Немањића манастири у Далмацији јасно омеђују српски етнички простор на западу, а бечки дворски саветници уплашени од османске немани понудише Србима да се напусте просторе провинција царевине (све до Беле крајине) са бројним повластицама и населе, али да буду својим грудима “предзиђе кршћанства”, иако су сами православни хришћани. Пусте царске пределе, а не никакву наводну хрватску земљу како то данас povijestničari лажу, одбранили су крвљу својом, знојем и трудом је оплеменили, урастајући са њом ко храстови које су неговали за крстове, кад се преселе у сећање, ако већ нису остали негде на многобројним бојиштима.
Силом је бечки двор враћао избегле католике који су чак у словеначку покрајину Крањску доспели, бежећи пред османским освајачима. Зато их Крајишници са поругом и прозваше “крањцима”, а бечки двор додели им претекавшу земљу која није тако зиратна (плодоносна) на коју ће и порезу плаћати, што “царски људи” нису морали јер су пушком цара бранили!
Заједнички су Ватикан и бечки двор газили повластице гарантоване потписом царским (ко то каже да се царска, али латинска, не пориче!), тежећи или поунијатити или покатоличити Србе у тим крајинама војним, које ипак заштитни зид пред освајачима османским створише.
Срби су се осипали на рубним подручјима, како су опасности османске најезде протериване све даље од Беча и Пеште, док до Уне, Дунава и Саве, не допре царска граница и устали се.
Упро је Ватикан да искорени Православље у царевини јер и са друге обале у Отоманској држави опет живе православни Срби, иако освајачи и ту немилосрдно насилно “турче”, како су то описивали свештеници православни као хроничари времена, када је народ српски на својој земљи разапет између конопца и коца, у две немиле окупаторске царевине.
Неколико векова поживеће тако Крајишници, у сталним ратним походима за цара бечкога, упорно бранећи своју светосавску веру и крст часни, у песму улазећи – “познајеш ли латинско Приморје и у њему ришћанске Котаре” – дајући не само војнике већ и научнике и песнике.
Царевина их није много штитила од Ватикана, али ни царски декрет о насилном превођењу на веру латинску (РКЦ) ипак није донела, те се Ватикан и православни Срби неколико векова попреко гледају, у бечкој царевини.
Политичка подела јединствене државе на два доминантна дела, поделила је опет Србе и они који су очували покварени Беч од угарских устаника и своје Војводство стекли, поново су уситњени вољом Ватикана који је саветовао да се нипошто не дозволи ембрион српске аутономије, а поражени Мађари брже боље укинуше им Војну крајину, као посебност.
Значајно повећање српског становништва после развојачења крајине, изазвало је одмах отворен сукоб са присталицама политичке странке ХСП (Хрватска странка права), чији су чланови изразити верници РКЦ и делују као продужена рука Ватикана. Самоорганизујући се у политичку странку српски прваци, свештеници, трговци и привредници, основаше и струковно удружење “Српски привредник” школујући будуће мајсторе и угледне грађане, а у Сремским Карловцима отворише Велику српску гимназију, која уз већ постојећу богословију, постаде расадник национално освештене интелигенције усмерене за делање у очувању свога народнога идентитета, у окружењу католичко клерикалне средине малограђанских тежњи у доказивању верности бечком цару и Ватикану. Окупација БиХ 1878.године окупила је Србе “пречане” у једну државну целину која иако страна, није могла да заустави њихово политичко консолидова ње и развој идеје о уједињењу са Србијом!
Током XIX века нарасле су тензије толико да хрватски свештеници РКЦ почетком XX века сазивају у Загребу, први хрватски католички концил, на коме доносе програм за обавезно делање на јачању места и улоге РКЦ у друштвеном и јавном животу, покушавајући да наметну тај католички модел и православном народу Српском, преко државних програма у просвети. Немоћни да се изборе са паметнијим и вештијим од себе у редовима српских првака, они посежу за силом, по оној чувеној Његошевој – “коме снага лежи у топузу, трагови му смрде нечоеш твом!” – отварајући аферу са лажним и монтираним Велеиздајничким процесом у Загребу и Фридјунговим у Бечу!
Део национално освештене интелигенције код Хрвата, отресао је ватикански јарам и прихватио пружену руку братску, те се ствара хрватско-српска коалиција која плаши и Ватикан и бечку дворску камарилу, али нарочито острашћене франковце, јер жели стварање словенске заједничке државе на брдовитом Балкану! Ватикан ће бечку царевину уз немачког цара и у рат свеопшти гурнути, само да се спречи стварање такве словенске државе!
