Иницијатори Трансатлантског споразума о слободи трговине и инвестирања (Transatlantic Trade and Investment Partnership – TTIP), који су у току претходне године озбиљно радили на њему већ су припремили јавност да ће он бити потписан још ове јесени. Реализација тог споразума обећава да ће променити ситуацију у светској економији и да ће се последице тога осетити у читавом систему међународних односа.
Израду пројекта ТТИП води као тајну Управа трговинског представника и Европска комисија ЕУ, али она више подсећа на заверу него на дискусију о принципима слободне трговине. Широка јавност све до сада мора да се задовољи или кратким и не претерано схватљивим изјавама „опуномоћених органа“, или цурењем информација у медије. Само је на сајту Европске комисије у фебруару 2015. била објављена штура информација о планираном споразуму.
Зато из све снаге раде медији које контролишу транснационалне корпорације које, као у бајци Шарла Пероа, покушавају да убеде публику да амерички сиви вук који се увлачи у европску постељу уопште није вук, већ добра бака. Публика упорно поставља питања „зашто су ти тако велики зуби, бако“ и не показује превише расположења да поверује тврдњама да се читава та фарса игра да би она имала користи. У Европи тренутно нема неке друге теме о којој би се водила тако напрегнута информациона игра и коју би тако густо покривала завеса дезинформација.
Од тренутка почетка рада на пројекту ТТИП прошло је преко три године и за то време је много тајног прешло у јавно, те се све више оцртава следећа слика. На трансатлантску зону слободне трговине ће ићи 46% светског БДП-а. Тврди се да се овај споразум припрема како би се отклониле „царине и ограничења за услуге, омогућио лакши доступ отвореним тржиштима и дошло до олакшавања при инвестирању“.
Европској унији ће будући споразум отворити шири приступ америчког тржишта државних куповина, сачуваће забрану увоза генетски модификованих организама (ГМО) и говедине, храњене хормонима, као и признање географских трговинских марака за прехрамбене производе.
Сједињеним Државама ТТИП обећава да ће амерички пољопривредни производи лакше стизати у Европу, да ће извоз аутомобила бити безтарифни и да се у неким привредним гранама и даље неће моћи користити страни предузимачи, на пример у бродоградњи.
Међутим, такво лаконско излагање садржине ТТИП-а је било прекршено цурењем информације из Брисела у марту 2014. године, када су немачке новине „Ди Цајт“објавиле седам глава Споразума, које су добијене тајним путем, а из којих је следило, на пример, да члан 14 будућег документа садржи тачке које владама забрањују „национализацију или експропријацију под условом да то није неопходно за друштвену корист, у оквиру важеће правне процедуре, на недискриминизационој основи, уз исплату компензације. То јест, предвиђено је директно ограничење економског суверенитета националне државе.
А уколико би се лидер било које државе ипак одлучио на национализацију, одмах му члан 14 (2) одређује компензацију по „праведној тржишној вредности… плус камата на комерцијалној бази која се одређује на тржишној основи“. Како би се рекло – баш да не национализујеш!
Међутим, ни то није све. Урађен је такозвани Пропис о Регулисању спорова међу инвеститорима и државом којим је предвиђено да се још више сузи сфера компетенција државе у економији. У децембру 2013, преко 200 еколога, синдикалних радника и јавних организација за заштиту права потрошача са обе стране Атлантика су послали писмо УСТР – Управи трговинског представништва САД и Европској комисији са захтевом да се наведени пропис искључи из трговинских преговора, јер представља „једносмерну улицу захваљујући којој корпорације могу да бацају изазов владиној политици, али тако да ни владе, ни приватници, не добијају иста права како би и оне могле да позову на одговорност корпорацију“.
Са опширним аналитичким материјалом против Споразума је иступио руководилац организације „Глобална правда – данас“ Ник Дерен. Он је рекао да се „споразум ради у тајности и да у том процесу учествују стотине лобиста транснационалних корпорација. Они теже да униште демократске норме регулисања и да формирају паралелан систем деловања на државу како би натерали државе да буду одговорне корпорацијама, а не обрнуто“.
И професор међународног права на Универзитету у Хелсинкију Марти Коскенијеми такође констатује околност да шема заштите страног капитала која се планира у Споразуму, прети суверенитету држава које су потписале овај споразум и које су тако овластиле узак круг правника из страних арбитражних судова да има власт без преседана у интерпретацији и сторнирању законодавних докумената држава-потписница.
Ништа мање нису дискриминирајући ни прописи који се односе на финансијски рад националних држава. Тако ТТИП ограничава право влада да доноси законе из области регулисања и вођења осигурања и банкарства.
