Ново, као добро заборављено старо. Поводом стварања новог међународног трибунала

645

Увече 22. децембра Савет безбедности ОУН усвојио је резолуцију № 1966, на основу које је успостављен нови међународни кривични трибунал. Као званично прокламовани циљ трибунала за бившу Југославију и за Руанду, наведено је окончање рада Међународних трибунала за бившу Југославију и за Руанду, али се сасвим основано може тврдити да то није тако и да су реални циљеви сасвим други.

Трибунал је добио назив – „Међународни Резидуални Механизам кривичних трибунала“ (МРМКТ) – (International Residual Mechanism fo rCriminal Tribunals)  Међутим, како гласи изрека – „Зови ме како хоћеш…“ Већ сада је јасно да ће нови трибунал умногоме постати још више неконтролисан и разуздан, него што су МТБЈ и МТР. А за то су постављени сасвим објективни темељи у самом Статуту МРМКТ. Приликом стварања трибунала начињено је читав низ корака уназад у односу на трибунале ad hoc.

Нови трибунал ће се састојати од два „оделења“ – једно за бившу Југославију, а друго – за Руанду. Та оделења ће почети функционисати од 1. јула 2013. и 2012. Према томе, ствара се нови суд, који треба да оконча послове који су преостали након обустављања делатности међународног трибунала за бившу Југославију и Међународног трибунала за Руанду. Међутим, поставља се питање – колико је достижан тај циљ?Ј ер свима је апсолутно јасно, да ни МТБЈ, ни МТР не желе да добровољно обустављају свој рад. И разуме се зашто. Плате судија тих инсититуција веће су него у било ком другом органу ОУН. У целини, за одржавање МТБЈ и МТР троши се преко 25 процената буџета ОУН.

Треба обратити пажњу на то, да Резолуција број 1966 о стварању МРМКТ садржи унутрашњу противуречност. Установивши термин почетка делатности оделења за бившу Југославију од 1. јула 2013. године, ипак се допушта МТБЈ да разматра предмете до 31. децембра 2014. године. Чак штавише, и тај термин је установљен не као захтев, већ као „молба да се предузму све могуће мере како би се посао обавио у том року. Већ и сада је јасно како ће се према сличним молбама однети и МТБЈ и МТР, ако се сетимо како су се однели већ не према молби, верћ директном захтеву да се окончају сви процеси у судским већима до краја 2008. године. Према томе, то ствара основ за паралелно постојање сва три трибунала истовремено, што, наравно, ствара масу колизија и ни на који начин не упрошћава ситуацију.

Како ће бити формиран нови Трибунал? Према члановима 8 – 10 Статута МРМКТ, суд ће бити формиран од кандидата из држава. При том ће предност бити дата онима „који имају радно искуство у МТБЈ и МТР. Према томе, ми ћемо гледати та иста лица, могуће чак нека од добро заборављених старих лица, која су пензионисана. Начињен је и још један суштински корак назад. Ако Статути МТБЈ и МТР забрањују кандидовање више од једног судије из једне државе, Статут МРМКТ то допушта. Према томе, у новом трибуналу већ неће бити потребне „декоративне“ судије из Азије и Африке: западне земље обезбеђују себи већину без сувишних демократских ограничења. То омогућа тврдњу, да нови трибунал неће бити толико међународни колико инострани, у крајњој линији у односу на оптужене. Правила процедуре новог трибунала дата су на разраду и усвајање од стране самих судија.

