Следећи успостављену праксу одржавања тематских експертских конференција о битним питањима за српски национални корпус на Западном Балкану, најутицајнији руски портал на српском језику, Фонд Стратешке Културе (ФСК) из Москве, организовао је 17.04.2016. године међународну научну конференцију „Резултати „западне демократизације“ на пост-југословенском простору – 1990-2016“. Тешко да је организатор могао пронаћи актуелнији тренутак за одржавање једног оваквог скупа него што је био финиш овогодишњег изборног процеса у Србији, који је како својим током и садржајем, тако и скандалозним завршетком на најбољи начин показао до које мере једна власт може обесмислити оно што се обично сматра “демократским вредностима”.
Отуда је питање да ли је успостављање стварног демократског друштва икада и било циљ “демократизације” некадашњих југословенских простора, или је било само увод и оруђе у нешто сасвим супротно, било својеврсна идеја водиља овог скупа. Одговор на ову основну дилему као и низ пратећих, мада не мање важних, питања које из ње произилазе, од суштинске је важности у тренутку када се данашња Србија, али и остали српски етнички простори налазе на судбоносној раскрсници између само-одрицања и нестајања у униполарном свету и/или борбе за очување свог националног идентитета и стварање мултиполарног света који се нуди као алтератива и перспектива. Очигледно свестан овога организатор (ФСК) је у позиву за овај скуп најавио:
“Циљ нам је да подстакнемо ширу расправу, у којој ће се о процесу „демократизације“ судити на основу историјских чињеница, а не на основу идеолошких табуа. Овакав приступ је нужан, јер „демократизација“ спада у оне термине глобалистичког новоговора, у које се често смештају најразличитији политички садржаји, мотиви и циљеви, који таквом терминолошком (зло)употребом стичу идеолошку легитимацију.
Не мање важан циљ је да се искуства из претходне четвртине века плодно и креативно искористе, зарад тражења нових одговора и решења, како за Србију, тако и за регион, у времену које носи изазове битно другачије од оних с којим смо се суочавали у протеклом периоду.” (1)
Конференцији се одазвало свих 20. позваних учесника (18. је излагало а двоје приложило писмене радове), а суорганизатор овог скупа, одржаног у пријатној конференцијској сали хотела “Парк”, било је патриотско удружење “Последња линија одбране”, из Београда.(2)
Отварајући Конференцију, главни и одговорни уредник ФСК на српском језику, др Ања Филимонова, пожелела је добродошлицу учесницима и гостима и кратко нагласила да је Запад на ове просторе дошао под изговором “хуманитарне интервенције” и “демократизације простора” али да се данас морамо запитати да ли је то заиста тако и да ће овај скуп покушати да одговори на питање да ли је Запад овде створио систем или анти-систем.
Иако је ФСК кроз своје писане и видео садржаје упознао јавност са читавим током ове сјајне међународне Конференције, као један од учесника сматрао сам да свакако не би било наодмет извући оно што је, као есенцијална нит, било заједничко већини компетентних излагача и њихових бриљантних излагања и то уобличити у одговарајуће поуке и поруке које остају као трајна вредност ове Конференције.
ПОРУКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Иако се на први поглед можда чинило да Међународна конференција „Резултати “западне демократизације“ на пост-југословенском простору – 1990-2016“ представља превасходни осврт уназад, након свега што смо чули и видели у конгресној сали хотела „Парк“, 17.04.2016., нема дилеме да је актуелност теме неупитна и да нас је организатор погледом уназад ставио пред историјско огледало сопствене будућности. Са дистанцом од четврт века, то огледало омогућило нам је да, кроз однос узрок-последица, много целовитије и целисходније сагледамо безнађе у коме се нашао српски народ на својим вековним етничким просторима ДАНАС, као и сву трагедију која га, ако овим путем настави, може задесити СУТРА. Отуда се бројне поруке које су компетентни учесници ове Конференције упутили свеколикој српској јавности морају пажљиво ослушнути и искористити за извлачење одговарајућих поука за будућност, која упркос виртуелним обећањима српских властодржаца много више личи на окупациону претњу него на обећани „демократски рај“. Те поруке иду у неколико основних праваца.
- Пре свега, демократизација по западним принципима никада није постојала као стварни вредносни процес већ је увек била, пре свега, апстрактни, идеалистички и пропагандистички појам, коришћен као оруђе којим су се освајали нови териоторијални простори, па је с тога увек имала и има својство идеолошке легитимизације процеса западне колонизације.
- Демократизација југословенских простора испољила се као изразито анти-српски процес, који је Србима одузео природно историјско и биолошко право да живе у једној држави и увео их у процес организованог уништавања историјског, верског, културног, социјалног и сваког другог идентитета.
- Такође, процеси тзв. “демократских реформи” у свим друштвеним областима (економији, војсци, образовању, здравству итд) резултирали су губитком свих облика државног суверенитета (територијалног, економског, политичког и војног)
- Ако у Србији анас и постоји некаква „демократија“ она има облик и форму „колонијалне“ или „окупационе“ демократије, будући да народ и бирачи не могу одлучивати ни о једном питању а да им то претходно није одбрено у бриселским или вашингтонским институцијама, односно транснационалним комитетима попут: ММФ, Светске банке, Савета комесара ЕУ и других
- Иако се од српске квислинпке власти лажно намеће као безалтернативни или бар као супериорни цивилизацијски модел, демократизација по западним принципима има алтернативу која етнички, историјски, верски и социјално много више одговара српском народу, а то је модел мултиполарног света који форсирају Русија и Кина и коме се данас окреће већина човечанства
- У предвечерје могућег сукоба цивилизација Србија се налази на раскрсници где бира између Запада, који пропада, и мултиполарног света, који се уздиже. Русија и Кина пружају руку помоћи; Москва је коначно спремна, и све што би Срби требало да ураде је да кажу „да“ и вишегенерацијски сан може постати стварност. Право време је САДА!
З А К Љ У Ч А К
Закључак овог текста почећу констатацијом да свако ко је био на овој Конференцији, где су детаљно анализирани домети и последице „демократизације“ по западним принципима, свакако није могао бити превише изненађен ни покушајем лажирања изборних резултата у Србији, нити неспретношћу режима да то учини, а понајмање отвореним мешањем страних амбасада у обликовање изборних резултата. Сви принципи и механизми на бази којих се овакве ствари дешавају разобличени су на овом скупу. А то је само део онога што се чуло и видело!
Отуда, шта друго рећи осим да је Фонд Стратешке Културе на српском језику, на челу са Ањом Филимоновом и сјајним модератором Александром Павићем мећународном конференцијом „Резултати „западне демократизације“ на постјугословенском простору – 1990-2016“, још једном подигао лествицу у организовању оваквих догађаја. И тематски, и садржајно и организационо.
Питања која је Конференција покренула и одговори које је понудила сигурно ће имати одјека у српској јавности, пре свега у оној патриотској, али и од оне про-европске свакако треба очекивати њима сцојствене реакције.
И још нешто важно. Веома важно! Од 20. позваних учесника већину су чинили колумнисти ФСК-а (њих 12), што је вредност сама по себи и најбољи показатељ какву аналитичку снагу и кадровски потенцијал има овај портал. Веома сам поносон и срећан што сам био међу њима.
_________________________________
Упутнице:
- – http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/medjunarodna-konferencija-rezultati-zapadne-demokratizacije-na-postjugoslovenskom-prostoru-1990-danas/
- – Списак учесника и радова на линку 1.
