Догађаји у свету све јасније показују да најважнији задатак глобалистичких елита постаје потпуна перестројка људске свести, па чак и промена суштине људског бића. У ствари – то се и открива као  циљ, а и начин за изградњу „новог светског поретка“. У томе је посебно значајно и карактеристично постало последње заседање Билдербершке групе, које је у периоду од 6. до 9. јуна ове године одржано у британском хотелу „Гроув“  у једном Лондонском предграђу…

Информација о томе где ће се одржати заседање и који је дневни ред, као и ко ће учествовати  на њему је била позната много пре самог састанка, при чему су вести у вези са тим добијане и од алтернативних и од званичних медија. На пример, о томе су писале новине The Telegraph под насловом „Билдербершка група?  Никаква завера, једноставно – најутицајнија група на свету“. А у следећем броју,  у чланку „Билдербершка група 2013: списак учесница и дневни ред“  The Telegraph је побројао питања о којима на том сусрету треба да се дискутује. Између осталог, то су била следећа питања: проблем незапослености у САД и Европи, национализам и популизам, политика Европске уније, ситуација на Блиском Истоку, проблеми Африке, сајбер-ратови и ширење асиметричних претњи, основне тенденције у области медицинских истраживања, перспективе и последице развоја интернет-образовања.

Инсајдерски извор алтернативног сајта Infowars.com  је о дневном реду дао детаљнију информацију тако што је саопштио да ће на састанку да се дискутује о две групе питања. Једна ће се односити на економске проблеме: јачање власти централних банака  преко „банкарских реформи“, спасавање банака у циљу подршке евру и очувању евро-зоне,  формирање ефикаснијег система за сакупљање пореза, забрана Великој Британији да изађе из Европске уније, гушење протеста до којих долази као одговор на пооштравање економске политике, минимални економски раст у 2013, концентрација богатстава становништва у рукама корпорација и најбогатијих елита.

Друга група питања је обимнија и односи се на проблеме војне, политичке и психолошке контроле: наношење удара на нуклеарне објекте Ирана (под условом да Иран  у року од три године не затвори своје програме), настављање рата у Сирији преко наоружавања опозиције, претња светске пандемије (не заборављајући да се лабораторије Билдерберга  раде на  ширењу вируса), контролисање производње 3D, државна контрола интернета  због омогућавања „сајбер-стабилности“, контрола ширења информација помоћу „министарства за истину“  (стара идеја Била Клинтона), оснивање „напредних градова“ који би могли да воде рачуна  о свим странама људског живота и понашању становништва, односно оснивање система за потпуно ухођење.

Да би се извршили постављени задаци неопходна је што бржа  перестројка технократске сфере, и она се управо дешава пред нама. Како су констатовали Џозеф Ватсон и Алекс Џон, аутори Infowars.com, Билдербершка група је, као и остале структуре у сенци, ушла у период озбиљне трансформације тако што је закључила савез са компанијом  Google  под контролом Ерика Емерсона Шмита[1],  председника савета директора Google, који је редован учесник заседања Билдербершке групе. 

Место заседања групе (хотел „Гроув“) није изабрано случајно. У њему се, почев од 2007.године, одржавају годишње конференције Google, познате као Google Zeitgeist («Дух времена Гугла“) на којима се анализирају милијарде захтева корисника овог система и подводе резултати његовог рада. Ове године та је конференција одржана буквално неколико дана пре заседања Билдербершке групе.

Тако да наведени британски хотел у ствари данас представља „централну базу“ за формирање  дневног реда Гугла  за област светске технолошке политике. И управо је та компанија, коју London Independant  одређује као „пријатнију“ верзију Билдерберга, она која се данас бави технократском перестројком. На њеним конференцијама се ради дискусије о најбитнијим темама светске политике и културе и израде планова за деловање  у вези са тим (како се „не би дозволила повратна реакција против глобализације“)  сваке године нађе око 400 делегата.[2]  Ове године конференцији су присуствовали експерт „Голдман Сакса“ Џим  о'Нил, Бил Клинтон, позната певачица Ени Ленокс. Између осталог, констатовано је да је за годину дана приход компаније порастао за 60% или за 2,89 милијарди $.

Google Zeitgeist представља ефикаснији облик управљања. Ако Билденберзи имају репутацију завереника,  Гугл своју контролу може да ради потпуно отворено, јер то претпоставља сама делатност којом се бави –  нуђење информационих услуга. Односно,   под фирмом демократичне, па чак и филантропске компаније делује тоталитарна структура,  којој су независни новинари већ дали назив „Гуглберг“ („Билдерберг се претвара у Гуглберг“).

