Општенационални фронт против “модернизације по Немачки”

284

У Београду је 30-31. јануара 2014. године одржана конференција “Српско-немачки грађански дијалог” који су организовали Европски покрет Србије и Европски покрет Немачке.[1] Тим поводом је Бернд Хитеман, генерални секретар Европског покрета Немачке, изнео читав низ карактеристичних изјава поводом захтева Србије за пријем у ЕУ. Наводимо његове главне тезе: преговори Србије се “ни у ком случају не могу завршити за 4 године. На то заборавите. Десет година – то је максималан период за приступање Србије Европској Унији”. “Нико не жели да Србија не буде у ЕУ, уколико може да испуни услове”. Главни изазов у Србији, за Немачку је реформа правосудног система, модернизација управе и слободе медија. „Нова Влада Србије мора да научи да не контролише превише, него да остави простор за креативност грађанима, невладиним организацијама и пословним људима у свим областима друштва”. “Забава (обратите посебну пажњу на тај термин – А.Ф.) је почела отварањем преговора, али важно је истаћи да огроман посао тек предстоји”. “Србија ће бити суочена са много техничких захтева, много правника ће говорити шта је потребно урадити и доћи ће политички и технички саветници који ће помоћи Србији да испуни критеријуме за чланство”.[2]

Геополитички смисао деловања Немачке објаснио је Ханд Вилхелм, амбасадор Немачке у Београду, указавши да његова земља сматра Србију кључном земљом у региону Балкана. Парафразирајући речи амбасадора долази се до закључка да онај ко добије Србију, добија Балкан. Међутим, Немачкој није потребна суверена и независна Србија, њој је потребна максимално ослабљена Србија, дезинтегрисан протекторат неоколонијалног типа где су функције управљања пренете на наднационалне органе. Због тога је главни удар усмерен на суверенитет Србије, управо ту се претпоставља спровођење радикалног лома – очигледно не у корист српске државне ствари. Предати свој суверенитет у туђе руке – ето шта се реално тражи од Србије. Тако је Урсула Менл, члан Управе Европског покрета Немачке, дословно истакла да пут у ЕУ “неће бити нимало лак, у почетку преговора следи ентузијазам, но после долази до отрежњења”. “Промене које треба да се остваре, заиста су болне”.[3] На тај начин, цена коју земља треба да плати за митско придруживање ЕУ може бити изузетно висока.

Ослањања на тзв. Европске фондове потпуно су неоснована, из једноставног разлога што се сама ЕУ налази у неповратној системској кризи. Руски економиста М. Хазин указује на дужничке проблеме ЕУ и раст кредитног дуга европских домаћинстава, чији расходи премашују приход у просеку 20-25%, као и одговарајући раст социјалних расхода. Сходно томе, у скорије време становништво ЕУ ће бити сиромашније за тих 20-25%. Међутим, пошто се са падом потрошње затварају предузећа, то реалан пад животног стандарда Европљана достиже 50% што превазилази индексе из времена Велике депресије – истакао је руски економиста. У овом тренутку Европа се налази у зони свеопште друштвене катастрофе: у Шпанији и Грчкој ниво незапослености омладине износи 50-60%. Од земаља Источне Европе у најтежем положају нашла се Бугарска – практично на ивици глади. Што време више протиче све је теже водити борбу за преживљавање, узимајући у обзир категоричке захтеве Брисела земљама које желе приступ у ЕУ, да затворе све производне капацитете, то јест, национална економија се подвргава потпуном истребљењу. Генерално, М. Хазин предвиђа још 5-8 година постојања ЕУ у данашњем облику, јер она не може издржати постојећи ниво незапослености.[4]

Према извештају Црвеног крста из октобра 2013. године, Европа је погођена таласом осиромашења који је погодио 120 милиона људи, од којих 43 милиона буквално гладују. Истовремено се (што је посебно важно) наводи: економске мере које су наметнуле међународне финансијске институције не само да нису спасоносне, него директно воде у економску катастрофу. Управо некритички приступ кресању националних буџета у области здравства и социјалне заштите у дугорочној перспективи – указује се у извештају – довешће до социјалне и моралне кризе у читавој Европи.[5] Ипак, Немачка и даље намеће осталим земљама чланицама ЕУ као и кандидатима за пријем, мере за скраћење буџета (које сама Немачка одбија да примени), увећавајући социјални ризик до границе радикалног колапса. Српска влада, послушно следећи трајекториј немачких захтева, донела је Стратегију за период 2013-2018. године чији је циљ убрзано спровођење реформи земље – који су у оквиру задатих двојних стандарда на које смо указали, што само даље слаби српску државност. Да наведемо и супротан пример – у Исланду који је кренуо путем обнове суверенитета, незапосленост износи … 4%, премда је и то превелики показатељ по мишљењу Премијера Исланда С. Гунлаунгсона, који сматра да је ниво незапослености у Исланду смањен до нивоа 2,6%.[6]

Да не би помислили у Бриселу да Србија одступа од курса, на 50. Минхенској конференцији о безбедности 3. фебруара текуће године, Премијер Ивица Дачић и Хашим Тачи су потврдили: није довољно учешће Срба са Космета на локалним изборима, сада је нужно да косметски Срби (укључујући север покрајине) изађу на парламентарне изборе “Републике Косово”. Главно питање поставио је И. Дачић: “Главно питање је како убедити Србе са севера Космета да буду конструктивни, како их убедити да је та сарадња у њиховом интересу?”[7] Није нимало једноставно то учинити. Посебно ако узмемо у обзир чињеницу да је Оливер Ивановић, један од кандидата који је пристао да учествује на косовским изборима за градоначелника Косовске Митровице, по налогу ЕУЛЕКСА ухапшен и одређено му је  месец дана затвора, због ратних злочина које је наводно починио пре 14 година. Нешто мало пре тога, Крстимир Пантић, претходни српски кандидат на то место, који је добио изборе, одбио је да положи заклетву и стави потпис на документе који носе ознаку државе “Република Косово”. Још један кандидат испред “косовске” Независне либералне партије, Д. Јанићевић, убијен је 16. јануара 2014. године. То је реална, а не декларативна политика девијантно-криминалне “Републике Косово” према Србима.

