ОБАМА ЈЕ УБИО ОСАМУ

284

О трауматичном менталном стању америчког друштва сведочи његово ликовање у вези са убиством Осаме бин Ладена. Сазнавши за бруталну ликвидацију „терористе бр. 1“, али и његових сасвим невиних рођака, Америка је масовно и усхићено изашла на улице. Њени градови не спавају. Гомиле људи, ужарених очију, наздрављају извршиоцима егзекуције. Американци на све стране разбијају испијене флаше шампањца, док жене раздрагано вриште … Стање духа је такво да када би којим случајем улицама Вашингтона пронели главу „главног терористе“, то би, вероватно, проузроковало још веће ликовање.

После тога се просто намеће питање: у ком то веку ми живимо? Није ваљда да атавистички инстинкти – који су нагонили људе да се скупљају на трговима средњевековних градова, како би уживали у призорима спаљивања „шизматика“ на ломачама  – нису нестали са развојем западне цивилизације? Испољавање усхићења због нечијег убиства, увек баца мрачну сенку на друштво чији припадници тако поступају. Ко год да је био усмрћени непријатељ, више је него неумесно веселити се поред његовог мртвог тела. Такво понашање далеко је од моралних вредности које су прогласили Очеви оснивачи САД.

Само је представник терористичке државе, каква је Израел, у стању да тврди, као што чини Б. Нетањаху, да је усмрћење Осаме бин Ладена „акт законитости и праведности“. Такав чин би представљало његово заробљавање и извођење на суд, док убиство макар и вође терористичке организације – чије учешће у трагичним дешавањима 11. септембра, иначе, оспоравају многи експерти  – више личи на сакривање трагова, и то складно повезано са почетком Обамине предизборне кампање.

Шта је спречило „храбре“ пакистанске и америчке командосе – који не само да су са свих страна опколили Осамино скровиште, већ су га и надзирали из ваздуха – да бар не покушају да га ухвате живог? Тим пре што је факат да људи имају велики страх од угрожавања живота њима блиских особа, те је то могао да се употреби као инструмент који би Осаму бин Ладена принудио да се преда. А познато је да се он налазио у резиденцији заједно са делом своје породице. Ипак, Американци то нису узели у обзир, већ су заједно са њим убили све који су им се нашли надомак руке.

С једне стране, такво понашање је својствено америчком моделу „хуманизма“. С друге стране, намеће и озбиљна питања. Мртав Осама ништа не може да каже, никакве тајне није у стању да ода, па ће Ал-Каида наставити да постоји и делује на пређашњи начин. Само ће добити новог предводника. Заправо, у званичном саопштењу Стејт департмента, слободно то можемо да кажемо, тако нешто је већ обећано … А живи Осама је могао да пружи масу веома корисних информација, које би омогућиле да се испланира и зада смртоносни ударац терористичкој мрежи. Он је њу познавао до најмањих детаља. Међутим, то из неког разлога није искоришћено.

Можда је тако урађено зато што је Осама бин Ладен располагао крајње непожељним сазнањима о томе како је уистину планиран терористички напад 11. септембра, те ко је био прави инспиратор и организатор тог монструозног дела, односно до које је мере споредну, па и марионетску улогу, у томе имало неколико Арапа?

Како год било, данас већ постаје кристално јасно да ноћне ликвидације које су извели Американци неће означити тријумф над тероризмом. Све ће се одвијати на добро познати начин. ЦИА ће се потрудити да уместо Осаме бин Ладена нађе неког другог „кључног непријатеља“ Америке. Уосталом, то неће ни бити тешко. Мрзитеља Америке има на претек.

Неоспорно је и то да је окрутни обрачун са Осамом у функцији ублажавања шока изазваног убиством сина и троје унучади пуковника Гадафија. Без тога би један велики и три мала гроба недужних припадника породице либијског вође, још у већој мери, били вапајући сведоци у прилог тога шта је суштина западне „цивилизаторске мисије“ широм недовољно развијеног света.

Очито је да је постало нужно потпуно преусмеравање пажње светске јавности. Према неким изворима, Осама је убијен још пре једне седмице, и то током ваздушног напада. Није искључено да се ради о томе да су на тим основама осмишљени шокантни призори његовог убиства, са циљем да засене планирану ликвидацију Гадафија, а не само чланова његове породице. Није тајна да се непрекидно одвија интензивна потрага за одважним либијским лидером.

Врло је вероватно да је у питању горе наведени сценарио. У том случају, вест о убиству Осаме донекле би амортизовала реакције изазване смрћу пуковника Гадафија. Ствар је у томе да је Осама бин Ладен имао много више непријатеља у муслиманском свету него Гадафи.

У сваком случају, обнародовањем убиства Осаме – независно од тога да ли је он стварно убијен – Обама је успешно отпочео своју предизборну кампању. У контексту менталног стања у коме се налазе Американци, очито је да такви потези веома доприносе подизању рејтинга.

Превод: Драгомир Анђелковић