Безбедносних изазова са којим се суочава српски народ с обе стране Дрине никад више, а јединства никад мање. На жалост, и само народно нејединство и неразумевање прилика и догађаја било да су они глобалног, регионалног или локалног карактера представља својеврстан безбедносни ризик. С друге стране, одговор је пуна сарадња између две државе српског народа, Србије и Републике Српске и њихова заједничка политика, чврст и јединствен став носилаца власти којим утичу на саборност и будност народа и његову спремност да подржи власт и државотворну политику, што смањује поменуте ризике – јер јединствен народ увек представља најважнију безбедносну компоненту!
УВОД
Без обзира да ли су у питању покушаји за остварење сопствених утицаја на геополитичке прилике или су у питању само одговори на разне безбедносне парадигме и вакумe моћи широм планете, сукоби великих и регионалних сила готово увек доводе до последица, које утичу и на већину осталих држава света.
Глобализација и прелазак на мултиполаран свет поред старих безбедносних изазова стварају и нове ризике на које мале државе не могу да утичу, посебно оне на осетљивим геополитичким подручјима, и местима где се преплићу интереси великих сила.
Ту спадају и Србија и Република Српска које на жалост у највећем делу нису у прилици да утичу на догађаје, већ се с њима само суочавају, и боре са последицама које они доносе по националну и личну безбедност.
Разни видљиви и невидљиви притисци на државне носиоце власти и њихове односе према различитим геополитичким факторима у региону, у случају неусклађених државних политика, пуног обима сарадње и одлучних и правовремених одговора на изазове, само доводe до повећавања безбедносних ризика, утичући и на квалитет међусобних односа.
ГЛОБАЛНИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ
Навешћу неке од глобалних изазова и безбедносних догађаја који могу да имају свој утицај на политичко-безбедносне и економске прилике у Србији и Р.Српској:
- Амерички избори су у завршној фази и на исте могу да утичу међународни догађаји и кризе укључујући и реакције Америке на нову кризу на далеком Балкану јер медијско спиновање америчке администрације може да усмери јавно мњење према одређеном кандидату, посебно што су ставови и интересовање за регион Балкана различити код два актуелна кандидата – код Доналда Трампа занемарљиво мало, а код Хилари Клинтон, из познатих разлога, далеко више.
- Догађаји у Турској – након покушаја пуча и дестибилизације земље уследила је делимична промена политике у односима са САД и Русијом, што ће посебно након смиривања сукоба у Сирији и замрзавања ”Курдског питања” довести до ослобађања заузетих ресурса моћне турске државе. То ће последично довести до већег утицаја Турске на прилике на Балкану у складу са неоосманском ”Стратегијом дубине” Ахмеда Давоутоглуа, што иде у прилог идејама ”Исламске декларације” Алије Изетбеговића, које на терену спроводи његов син.
- Решавање кризе у Сирији и дуго чекани мир коме напаћени сиријски народ већ 5 година тежи, проузроковаће ће неминовно враћање кући дела исламиста – прекаљених ратника на простор БиХ, Рашке, КиМ и тиме створити предуслове да они буду поново у функцији за наставак активности на нашем терену, било самостално, било по налогу руководства у Раки, или из Сарајева.
- Чак ће и борба за доминантни утицај на Блиском истоку Ирана и Саудијске арабије и промене у њиховом односу снага утицати на остатак муслиманског света а тиме и на наш регион, што ће искористити и друге заинтерсоване муслиманске земље да појачају своје активности на терену.
- Миграциона криза и коришћење таласа избеглица је ризик који може бити злоупотребљен у геополитичке сврхе и дестабилизацију посебно југоисточне Европе, и тиме стварање велике зависности од међународне помоћи, посебно код малих и безбедносно слабих држава које су на мигрантској рути, због ризика од тероризма и организованог криминала.
- Криза у изборној коалицији у Немачкој, праћена великим губитком подршке бирача због политике према мигрантима, уз енорман раст деснице, доводи до промена војно-безбедносне доктрине са правом на офанзивна дејства немачке војске уз јавну припрему народа за будуће кризе и ризике, што свтвара озбиљне поделе унутар носилаца власти и јавног мњења око односа са Русијом укључујући и сукоб са америчким концептом контролисаних криза за решавање балканског а тиме и српског питања
- Подела друштва у Француској у односу према муслиманском свету и мултикултуралним вредностима, борба око различитих концепата будуће Европе – Европа нација или либерална Европа – борба Мари Ле Пен за – Председника 2017 године са жељом (у случају њене победе) да Француска иде на референдум о изласку из ЕУ, вероватно и на референдум о изласку из НАТО-а, уз обећање о повлачењу признања Косова, све су то велики безбедносни ризици који могу довести чак и до грађанског рата у Француској, са глобалним последицама.
