. И при томе користи четри своје устаљене манипулативне методе:
- замагљивање циља (израз „тешке одлуке“)
- злоупотреба страха и скривена претња (оно што је назвао „опасно компликовање ситуације на Балкану“)
- давање необавезујућих обећања (израз „сигурнија будућност и унапређење економије”) и
- скривена најава решења („Предстоји много тешких одлука које ће се доносити у најбољем интересу Србије и грађана, а не политичке популарности било кога у влади”)
Делом манипулативног пакета свакако треба сматрати и пажљив одабир летњих месеци за реализацију „тешких одлука“ јер је добро познато да је тада пажња бирачког тела најмање усмерена ка одлукама власти и да је испољавање организованог грађанског незадовољства најмање.
Но, и то је већ виђено. Оно што је ново јесте позивање на јединство, будћи да се до сада трудио да остави утисак лидера који вуче храбре потезе будући да је сигуран у оно што ради и подршку ономе што ради. Али, нема више те подршке. Ни у народу, ни у партији, ни у председнику државе. Зато, позив на јединство вероватно значи најаву скорог отвореног сучељавања са Николићем, будући да овај није спреман да више служи као параван за Вучићеве евро-атлантске задатке. А и Дачић се измиче када год је могуће. Наравно, позив на јединство у новој издаји и превари грађана остаће без резултата.(1) Вучић је већ прочитана књига и неће му много помоћи нове, Блер-Кембелове, корице. Сви знају суштину.
А суштина је да је то што он представља као предстојеће „тешке одлуке“ које треба доносити уствари већ донето, а делом се и реализује на терену. И то не у интересу Србије и грађана, већ у личном интересу његовог опстанка на власти још неко време (после Америке и њему је јасно да то време неће бити дуго). Отуда његов мелодраматични наступ треба посматрати искључиво као увод у институционализацију онога што је преузео на себе као личну обавезу према својим налогодавцима. (То да ствари договара лично а затим их институционализује по сваку цену, не обазирући се на законске норме и последице, основна је карактеристика његове владавине од првог дана. У циљу логистике таквом деловању настају највеће злоупотребе медија и најпрљавије кампање његовог болесног режима).
Као доказ томе горе изнетом овде ћемо објавити како ће изгледати одлуке по свим „тешким питањима“ која је Вучић најавио, а које, наводно, тек треба да буду донете.
– Дијалог о Косову 23. јуна у Бриселу
Србија ће прихватити уступање језера и хидро-потенцијала „Газиводе“ што ће бити представљено као нека форма партнерског односа два државе, али ће управљање бити препуштено шиптарима, који касније неће испоштовати своје обавезе.
Овде ваља приметити да је сваки акт бриселског споразума до сада подразумевао да је српска страна та која прва прави уступке и обавезе, а да албанска оно што је потписала не испуњава или одлаже, користећи га још и као шаргарепу за следеће рунде „преговора“. Српски преговарачи још никада нису инсистирали да албанска страна испуни своје обавезе пре него даљи преговори буду настављени. Шта мислите, зашто?!?
У том смислу албанска страна ће прихватити да питање заједнице српских општина покрене са мртве тачке, али без орочавања и икаквих ингеренција којима су Вучић и Вулин обмањивали Србе са Космета и грађане Србије.
Али, зато ће Србија (Вучић) дати сагласност за међународни позивни број Косова, чиме ће Косово добити још један атрибут стварне државности.
– Сребреница
Немојте имати дилему да ће се Вучић појавити на обележавању годишњице у Сребреници која ће бити организована тако да промовише српски народ као геноцидан, да ће се тамо (нелегитимно) извинити у име српског народа и да неће поменути масакриране српске цивиле који су били увод у све касније догађаје.
Влада Србије, такође, сигурно неће званично тражити од Русије да у СБ ОУН стави вето на предлог британског предлога Резолуције о Сребреници, чиме постаје саучесник у сатанизацији сопственог народа, без обзира што ће вето можда затражити председник Николић, Додик, или ће га Русија уложити сама.
– Долазак Ангеле Меркел
Србија ће прихватити и најновије немачке услове, тачније преформулацију старих (како би се тврдило да нови не постоје), што обухвата и изналажење начина за косовску заступљеност у ОУН. За узврат ће добити условно обећање п отварању неког од поглавља до краја године.
Без обзира на реторику о „најбољој понуди“ потврда да ће Немци (Дојче-Телеком) купити Телеком-Србију и утврђивање цене.
– Република Српска
Вучић ће прихватити да помогне Иванићу у преносу овлашћења Републике Српске на Федерацију БиХ, чиме ће прекршити не само обавезе које Србија има као гарант Дејтонског споразума, већ ће постати и директни саучесник у страдању српског народа које ће уследити након мајоризације којој ће бити изложен и која је и довела до рата у БиХ!
С тим у вези српска влада не само да ће пасивно посматрати уклањање Милорада Додика, већ ће у томе и (тајно) помагати, како дајући логистику активностима Канваса, тако и медијским и специјалним политичким операцијама. Вучићева мелодраматика везана за одлагање Ханове посете Босни, евидентно има за циљ да имплицира Додика као кривца за такав след догађаја.
Долазак борда ММФ-а
Пошто је услов о повећању струје испоштован следи верификација осталих преузетих обавеза. Не само продаја Телекома већ и предаја свих преосталих ресурса земље и договор о легализацији ГМО (има индиција да је то била битна тема Вучићевог, политички бесмисленог, боравка у Америци).
Уместо закључка
Дакле, открили смо смер у коме ће се кретати доношење „тешких одлука“ по свим догађајима који следе у наредних пар месеци, а које нам патетично најављује Александар Вучић. Сетите се овог текста када будете слушали његов плачно-претећи глас како све што је овде написано објављује као своје „тешке одлуке“ које су морале бити донете у интересу грађана Србије. И сетите се да одлуке нису његове, а да су морале бити донете у ЊЕГОВОМ а не у НАШЕМ интересу.
– http://www.ceopom-istina.rs/vesti/rashkovi-ivi-nemoralni-zahtev-za-jedinstvo/