Веома опасном се може показати одредница по којој се новом трибуналу, мада не „децидно“, али свеједно „препоручује“ да предаје предмете који се налазе код њега националном правосуђу, тојест земљама бивше Југославије и Руанду. С једне стране, то је добар предлог. Међутим, не смемо заборављати да неодређеност конкретних земаља према конкретним оптуженим може постати узрок фундаменталне неправичности таквог судског процеса. Како у односу на оптужене МТБЈ, тако и оптужене МТР. Истина, Статут новог трибунала предвиђа могућност захтева за повретек оптуженог назад у Хаг или Арушу, уколико МРМКТ увиди некаква кршења. Међутим, као прво, оцена постојања и степена тежине таквих кршења остају у компетенцији МРМКТ, а као друго, из Руанде или, рецимо, из Босне, неће бити могуће неког вратити: оптужени може преминути у тим затворима сасвим брзо. Уосталом, члан 6 Статута омогућава да се предају предмети не само у бившу Југославију или Руанду. На пример, он омогућава да се предмет предаје држави „у којој је ухапшен оптужени“. То шири круг могућих рецепијената до таквих земаља као што су Француска или Русија (у којима су ухапшени, на пример, Ф.Нзимонемеје и Д.Зеленовић), као и многе друге земље. Постоји и још један однос за одабир таквих земаља – „поседовање правосуђа“ за извршено дело, што уз велику жељу шири круг пректично до бескраја.

Још једна новина из реда клизања у прошлост заправо је и могућност индивидуалног разматрања предмета, па чак и судијског ванредног обављања посла (чланови 12 и 8 Статута МРМКТ).

Индивидуалне судије предвиђени су једино за судска већа МРМКТ. Апелационо веће, тужилаштво и секретаријат ће бити заједнички и за бившу Југославију, и за Руанду. Веома је занимљиво уређена хијерархија новог трибунала. Као прво, привлачи пажњу то, да ће председник МРМКТ бити судија, кога именује лично Генерални секретар ОУН. И то при том, што је Генерални секретар ОУН добио право директног наименовања појединачних судија у појединим случајевима. Према томе, у потпуности се крши чак и формална независност тог органа. Исто тако је важно истаћи, како ће се формирати Апелационо веће. Његов састав ће одређивати председник трибунала. То је такође корак уназад и од ионако већ несавршених МТБЈ и МТР, где је макар и формално, али начин избора судија био демократичнији.

МРМКТ се ствара на четири године од тренутка почетка функционисања сваког од оделења до наредне одлуке Савета безбедности ОУН. Тојест, опет до бескраја! Веома опасан је члан 16 Статута МРМКТ, који даје право тужиоцу новог трибунала да сачињава нове оптужујуће закључке. И мада се такве нове оптужбе ограничавају само на „лица, која се намерно или свесно мешају у вршење правосуђа“, разуме се да је и то – „понављање већ виђеног“. Ако данас и МТБЈ и МТР оправдавају своје одбијање да прекину рад тиме што нису успели да размотре све подигнуте оптужнице, то исто ће се десити и са МРМКТ. Заправо, право на покретање нових оптужница се и директно предвиђа. А то већ личи на злу иронију.

Резолуција СБ ОУН о стварању усвојена је са 14 гласова „за“. Једина држава, која није подржала резолуцију, била је Руска Федерација, која се уздржала приликом гласања. То није први случај да се Русија уздржава приликом стварања међународног трибунала на основу главе VII Повеље ОУН. Раније се она уздржала приликом стварања Специјалног суда за Либан. Међутим, може се претпоставити да су интереси Русије у земљама бивше Југославије кудикамо значајнији него у Либану, и уздржавање по тако значајном питању, које директно задире у националне интересе РФ, изгледа веома тужно.

Након доношења резолуције представник РГ В.Чуркин је објаснио, да се руска делегација уздржала приликом гласања зато, што је „то изнуђени корак Савета, изазван отезањем рада трибунала“. Рад трибунала, – истакао је амбасадор В.Чуркин, – треба да буде обустављен о року, који је утврђен резолуцијама СБ ОУН 1534 (2004) и, „мада су трибунали за то имали могућност, то се није догодило“. Представник Русије је изјавио, да је дата резолуција – последња по питању рокова делатности трибунала и они ће бити у потпуности затворени до 2014. године. На жалост у то мало ко верује. У Статуту МРМКТ има више него довољно основа за бесконачно дуг рад. Осим тога утемељено је паралелно постојање свих трију трибунала. Ако би нови трибунал и имао чиме да се позабави, онда је то реализација члана 1 – 4b Статута, који даје право тужиоцу да гони сведоке, који су дали лажне исказе. Међутим, таквих сведока у оба трибунала било је толико да би судски процеси против њих могли да трају још неколико стотина година.