Енциклопедија наводи да је “Плес светог Вида”[1] синдром који карактеришу поремећени покрети слични нормалној мимици и уобичајеним гестовима, али се од њих разликују по амплитудности и интезитету, више су нестварни и гротескни.
Све оно што се претходних дана могло видети на америчком Капитолу, веома је подсећало на епидемију те болести међу високорангираним чиновницима и политичарима. У сваком случају, ти неприродни и гротескни покрети које су они чинили, никако се не могу назвати сведочанством доброг менталног здравља.
Прво је конвулзивне покрете начинио државни секретар Џон Кери, који је, час плачно, час са осмехом, тврдио да у Сирији нема плаћеника “Ал-Каиде” и да против Башара ратују непоткупљиви сиријски опозиционери. А онда је почео да се тресе и из државног секретара су почеле да излећу тврдње да је хемијски напад организовао Асад и да за то постоје сви докази. Те доказе он није предочио. Видимо, њих су изгазили други учесници у акцији, захваћени нападом те исте болести.
Реагујући на све то, Владимир Путин је поставио дијагнозу: Кери лаже и он зна да лаже.
Највероватније се та дијагноза може разложити на детаље. Наравно да јадни Кери лаже, али није он крив. Он је, једноставно, тешко болестан, поново је заражен “плесом светог Вида”.
Одмах за Керијем на подијуму се нашао министар одбране Чак Хајгел. Тај остарели џентлмен дошао је дотле, да је Русију оптужио због испорука Дамаску хемијског оружја. Очигледно је повредио главу идући до подијума, мада публика није видела ту незгоду, јер њеном погледу није доступно све што се дешава на Капитолском брду.
Болест није заобишла ни главног Американца Барака Обаму, који је позвао сенаторе – са свом том неприродношћу и гротескним жанром – да се “зло казни”, па шта буде.
Како наводе лекари, у принципу се “плес светог Вида” ретко добро завршава ако обузме одједном много људи. Најчешће, како сами падавичари, тако и људи из њиховог окружења добијају трауме различитог интезитета. Иако је, по свему судећи, главни Американац на самит Г-20 дошао у стању јаке апатије, па ништа осим изабраних представника руских сексуалних мањина није желео да види. Највероватније ова створења на њега делују умирујуће.
Истовремено, напади “неприродних и гротескних” покрета доказују да се ради о веома озбиљној болести да бисмо могли на њу гледати са снисходљивошћу. Многи и нису спремни на снисхођење. Недавно је на интернету освануло писмо Мејруде Магаире, лауреата Нобелове награде за мир за 1976. годину, упућено британском министру иностраних послова Виљему Хејгу и шефу француске дипломатије Лорену Фабијусу, поводом планова за војну агресију на Сирију: “Наоружани побуњеници и легализовање војне акције од стране армија САД/НАТО неће решити проблем у Сирији али ће сигурно довести до погибије хиљада Сиријаца и разарања Сирије, као и њено потпадање под немилосрдну контролу фундаменталиста-џихадлија. То ће довести до масовног егзодуса Сиријаца у суседне земље, које ће са своје стране постати нестабилне. Дестабилизоваће се целокупан Блиски Исток и спирале насиља измакнуће се контроли”.
Позната по својој борби за мир не само код своје куће, у Ирској, Мејруд Магаире је Обаму још 2009. године – када је овај, услед ко зна каквог неспоразума постао лауреат Нобелове награде – окарактерисала као лидера “најмилитантније земље на свету”: “Тврде да је то (додела Нобелове награде за мир – Д.С.) било учињено због посебних напора на пољу јачања међународне дипломатије и сарадње међу народима. Међутим, он (Обама – Д.С.) наставља вођење милитантне политике и окупације Авганистана, уместо да се ангажује у дијалогу са свим странама у сукобу. Додељивање ове награде лидеру најмилитантније државе на свету која увлачи у рат међународну заједницу без њене сагласности, биће од многих људи у свету оцењено као промовисање агресије и доминације коју спроводи његова земља”.
Да ли ће пацијенти са Капитол хила бити ганути овом дијагнозом. Приликом доласка лаурета Нобелове награде Мејруде Магаире на територију САД, њене власти су је два пута хапсиле и подвргавале испитивању, примењујући психолошки притисак. И чини се да још није стављена тачка у односима два лауреата Нобелове награде. Солидаришући се са Американцима који протествују против планова “Обомбе” против Сирије, Мејруд Магаире ће највероватније рећи своје слово на адресу лидера који гура Америку на пут агресије.
[1] Народни израз у Русији за Хореју, болест централног нервног система (прим. прев.)