РЕГИОНАЛНИ БЕЗБЕДНОСИ ИЗАЗОВИ
Што се тиче регионалнних безбедносних изазова који утичу на Србију и Републику Српску, издвојио бих:
- Раст утицаја Кине у региону – и њен снажан економски продор у Европу баш преко Балкана где су Србија и Република Српска кључнии ослонац управо у оним секторима где је Кина моћна – (индустрија челика, инфраструктура, енергетика, транспорт, логистика, финансијска подршка…) што ће бити коридор за ”нови пут свиле” којим ће се остваривати кинески утицај на Европу. То ће условити притисак на Србију и Републику Српску да обим сарадње са Кином смање или да се чак обустави реализација најављених стратешких пројеката.
- Руски политички и војни а не само енергетски утицај – и све присутнија руска ”мека моћ” (односно утицај медија, руске културе и духовности) довешће до све већих притисака на ”политику неутралности” коју води Србија. Руска политика одлучне подршке својим савезницима виђена на примеру Сирије, Крима, добрим делом и Донбаса, ако остане тако чврста и у случају Србије и Републике Српске угрозиће интересе евроатлантског света који доминира регионом већ 15 година. Најављене испоруке наоружања Србији, покушај да се направи велики логистички центар у Нишу, одлучна и јасно видљива широкопојасна подршка Републици Српској најављују процес враћања већег руског утицаја на Балкан, али тиме и неминовну реакцију друге стране.
- Криза политике придруживања ЕУ и финансијске подршке чланицама појачана ”Брегзитом”; нејединство међу Европским државама, и све већи сукоб националног и либералног концепта довешће до тога да ће Европа у наредном периоду бити заокупљена сама собом без заједничког и чврстог става у процесу интеграција земаља балканског региона и безбедносне политике. Европска унија суочена са до сада највећим ризицима може да покуша да формира сопствене војне снаге за борбу са изазовима миграција и тероризма, што може довести до другачије улоге НАТО-а, и формирања заједничких европских војних снага, што је догађај који може променити комплетну ”безбедносну архитектуру” светске колективне безбедности.
- Промена величине и снаге фокуса Израела на овај регион и до сада велике подршке Републици Српској и Србији због надзора и контроле исламиста јер се решавањем сиријског питања измешта криза из ”њиховог дворишта” на Блиском истоку на неки даљи део света где би могла избити нова криза (Кавказ, Средња Азија, или Балкан…), где је природно итерес државе Израел мањи. Додатни притисак на смањење самосталних активности Израела (укључујући и Балкан) ван контроле највећег савезника је огромна до сада највећа финансијска подршка Америке и поновно јачање ”америчке јеврејске струје” над оном независнијом и државотворном ”израелском” или ”проруском”.
- Наоружавање Хрватске офанзивним оружјем и обука јединица за акције и дејства у региону уз изузетно висок интензитет обавештајних активности усмерених ка циљаним територијама Србије и Републике Српске подстичу на ново наоружавање у региону и траже јасан безбедносни одговор, јер су срамне акције ”Бљесак” и ”Олуја” још увек у свежем сећању српског народа.
- Улазак Црне Горе у Нато је велики безбедносни ризик јер се простор Републике Српске и Србије са плато-а северне Ц.Горе стратешки заокружује и војним путем, и тако се са ”леђа” прилази Републици Српској и Србији.
- Албански фактор и наставак пројекта ”велике Албаније” је такође велики безбедносни ризик обзиром да се Албанци као тренутно најпослушнији војници НАТО пакта могу директно злоупотребити да створе безбедносне неприлике у више држава региона: у Македонији, у Црној Гори, као и у деловима Србије, односно на северу КиМ и региону Бујановца,Медвеђе и Прешева.
БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ УНУТАР СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Издвојио бих поједине локалне безбедносне ризике с којима се суочавају Република Србија и Српска и који могу утицати на међусобне односе:
- Ризик од обојених револуција и насилне смене власти довођењем снага које ће без обзиру на цену дестабилизације државе све учинити за испуњење циљева страног фактора уз помоћ рада страних плаћеника чак и лидера у појединим партијама, челника неких невладиних организација, уцењених или себичним интересима мотивисаних домаћих тајкуна и финансијера. Колике су размере довођења неквалитетних појединаца на власт видели смо на примеру многих некада мирних држава које су до сада уништила разна ”пролећа”.
