ПОГРОМ ОФШОРА ИЛИ „ОПЕРАЦИЈА OFFSHORE LEAKS“

176

 

Од априла ове године тема Offshore leaks је постала хит свих  светских медија. Због ње је чак и тема Кипра престала да буде на првом месту. Offshore leaks у ширем значењу значи  отицање – изношење забрањених информација о офшор-компанијама и њиховим клијентима.

*  *  *

Ради се о добро испланираној операцији глобалних сразмера. 4.априла су највећи светски медији разних земаља скоро истовремено саопштили сензационалну новост:  извесна организација под називом „Међународни конзорцијум новинарских истраживања“  (МКНИ) располаже снажном базом  података  о офшорима и њиховој клијентели. МКНИ располаже са преко 2,5 милиона докумената: регистрационим подацима  122 хиљаде офшор-компанија Британских Девичанских острва; списковима лица која су користила офшор; копијама личних докумената, између осталог и пасоша; преписком; информацијама о банкарским  операцијама и другим базама података које имају везе са политичарима и бизнисменима светског ранга, најкрупнијим компанијама и банкама. Документи су датирани различитим датумима, најстарији су се појавили пре 30 година. У њима су имена 130 хиљада људи из 170 земаља.

У  првој фази ове операције један анонимац је сакупљао примарне информације о офшорима. Колико времена их је сакупљао, на који је начин долазио до њих – не знамо. Можда  МКНИ или неко од новинара зна одговоре на ова питања, али они ћуте: ми, као, не можемо да издамо нашег информатора. Мада можемо да приметимо  да толику количину информација један човек сам не може да прихвати. Уосталом, у медијима се већ појавила верзија тог појединца – невероватна исто онолико, колико је то и верзија о томе, да су терористички акти од 11.09 2001. учињени  од стране гомилице терориста под руководством Бин Ладена.

Друга фаза је почела у јануару 2012.године. Базу података  о офшорима  је МКНИ-ју предало непознато лице.  То је била огромна гомила лоше структурисаних и слабо систематизованих информација. У ствари, МКНИ је и почео рад сређивањем тог информативног полупроизвода, при чему је     осим својих новинара користио и снаге медија из више земаља. Главни рад је вршен у локалу. Највећи спољни помагачи у пројекту су информациона агенција ВВС и британски The Guardian. У току рада су подаци,  добијени од НН лица, допуњавани новим информацијама  до којих су долазили новинари – учесници у пројекту. У раду су учествовали и програмери, стручњаци за информационе технологије  из САД, Велике Британије, Костарике. У тој фази операција је добила званичан назив  “Secrecy For Sale: Inside The Global Offshore Money Maze” („„Строго поверљиво!“ – на продају: кроз дубине светског лавиринта офшора“) . У тој фази рад не само да није сакриван, већ је кроз медије и рекламиран. Крајем 2012.године објављен је мали фрагмент из те базе података офшора (БПО), који се односио на туце офшор-компанија са  шемама како се њима управља. То је била врло снажна мина успореног дејства.

Трећа фаза је почела првих дана априла ове године: преко медија разних земаља објављени су поједини фрагменти из базе података. За то је у свакој земљи  „опуномоћено“ само по неколико медија. На пример, у Русији, такви опуномоћени медији су „Ведомости“ и „Новаја газета“. Значајно је да је организација МКНИ, која иступа као чувар базе података за офшоре,   забранила националним медијима којима је омогућила коришћење те базе података  да било какве документе из ње предају правосудним и другим компетентним органима својих земаља. Очигледно је да постоји ризик да се открију информатори. Тако је већ дато саопштење да су немачки медији одбили да компетентним органима Немачке  доставе информације о локалним пореским обвезницима који не плаћају порез, а који су поменути у тим првим априлским публикацијама.

Трећа фаза дозираног  „избацивања“ информација из БПО може да траје јако дуго. Уосталом, већ прве порције „информационог тротила“ могу да доведу до револуционарних потеса у савременом уређењу света.

*  *  *

Многи постављају питање: какви су циљеви операције? Наравно, постоји званичан циљ, на који се позива МКНИ. То је борба са офшорима који су постали несавладива  кочница социјално-економског развоја. Тешко је оспорити чињеницу да је процес офшоризације светске економије заиста отишао предалеко.  Најновије процене   вредности   актива које се крију у тами офшора су –  између 21 и 32 билиона долара (скоро половина светског БДП-а). Само губици због неплаћања пореза  оних клијената који то чине захваљујући  офшорима,  у буџетима земаља   се сваке године  мере стотинама милијарди долара,  у глобалним сразмерама. Према  стању за 2011.годину  губици буџета САД због непотпуног плаћања пореза су процењени на 345 милијарди долара, од чега је  због коришћења офшора од стране оних који нису хтели да плаћају порез  у својој земљи – око 100 милијарди долара. У Европској  унији коришћењем схема за пореску оптимизацију и грубог избегавања плаћања пореза губици достижу 1 билион евра. Истина, колико се од тог износа може рачунати да је због офшора  – не знамо. Ако се пође од процентног односа за   САД се добија  290 милијарди евра, или минимално 350 милијарди долара. Укупан резултат за Европску унију и САД  је да годишњи губици у порезу због „рупа“ – офшора износе око 450 милијарди долара.

Многи сматрају да је борба са офшорима само повод којим се прикрива прави циљ. Преглед светских медија показује да у многим публикацијама као главне мете се не приказују офшори као такви, већ конкретни  олигарси, политичари, државни функционери. Као мете се наводе и поједине земље. Понекад – светски познате банке, транснационалне корпорације, финансијске групе.