Војничке победе српске војске почев од Цера, родиле су заједничку државу од Тимока до Јадра на, од Триглава до Кајмакчалана, без туђег цара или султана као главара.
Колико год су Срби из бивше Двојне монархије прегли да своју државу ојачају и развију, толико је Ватикан прегао да је разбије и уништи, стварајући нераскидиву везу са хрватским фашистима у клерофашистички покрет, који ће у тренутку окупације Југославије показати своје геноцидно лице у истребљењу Срба, Јевреја и Рома у самопроглашеној држави НДХ!
После четири дуге године непрестане борбе, поразиће Совјетска армија немачке нацисте и омогућити народноослободилачкој војсци Југославије (у којој крајински Срби од почетка чине већинско језгро), да победи хрватске фашисте.
Некадашњи савезници комунисти и усташе, нажалост, наставили су свој злочиначки посао у расрбљавању преосталих Крајишника, јер су усташе потпуно разбиле вишевековно устројство СПЦ на тим просторима, а комунисти под видом борбе против штетности религије, нису дозволили обнову, али се српски народ ипак некако усправио и наставио сакати живот.
JOSIP BROZ није дозволио да се судски системски гоне ратни злочинци у редовима Хрвата и муслимана, под геслом – “великосрпски елементи” – нападају неосновано хрватски народ, те су многи некажњено мирно поживели иако ратни злочини не застаревају.
Половином осамдесетих година XX века Ватикан је оберучке прихватио предлог америчког председника Регана, да се заједнички поради на рушењу берлинског зида и Варшавског савеза у Источној Европи а притом да се разори заједничка држава Јужних словена на Балкану. Немачка политика и тајне службе, уз обимну помоћ Ватикана, ослањајући се на потомке хрватско-муслиманских фашистичких злочинаца, потпалиће пожар грађанског рата у заједничкој држави.
Срби у Р Хрватској, као конститутивни народ, изабраше на референдуму да остају у заједничкој држави и створише свој ентитет, РСК (Република Српска Крајина), пружајући пуних пет година оружани отпор повампиреном усташтву и белосветским неофашистима, које ће предводити војни савез НАТО. Усвајање плана Венса и долазак “плавих шлемова”, по први пут у функцији разарања међународно признате државе (Југославија), уз признавање сепаратисти чки насилно самопроглашених “држава” са ватиканским благословом, потпуно обелодани политику униполарне силе која гази међународно право и све принципе на којима почива УН, као антифашистичка творевина после победе антифашистичких савезника.
Пуне две деценије, дивља повампирени неофашизам у држави која је чланица и НАТО и ЕУ а Срби као народ су насилно преведени у статус националне мањине, ватиканцима је дозвољено да покрштавају српску децу, док раздрагана руља домољуба пева на концертима Марка Перковића-Томпсона оде “Максовим месарима”, сањајући репризу!
“Другосрбијански сорош курсисти” у сакатој Србији, коју је НАТО усрећио осиромашеним уранијумом а потом наметањем власти преко нископузећих далековидих сарадника, упорно сваког августа убеђују прогнане Србе, који су избегли у неколико дана пред разулареном полумилионском хрватском кољачком бандом, да можда није требало да се покрећу са својих вековних огњишта, али није ни требало да одбаце “младу хрватску демокрацију” обилато пошкропљену још водицом Алојзија Степинца!
Објављени тонски записи заједничке седнице политичког и војног руководства РХ, јасно показују и доказују пресудну улогу америчке полудржавне фирме MPRI у планирању и координацији наступа са ваздушним снагама НАТО савеза, у уништавању центара везе СВК.
Такозвани међународни суд за бившу Југославију, већ је осудио све челнике РСК због одбране своје Отаџбине и ослободио све ратне злочинце из редова хрватске паравојне и параполициске терористичке ЗНГ, јер је по међународном праву тада једина оружана формација била ЈНА и ТО у чији састав су и ушли крајински милиционери, бранећи свој кућни праг!
Ватикан је успео да користећи НАТО злочинце (већински католике) најзад помери православне Србе са Јадрана, где су сада остали само немањићки манастири, које већ меркају фратри-фрањевци за стварање тзв. “Хрватске православне цркве”, само да им србијански далековиди “двојац са кормиларом” врати црквено благо, које је српски народ собом понео бежећи пред неоусташтвом! То благо наравно, није никаква хрватска тековина нити је РКЦ власништво!
Манастири немањићки настали су на местима ранохришћанских богослужбених окупљања и преживели су све невоље, па ће и ово неофашистичкио дивљање по земљама српским да преживе, а нови дан већ свиће, упркос упорног ношења тамних наочара разних ватиканских слугерања!