Гугл представља изузетно згодан облик за прикривање  рада тајних служби.   Како су сазнали  они исти независни истраживачи[3], главне организаторе  „арапског пролећа“, које се дешавало у облику народне побуне, изнајмила је баш та компанија, а  њихови организатори су били и учесници конференција Zeitgeit у хотелу „Гроув“. Добро се зна, на пример, да је најбитнију улогу у организацији преврата у Египту, који је обезбедио долазак на власт „Муслиманске браће“ одиграо сарадник Гугла, Египћанин  Вeил Гоним, који је у компанији руководио одељењем маркетинга за Блиски  Исток  и Северну Африку. Ерик  Шмит је рекао да се он поноси оним што је Гоним урадио, и подвукао је да коришћење Фејсбука, Твитера и интернет-инструмената који су коришћени за ширење протеста у Египту представља „добар пример  транспарентности“.[4]

Гугл показује све јачи утицај на америчку и британску владу.  То је тим лакше, јер је Ерик Шмит и члан савета за науку и технологије при председнику САД, а и на челу је некомерцијалног фонда New America Foundation   а истовремено је,  као саветник и спонзор, учествовао  у председничким кампањама Барака Обаме. Нуђено му је и да буде на челу Министарства финансија САД. У Великој Британији представници Гугла  су се од почетка избора 2010.године најмање 23 пута састали са званичним лицима конзервативне партије.  Дејвид Кемерон је још 2006.г. говорио на конференцији Zeitgeist-а, односно 4 године пре него што је постао председник владе. Конференцијама Гугла су присуствовали и британски министар финансија Џорџ Осборн, принц Чарлс и још многе  друге утицајне особе. Руке Гугла се продужила и преко Русије: Ерик Шмит је и члан савета директора „Сколкова“,мада има експерата који то због нечега сматрају за „неутрални фактор“.[5]

 Везе између Гугла и Билдербершке групе су све  тешње. Медији упоређују власт компаније и њене конференције са форумом у Давосу. На сусретима Google Zeitgeist се налазе посленици који су, тако се сматра, у стању да „формирају глобалну будућност“. А сама компанија се позиционира као снага,   јача од влада, јер она контролише понашање широких маса и управља њима, како је то већ приказано у Египту и Тунису. А мешање Гугла у унутрашње ствари Европе је постало већ толико, да се чак и Европска комисија званично обратила компанији због њених злоупотреба  које чини захваљујући свом  доминантном положају на тржишту информационих услуга.

Власник Гугла никада није крио своју тежњу за тоталном контролом друштва, јер је о томе више пута говорио подвлачећи да приватан живот представља реликт прошлости и да он планира да Гугл претвори у правог „Великог Брата“,  према коме ће Орвелова „1984“ изгледати као прича за малу децу.

У једном од својих иступања Ерик Шмит је рекао: „Нама није потребно да ви притискате све типке на вашем компјутеру. Ми знамо где сте и где сте били. Можемо у општим цртама да сазнамо и о чему размишљате. Чини ми се да већина људи не жели да Гугл одговори на питања која они постављају, већ   желе да им Гугл  каже шта они треба да раде… Ми знамо све шта ви радите и влада може да вас прати. Знамо где сте у пречнику од 50 км, а то ћемо растојање смањити на неколико сантиметара… Ваш ауто ће вас сам возити, и није тачно да су аутомобили пронађени пре компјутера… Никада нисте сами, и није вам досадно…“[6]

Информационе технологије, како тврди Шмит, радикално мењају и образовање, и механизам пословања, и карактер медија, и статус интелектуалне својине. Оне мењају самог човека који у ствари сраста са компјутером, претварајући се у бионичког човека. Како он каже, „удаљићемо се од командног интерфејса за који ви компјутеру, као псу, дајете команде, и доћи ћемо у ситуацију да ће компјутер постати у ствари пријатељ. Компјутер каже: „Па ми отприлике знамо шта ви волите“. И ви се са тим слажете. Он каже: „А можда да учините ово или оно“. Компјутер ради оно, што код њега испада добро: сложене аналитичке задатке, тражење игле у пласту сена, а има и идеално памћење. А ми, људи, радимо оно, што код нас испада добро: расуђујемо, забављамо се и измишљамо разне ствари. То је симбиоза.“[7]

То, што проповеда Ерик Шмит се назива трансхуманизам, који представља поглед на свет  који произилази из могућности и жеље за фундаменталном променом врсте „човек разумни“ помоћу напредних технологија у „постчовека“. Тај појам је први пут коришћен  у раду „Религија без откровења“  биолога-еволуционисте Џулијана Хакслија, кога још зову и „Малтус 20.века“. За њега трансхуманизам представља нову идеологију, па и „нову веру за Човечанство“. Тако га виде и савремени „пророци“ који предлажу методе за перестројку човека претварањем  у послушног биоробота којим се управља. Маса таквих биоробота треба у ствари да замени савремено човечанство.

Видимо да методе помоћу којих управљају елите трпе   промене  које им омогућавају прелазак са сакривеног на отворени ниво управљања. У таквим условима се мења и значај самита, конференција и тајних преговора. Баш то је  демонстрирало и последње заседање Билдербершке групе, које се може дефинисати као антиконспиролошко.

Тако се борба  преноси на нов ниво – на ниво информационе и духовне супротстављености, која човека ставља пред избор: антицивилизација нељуди или цивилизација људи, сачињених  по образу и подобију   Божијем.