Једна од верзија је да су прави  мотиви операције – наношење конкретног ударца  конкретном офшору, како би се новац њихових клијената пребацио малој групи „изабраних“ и „недодирљивих“  офшора. Скрећемо пажњу да се скоро комплетна документација  БПО односи на офшор који се зове Британска Девичанска острва. Та територија, захваљујући високом степену поверљивости информација о власницима компанија, представља једну од најпоузданијих и најпопуларнијих офшора. Од 1984.године, када је прекоморска територија Велике Британије објавила сама себе за „порески рај“ острва су продали преко милион компанија, а стварни  власници не обелодањују своја имена. У обавештењу за штампу МКНИ се, осим Девичанских острва, наводе и други офшори – Сингапур, Хонг-Конг, Кукова острва. Међутим, при том се подвлачи да се они посматрају само онолико, колико представљају „огранке“ Британских Девичанских острва.

Уосталом, постоје и друге верзије правих циљева операције: да се не „растури“неки офшор, већ да се дестабилизује  комплетна светска економија – изазивање политичке кризе у појединим земљама, како би се после свега  свет нашао у стању „хаоса којим се може управљати“. При том операција Offshore leaks  се посматра не као самостална, већ као карика опширнијег, глобалног плана. У том случају операција   Offshore leaks представља логичан наставак операције подривања банкарског система офшор-острва чији је назив Кипар.

Наравно, о правим циљевима операције Offshore leaks може само да се нагађа. Обзиром да и само учествовање МКНИ  као главне организације у пројекту изазива много питања. Информација о тој организацији је врло оскудна, зна се само да је она основана 1997.године. Њена централна канцеларија је у Вашингтону. Броји приближно 160 новинара из 60 земаља (за операцију Offshore leaks је ангажовано  88 новинара из 46 земаља).  МКНИ је формирана као пројект крупне друштвене организације Center for Public Integrity (CPI). Спонзори  CPI  су  Knight Foundation, Ford Foundation  и ЏорџСорош. Све то наводи на мисао да операција има стварно глобалистичке  циљеве.

* * *

У првој партији материјала које су медији објавили ми видимо најразличитије фигуранте. Они могу да се појављују у документима под различитим титулама: бенефицијар, акционар, власник, сопственик, прималац „услуга труста“, директор, власник, сувласник, поверилац, и т.д. Без обзира на то, све њих обједињује чињеница да  су то „особе које избегавају да плате порезе“ . У списку „особа које избегавају да плате порезе“  могу се наћи имена политичара,  функционера, бизнисмена и варалица, чланова имућних породица и банкара из различитих земаља  –  од САД, Велике Британије,Француске, Канаде и Немачке до Русије,Украјине, Монголије, Азербајџана, Венецуеле, Ирана, Индонезије, Индије и Филипина. The Guardian  наводи: према документима, највећи број власника оф-шор компанија је у Кини, Хонг-Конгу, на Тајвану, у РФ и бившим совјетским републикама. У списку такође фигурирају имена 4000 држављана САД.

У вези са оф-шор скандалом у штампи су блеснула имена, на пример, благајника изборне кампање председника Француске Франсуа  Оланда  –  Жан-Жак Ожјеа, бившег министра финансија Монголије  –  Бајарцогт Сангажава, генерала армије Венецуеле  –  Хосе Елиесера Пинта Гутјереса, два сина бившег председника Колумбије Алвара Урибе  – Томаса и Херонима, ћерке бившег председника Филипина Фердинанда Маркоса  –  Марије Имелде Маркос Манаток, шеика Кувајта  – Сабах Џабер ал-Алиал-Сабаха, једне од највећих колекционарки уметничких дела – шпанске баронесе Кармен Тисен-Борнемиса, бивше жене „трејдера“ нафром  Марка Рича  – Дениз Рич, британског милионера Скота Јанга, који је због финансијских махинација на издржавању казне. Медији су навели и имена председника Азербајџана Илхама Алијева и чланова његове породице, премијера Грузије Бидзину Иванишвилија. казахстанског бизнисмена Мухтара Аблазова, сувласника компаније РосУкрЕнерго  –  украјинског бизнисмена Дмитрија Фирташа.

Осим офшор компанија и физичких лица у документима фигурирају и различити посредници, који представљају својеврсне „лоцмане“  за физичка и правна лица која упадну у компликоване лавиринте офшора. Посредници  су различити: правне канцеларије, фондови трустова, банке, компаније-„подстављачи“ и др. Посредници понекад наступају као бенефицијари,  јер тако може поузданије да се сачува прави власник, односно бенефицијар, од откривања. Што се тиче улоге банака у офшор шемама, према подацима МКНИ  ту  су најактивнији немачки банкарски гигант  Deutsche Bank,  амерички JP Morgan и швајцарски  UBS и  Clariden.

Прошло је већ неколико дана како је избачен први плотун из топова Offshore leaks. Државни и политички посленици читавог низа земаља су успели да одреагују. Пореске службе и правобранилачки органи Немачке, Велике Британије, Белгије, Индије, Грчке, су изјавили да ће размотрити питање провере објављених чињеница који се односе на њихове држављане. А министар финансија Луксембурга је дао изјаву да је спреман да сарађује са другим иемљама из ЕУ у вези са разменом информација о клијентима банака који избегавају плаћање пореза. То значи да је „главни банкарски офшор“ посредно изјавио да је спреман да одмах за Швајцарском почне демонтажу институције банкарске тајне. Само је влада Аустрије одлучила да иде узводно. Она је умирила клијенте својих банака изјавом да нема намеру да их „изда“ пореским органима других земаља.