- Тероризам и терористички акти и коришћење тероризма као алата у Републици Српској и у Србији са циљем дестабилизације региона, односно повода за мешање других држава и војног савеза НАТО. Поред поменутих повратника из Сирије, већи број вахабистичких енклава широм Босне, КиМ и Рашке уз озбиљну распрострањеност идеологије вахабизма путем параџемата на нивоу целе БиХ, представљају велику безбедносну претњу.
- Неискрена сарадња безбедносних служби у размени и контроли поверљивих обавештајних информација и могућа злоупотреба истих, посебно код злоупотребе тероризма што увећава могућност изазивања великог терористичког акта уз напад паравојних формација као повод за велику кризу која тражи страну интервенцију и мешање у унутрашње прилике суверене земље по доктрини :”R2P” (Responsible to protect ).
- Демографски проблеми чине посебан безбедносни ризик због драстичног смањењења популације (што природним наталитетом што миграцијама у градске центре), чиме су посебно угрожена баш она безбедносно осетљива подручја у Србији и Републици Српској – југ Србије, Рашка област, цело Подриње и залеђе Дрине, источна Херцеговина… То системски користи друга страна поступно попуњавајући људским потенцијалом наведене територије на путу ”зелене трансферзале”, укључујући чак и градњу потребне инфраструктуре.
- Велики безбедносни ризик у Републици Српској представља покушај остварења неуспелог ратног циља овај пут у мирнодопским условима и другим методама а то је овладавање Дрином и њеним залеђем на чему се систематски радило на терену претходних 2 деценије градњом потребне инфраструктуре и путева, куповином земљишта, ”инсталирањем спавача” мешу повратницима у ретко насељеним селима на стратешким местима. Правац активности протеже се од Дрине ка Тјентишту и Херцеговини са изласком на Чемерно као главни циљ. Обронцима Јахорине и од Трнова правцем ка Горажду обилази се војно неповољан романијски плато и излази се на Дрину и потом даље ка Херцеговини. Други правац поменутих активности на терену води ка Сребреници и Жепи.
- Посебан ризик је и наставак притисака на борачко –ветеранску популацију путем подизања неоправданих и правно-неутемељених оптужница као стари- нови вид уцена и претњи са последицом ограничења мобилности, живота и рада и практично уклањања из јавног живота угледних и способних појединаца – доказаних родољуба и патриота.
УТИЦАЈ БЕЗБЕДНОСНИХ ИЗАЗОВА НА ОДНОСЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Поред директног утицаја којим се подрива национална безбедност Србије и Републике Српске и угрожава безбедност њених грађана поменути безбедносни ризици врше утицај и на саме односе између две државе.
Заинтересоване стране силе траже сва могућа решења (као што вода тражи свој пут и најмањи могући пролаз) како би утицале на носиоце власти да одустану од заједничке националне и државне политике, с циљем да дође до подела међу њима, чак и до сукоба, и да Дрина поново дели, а не као данас, да спаја српски народ.
Притисци на носиоце власти су различити, од уцена и оних личних, преко економских за које служе ММФ и светска банка и либерална ЕУ политика интеграција без којих рањиве и слабе економије не могу да опстану, преко утицаја медија под контролом страног фактора и разних невладиних и полуагентурних центара који су усмерени против српских националних интерса, све до различитих безбедносних изазова којима се прети носиоцима власти од којих су тренутно најопаснији: организовани криминал, неконтролисане миграције, тероризам, и могућност избијања оружаних сукоба.
Двоструки стандарди у приступу интеграционим и дезинтеграционим процесима у региону, односно прећутна подршка оним државама и народима који не поштујући међународно право и уговоре слепо следе евроатлатистичку политику, комбиновани са јавности невидљивим притицима на власт усложњавају односе између Србије и Републике Српске, онемогућавајући заједнички и јаван став, и смањујући простор за одлучну реакцију.
КОЈИ СУ ПРАВИ ОДГОВОРИ НА БЕЗБЕДНОСНЕ РИЗИКЕ И КОЈИ ЈЕ ПУТ ДАЉЕ САРАДЊЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ?