Расписивање превремених парламентарних избора такође се може посматрати као аспект даљег слабљења суверенитета Републике Србије. Уско практични циљ представља формирање власти Српске Напредне Странке без Социјалистичке Партије Србије. Свеобухватни спољњи и унутарполитички задатак јесте промена Устава Србије у правцу признања отцепљеног Косова и Метохије, што је у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН, као и децентрализација земље и приступање НАТО пакту. Није случајно спроведено извиђање – увођење у рад државног апарата многобројних страних саветника од којих је један Ф. Фратини ќоји је предвиђен за Генералног секретара НАТО пакта. Ту је и спремност ултрапрозападних партија (ЛДП Чедомира Јовановића и СПО Вука Драшковића) да се уједине са СНС на основу заједничке платформе, што представља консолидацију ултраатлантистичког блока.

Констатујући насталу ситуацију, Скупштина Аутономне Покрајине Косово и Метохија у званичној изјави од 3. фебруара 2014. године истиче:Захваљујући актима републичке власти, успостављен је гранични прелаз између јужне српске покрајине и преосталог дела Србије, противзаконито су распуштени органи власти јединица локалних самоуправа на северу Покрајине, након чега је локално становништво, претњама и принудама приморавано да изађе на локалне изборе расписане од стране шиптарских сепаратиста. Распуштене су безбедносне институције Републике Србије, а готово свим запосленим у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија је дат незаконит отказ. Донет је нови Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава којим се по први пут новом мрежом судова и тужилаштава не покрива територија АП Косово и Метохија, а претходно је незаконитим одлукама Високог савета судства и републичког јавног тужиоца заустављен рад тих државних органа уз налог да се већина предмета преда ЕУЛЕКС-у и даље „органима“ који су формирани од стране шиптарских сепаратиста. Запосленим у судовима и тужилаштвима, као и у другим институцијама Републике Србије на КиМ се припрема иста судбина као и оним у Министарству унутрашњих послова – незаконит отказ. Грађанима Републике Србије који су остали лојални својој држави се свакодневно крше основна људска и друга права: укинуто је право на локалну самоуправу, изборно право, право на учешће у управљању јавним пословима, слобода кретања и настањивања, право на рад, право на имовину, право на једнако поступање, општа забрана дискриминације и многа друга људска права, зајемчена Уставом Републике Србије из 2006. године. Скупштина Аутономне Покрајине Косова и Метохије посебно истиче да је основни циљ промене важећег Устава, пре свега, накнадна легализација предаје једног дела државне територије у руке албанских сепаратиста, а затим и даља разградња и раслабљивање Републике Србије, све до њеног потпуног разваљивања и уништења. Уместо унитарне државе – наводи се у саопштењу – под изговором регионализације и децентрализације била би извршена суштинска (кон)федерализација Републике Србије. Штавише – истиче се у изјави Скуштине АП КиМ – планиране измене Устава предвиђају уградњу „интегративне клаузуле“ тј. клаузуле о преносу дела суверенитета Републике Србије на институције Европске уније. То би значило могућност уласка земље у одбрамбене савезе, то јест, то би суштински отворило врата за приступање земље НАТО пакту. На основу горенаведеног, Скупштина АП КиМ је позвала на општенационалну заштиту важећег Устава земље као јединог гаранта заштите националних, културних, економских и свих других интереса грађана Републике Србије.[8]

На тај начин грађани Републике Србије ће у марту 2014. године морати направити избор између суверенитета земље и слепог испуњења директива Немачке. Друга варијанта неминовно доводи до распада земље и коначног губитка српске државности.




[1]
 Европски покрет Немачке (European Movement Germany) – најкрупнија немачка мрежа «грађанског друштва» у Европи, укључује у себе око 240 организација на европском и националном нивоу. Ради уз подршку немачке владе, парламента, Европске комисије, Европског парламена, Европског економског социјалног комитета. Србија је једна од пет земаља у којима је представљено свих шест немачких фондова.

[2] http://www.nspm.rs/hronika/bernd-hiteman-nije-moguce-da-srbija-zavrsi-pregovore-sa-eu-do-2018.-godine-i-postane-clanica-2020.-godine.html

[3] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1508525/Nema%C4%8Dka+klju%C4%8Dni+partner+

[4] http://www.youtube.com/watch?v=E1DCvxy0bm0

[5] http://www.ifrc.org/PageFiles/134339/1260300-Economic%20crisis%20Report_EN_LR.pdf

[6] http://e-balkan.net/index.php/drustvo/18427-na-islandu-samo-4-gradana-nema-posao-za-premijera-je-i-to-previse

[7] http://srb.fondsk.ru/news/2014/02/03/minhen-dachih-pozvao-srbe-da-uchestvuiu-na-shiptarskim-izborima-na-kosovu.html

[8] http://facebookreporter.org/

 

фото http://lenta.ru/news/2010/02/26/aufstockung

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.