Дин Бејкер, руководилац Центра за економска и политичка истраживања (ЦЕПР) говори: „ Предлог да се за главни циљ тог пакта сматра слободна трговина представља дезинформацију огромних сразмера. Трговинске баријере између ЕУ и САД-а су и тако већ минималне, и документ је, највероватније, предвиђен да би се увели прописи који ограничавају могућности националних и локалних власти да утврђују норме које се односе на безбедност, здравствену заштиту, заштиту човекове околине и права потрошача.
Главни добитник од Трансатлантског споразума ће бити америчке корпорације које, захваљујући нижој набавној цени производа могу да почну масован напад на тржиште ЕУ, које је изгубило заштиту, и да га тако потпуно подвласте себи. Почетком 2015.године „Економске новости Немачке“ су објавиле изводе америчког економисте Џеронима Капалда о последицама ТТИП за Европску унију. Према њему, споразум ће у првих десет година довести до обиљних губитака европског нето- извоза. То ће за последицу да има смањење плата. Највише ће изгубити Француска, годишње 5.500 евра по запосленом, Северна Европа 4.800 евра, Велика Британија 4.200 евра, Немачка 3.400 евра. Европској унији ће укупно недостајати 600.000 радних места и много ситних сељачких домаћинстава, а ли ће истовремено доћи и до повећања дефицита у државним буџетима.
Негативан утицај ТТИП на Европу се неће осетити само у економији. Утицајни немачки публициста Јенс Јенсен говори о последицама Споразума у сфери културе.
„Да замислимо америчког продуцента који долази на европско тржиште дотационог немачког или француског филма. По условима ТТИП-а он може да захтева исте дотације какве имају немачке и француске филмске куће. Или да захтева да се све дотације укину. Тако ће бити прецртана идеја стимулисања европског филма који у такмичењу с Холивудом пређивљавају само захваљујући државној помоћи. Немачки филм ће одмах умрети… Парламенти свих европских држава су донели одлуке да помажу развој својих, националних, филмских индустрија а те, демократски донете одлуке, ће бити ликвидиране потписивањем ТТИП-а.“
Иста ствар ће се, по мишљењу Јансена, догодити и са позориштем, симфонијским оркестрима, друштвеним телевизијским студијима и радио-станицама, издаваштвом.
Чак ће и високе школе да се нађу на удару нестанка, јер ТТИП предвиђа да државни универзитети више не треба да примају новац од државе. Они морају да постану скупи исто онолико, колико су то приватни.
Припрема пројекта споразума је при крају, а европској јавности још увек не дозвољавају да се са њим упозна. Међутим, ни европска јавност не ћути, и она протествује. На сајту покрета СТОП ТТИП објављен је текст петиције против закључивањаТрансатлантског пакта, под којим се потписало преко 3 милиона људи. У прошлој години десетине хиљада људи из читаве Европе је излазило на митинге против ТТИП-а. Како каже Марина Албиол, посланик у Европском парламенту из Шпаније, члан партије „Уједињени левичари“, ТТИП – то је ураган који ће да избрише грађанска права“.
Редови оних који протестују се повећавају, и власти ЕУ колико год могу покушавају да их смире. Тако је у јулу прошле године Европска комисија одбила да региструје међудржавну грађанску иницијативу СТОП ТАФТА (још један назив за ТТИП).
У марту 2015.године је специјалним истраживањем бундестага констатовано да савети немачких градова и општина немају права да разматрају садржину ТТИП, а уколико то и чине, они крше закон. Међутим, већ у марту 2015. о процедури за припрему ТТИП-а и његовој садржини је дискутовано у 113 градских и локалних савета Немачке и сви они су донели негативне резолуције.
У таквим околностима лидери највећих немачких политичких партија се понашају као хипнотизовани. Чак и немачке социјал-демократе, који су у своје најбоље време разрадили успешну „источну политику“, праве се да ТТИП не садржи ништа опасно. Како је изјавио на недавном федералном конгресу СДПГ председник те партије Зигмар Габриел, „СДПГ прихвата ТТИП уз неке примедбе“.
Очигледно је да је дуг пут немачких социјал-демократа у коме је било и успона и падова, довео данас до тога да се та партија нашла заједно са рушитељима немачке социјалне државе. Зато се све сигурније у Немачкој чује глас протеста партија „другог ешалона“ („Леви“ и „Зелени“), синдиката и друштвених организација које су независне од транснационалних компанија. Они не сматрају да је оно, што они раде безнадежно. Уколико крајем 2016.године споразум о ТТИП владе чланица ЕУ одобре, следећи корак ће представљати процедура његове ратификације у парламентима. Очигледно је да ће то представљати кулминацију битке, јер ће по њеним резултатима постати јасно да ли ће амерички бик успети да отме Европу.