- пре свега, заједничка национална политика која испред свих других ставља српски национални интерес, без обзира где српски народ живи, и без обзира на стране притиске.
- пуно јачање безбедносне, економске и културне сарадње између две државе.
- јачање свих безбедносних капацитета у држави, војсци, МУП-а али и активирање резервног састава на целој територији, враћање служења редовног војног рока.
- пуна подршка Србије Републици Српској у враћању свих одузетих Дејтонских надлежности (укупно 68 + 5 које никад нису заживеле), укључујући и Суд, Тужилаштво, делове МУП-а, војску, и безбедносне службе.
- прихватање међународне подршке и понуде за пуноправну сарадњу свих оних економско-политичких, па чак у случају потребе и војних савеза заснованих на међународној правди и праву, било да су они глобалног или регионалног карактера.
- пуна примена специјалних и паралелних односа између држава, укључујући и заједничку спољну и унутрашњу политику, уз лако и аутоматско добијање двојног држављанства и личних карата.
- стварање директних пореских и других олакшица, од доделе земље, преко средстава за рад до финансијске подршке за све оне грађане који желе и хоће да се врате у своје крајеве, посебно у безбедносно осетљива подручја.
- омогућавање одрживих развојних пројеката и услова за несметана велика улагања државама који подржавају српски народ (попут Русије, Кине, Израела..) и то широм Србије и Српске повезујући их тиме снажно и у областима производње хране, енерегетике, инфраструктуре, образовања, али и војне и цивилне безбедности.
- Заједничко обележавање свих актуелних и историјских празника, и јубилеја као и стратишта српског народа што шаље снажну поруку да смо један народ и да смо имали заједничку прошлост, као што треба да имамо заједничку будућност.
- Једниствена заједничка подршка Српској Православној Цркви и повезивање држава кроз веру и поштовање светосавског духовног наслеђа, посебно језика и писма, и увођење веронауке у школство као обавезног предмета.
- Широка и пуна подршка безбедносним органима извршне власти посебно МУП-у Републике Српске и МУП-у и Војсци Србије, увек, и без обзира која је политичка опција на власти.
- Укључивање Бања Луке односно републике Српске у све регионалне пројекте као пуноправног субјекта на свим скуповима, и отварање дипломатско-конзуларних представништава Републике Српске у целом свету, уз помоћ инфраструктурне и друге подршке Србије.
- Јака дипломатска, лобистичка и маркетиншка активност заједнички кординирана од Србије и Републике Српске усмерена ка главним центрима светске моћи на промоцији и обезбеђењу успешности циљева српске нацоналне политике, и представљању међународној јавности праве истине о страдању Срба у 20.веку.
ЗАКЉУЧАК
Успех референдума у Републици Српској и поред свих притисака и покушаја манипулације јавним мњењем показао је националну одговорност великог броја грађана, било да они живе у Републици Српској, Србији, или у свету. Референдумско изјашњавање о једном формалном и више симболичном разлогу – гласању да народ сваког 9. јануара слави свој дан државности и славу своје државе – претворено је по опробаној евроатлантистичкој матрици са обичног политичког на ”пар екселанс” међународно политичко питање а потом покушано да се пребаци на поље безбедности с циљем да кроз изазвану кризу на терену постане међународни безбедносни изазов.
Српски народ је препознао државотворну политику и подржао храброст његових лидера да одбране укидање права на слободу тако што је масовно изашао и гласао управо за ту слободу! Успех би био још већи да је национално јединство свих политичких чинилаца постигнуто без дневно-политичког калкулисања јер подршка референдумским изјашавањима грађана о свим важним политичко-безбедносним и економским питањима, чини први доказ слободе и независности једног народа Ипак, у поређењу са изазовима 1992. године олакшавајућа околност овај пут је била да се слобода у Републици Српској бранила и одбранила оловком а не пушком, бар што се референдума тиче.
Српски народ се кроз своју дугу историју показао као храбар и правдољубив народ што му признају чак и његови непријатељи, ипак, с друге стране већина људи се плаши онога што не разуме и посебно оног непознатог с чим се суочава. Зато је данас огромна улога на свим патриотским и правдољубивим владиним, невладиним и другим организацијама, удружењима и појединцима да правилно и на време информишу јавност, јер без обзира на све ресурсе и материјално-техничка средства: правилно информисан, јединствен, мотивисан, и одлучано вођен народ увек чини најважнију безбедносну компоненту у одбрани своје отаџбине!
