Представника такозваних сексуалних мањина (ЛГТБ) има практично на свим континентима, али за свој живот они ипак најрадије бирају топле крајеве. У спољне особине те подврсте спада јарко шаренило, егзотично перје и демонстрација обнажених делова тела, оних који су намењени репродуктивној функцији људског рода.
Навике у понашању представника те популације се јако разликују од навика друштва у коме они постоје. Они идеју о својој различитости од осталог света демонстрирају гестикулацијом, мимиком и ходом. Док је време топло они се сакупљају у јата и у свом шареном перју појављују по улицама градова, са плакатима који треба да убеде остали народ да они нису ништа гори од њега.
Код многих народа створило се стабилно неприхватање наведене подврсте, што се изражава кроз активан протест против демонстрирања ЛГТБ-активиста, који се некад завршава чак и тучњавом. Понегде, посебно у земљама са православном културом, то мрачњаштво се укоренило тако дубоко да не може да га победи ни утицај светске јавности.
Али је зато у католичком свету све другачије. Католичка црква корача укорак с временом, чак га по броју педера и педофила превазилази читавом хиљадом свештеника. Само, то не може да умири прогресивну западну јавност – па на истоку Европе је примитивност гора него у средњем веку.
У мају су у два источноевропска главна града, Кишињову и Кијеву, сексуалне мањине одлучиле не само да гласно подсете на своје постојање, већ и да затраже да однос према њиховим склоностима, држању и навикама буде толерантан. У Кишињову су се сакупили педери, лезбејке, бисексуалци и трансвестити желећи да прославе Дан Европе, који је толико близак њиховим срцима. Сакупили су се испред Амбасаде САД и пошто су изговорили неколико реченица о томе да они нису ништа гори од других, заштићени полицијом, прошетали су у правцу Летњег позоришта. Било их је тамо око пола-стотине особа, а добар део је био из дипломатског кора: амерички амбасадор Вилијам Мозер са чељадима, као и шведске, немачке и друге дипломате.
Кишињовци су убеђени да нису све те дипломате педерасти или трансвестити: многи су се прерушили у ЛГБТ јер то од њих захтева њихов посао… Сексуалне мањине активно продиру у структуре власти, њих својски врбује ЦИА, мада ветеранима шпијунаже и није баш лако да пудеришу рамена и да се пењу на високе штикле. Али, ако се узме у обзир да је министар иностраних послова Гвидо Вестервеле у Европи један од најпознатијих љубитеља љубави са припадницима истог пола, онда, наравно акција није могла да прође без утицаја на његове подређене. Сигурно је и због тога било оних из западне дипломатије који су на геј-паради у Кишињову изражавали наде сопственог срца.
Намолована компанија се јако надахнула када им је пришао европски комесар за питања проширења, хер Штефан Филе. Он се случајно нашао у Кишињову пословно. Комесар је присутне топло поздравио, подсетио на важност европских интеграција и саопштио да се у Европи поштују апсолутно сви, без обзира на оријентацију полних органа. Гомила је одушевљено завијала, а Филе је, пошто је код својих истомишљеника покупио значке и плакатиће, отишао тамо одакле је дошао, а то је учинио правилно јер се управо тада пронела вест да иза ћошка процесију чека велика група мрачних персона са тојагама у рукама.
Пошто су зачули такву вест, љубитељи себи сличних су се брзо растворили у простору, ус пут губећи перике, плакате и имитације фалуса. Одмах за њима се појавила црквена процесија која је светом водицом пошкропила место на коме су се нечисти појавили. Тај завршни акт религиозног мрачњаштва је докрајчио прогресивни подухват поборника западног начина полног живота.
После неколико дана је и у Кијеву дошло до сличног тужног догађаја. Тамо су на полицијски ланац геј-параде напали темпераментни становници украјинског главног града и већ је била започела туча када је полиција успела да грађане са једностраном оријентацијом органа сакрије иза решетака филмског студија „Довженко“, а затим да их преко зоолошког врта спроведе у неутралну зону. Зли језици тврде да када су ту веселу групу водили поред кавеза – звери су се за сваки случај посакривале.
Све у свему – како показује неуспешна пролећна офанзива ЛГТБ која гравитира молдавским и украјинским правцем, заостали народи тих земаља нису још спремни за напредне облике полних односа. Да ли се то они још увек сећају старозаветног „не лежи ни са себи сличним, ни са дјететом, ни са звери“, или можда појаву сексуалних мањина посматрају као уобичајену прљавштину које има свуда где живе људи.
У вези са тим пред западном дипломатијом се колико год је дуго протегло питање о томе како пронаћи излаз из настале ситуације. Источну Европу би свакако морали да спашавају, без обзира не све сплетке непријатеља сексуалног прогреса. А те сплетке су понекад потпуно нељудске. Например, влада Москве је скроз забранила ЛГТБ-параде. Шта више, у тој су влади прави-правцати крволоци, који предлажу да се дозволи геј парада, која би била у Парку културе „М.Горки“, на Дан десантних јединица Армије. Али, уколико би тај предлог био прихваћен, морају се најхитније што је могуће упозорити руководиоци западних дипломатских мисија, као и господин Штефан Филе да, уколико се сасвим случајно он у то време нађе у Москви, нипошто не стаје међу педере, јер десантници бију не гледајући на дипломатске прописе.
