У вези са тешком болешћу оптуженог, у овом тренутку је обустављен судски процес “Тужилац против Горана Хаџића” у МТБЈ. Међутим, ни судбина самог Хаџића, нити судбина његовог процеса, нису решени. Са једне стране чланови судског већа су одлучили да одбаце молбу Г. Хаџића за привременим ослобађањем ради ефикаснијег лечења тешког облика тумора. Чињеница говори сама за себе. Ми смо већ анализирали ту страну процеса у нашим претходним текстовима. Истовремено, суд не може да реши ни друго питање: шта радити са судским процесом?
Пре свега треба истаћи покушај трибунала да организује судски процес и без Горана Хаџића. Раније (још пре него што је била обелодањена дијагноза Хаџићеве болести) је тужилаштво покушало да убеди суд у то да је неопходно спроводити процес без оптуженог, међутим, Горан Хаџић је испољио чврстину и јасно ставио до знања своју позицију. Судски процес без њега се неће одржати. Оваква позиција има потпуну правну заснованост: у складу са Чланом 21,4. д, сваки оптужени има право да му се суди у његовом присуству. Горан Хаџић је више пута изјављивао да се он не слаже да се судска заседања одржавају без њега. Међутим, судије су и после тога покушале да изврше притисак на Хаџића и практично га приморају да пристане на спровођење суђења у одсуству (in absentia). Тако, формулишући питања за лекарску комисију, судије су између осталог задале и такво питање: “Да ли здравствено стање пацијента дозвољава да се одржи суђење путем видео везе инсталиране у његовој затворској ћелији?” Оваква формулација показује да су судије планирале да спроведу суђење без Горана Хаџића. Ради се о томе да право на суђење у његовом присуству значи да оптужени не мора да се налази у судници, него да учествује у судској расправи. Право на суђење у његовом присуству представља саставни део не просто “права на одбрану”, него права на ефикасну одбрану, то јест, реализација тог права не може редстављати формалност. Просто посматрање судског рочишта путем телевизора, не значи учешће у процесу. То, да се тај сценарио разматра у трибуналу као најпогоднији за њега, говори чињеница фалсификовања судске праксе од стране тужилаштва. У једном од својих захтева суду, тужилаштво је тврдило да је раније, у процесу против Слободана Милошевића Жалбено веће МТБЈ установило да лоше стање здравља “може бити основа за наставак судског процеса без оптуженог, ако то представља претњу за оперативно разматрање дела”.[1] Међутим, проучавање комплетног текста одлуке Жалбеног већа из које је био узет наведени цитат, показује да се ту не ради о лошем стању здравља као таквом, него о ситуацији када се оптужени брани лично. Тако постаје очигледно да је тужилаштво МТБЈ фалсификовало сопствене аргументе, покушавајући да жељено представи као стварно и истргне цитат из контекста. Међутим, лекари који су вршили лекарски преглед Хаџића изнели су недвосмислен закључак: оптужени у свом садашњем стању не може да учествује у судском процесу чак ни путем видео везе. Ипак, и такав закључак лекара још не значи да судије неће донети одлуку супротну лекарском мишљењу. То се не једном догађало у МТБЈ. Међутим, ако се то деси, ми морамо упозорити судије да то неће представљати само кршење Статута МТБЈ, него и директно кршење међународног права укључујући и Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Ова одредба Конвенције је више пута потврђена у одлукама Европског суда за права човека (ЕСПЧ). Тако је, на пример, у пресудама ЕСЧП у предмету “Ж. Против Француске”, суд указао да право да се суди у његовом присуству не значи само његово присуство у судници, већ и могућност потпуног учешћа у процесу”.[2]
Као друго, треба рећи да су последњих дана покренуте нове “иницијативе”. Тако је тужилаштво МТБЈ изнело предлог да се судски процес заврши по убрзаном поретку. Оно је предложило својеврсну нагодбу: одбрана представља сведочења свих сведока само у писменом виду, а оптужени се обавезује да не спроводи унакрсна испитивања.[3] Овај предлог је смехотворан, јер нарушава права оптуженог. Ипак, треба признати да је тај предлог веома логичан за тужилаштво које је навикло да решава велики део својих проблема путем склапања “погодби”. Арогантни предлог да се одустане од унакрсног испитивања – није ништа друго него покушај сопственог ослобађања од тешког рада, када хашки тужиоци на најразличитије начине покушавају да умање тежину доказа сведока одбране. Најчешће то постижу својом ароганцијом и понижујућом интонацијом приликом постављања питања сведоку одбране као и покушајима директног вређања, попут питања: “Сведок, ви лажете, зар не?”.
Као што видимо, МТБЈ је забринут не толико судбином човека Горана Хаџића, колико судбином судског процеса. Још увек није решено питање ефикасног лечења Горана Хаџића. Још увек нема чак ни одговора на хитан захтев одбране у коме се тражи пружање информација о стању здравља Горана Хаџића на свакодневном нивоу и поставља се питање неадекватног пружања медицинске помоћи оптуженом.[4] Засад је једини одговор на тај захтев стигао из секретаријата МТБЈ (иако је захтев био упућен судијама). У том одговору, заменик секретара МТБЈ саветује одбрани да повуче свој захтев. Секретар МТБЈ у ироничном стилу изјављује да би одбрана претходно требала да се посаветује са сакретаријатом, пре него што стави под сумњу професионализам затворских лекара и затворског система лечења оптужених. Управо због тога што смо добро упознати са тим системом, одбрана Горана Хаџића и звони на узбуну. А своју иронију и свој апел за повлачење захтева, заменик секретара МТБЈ требало је да задржи за себе, поготово када се ради о захтева која нису упућена њему.
[1] The Prosecutor v. Goran Hadzic. Prosecution Motion to Proceed With the Defence Case. 27 February 2015.
[2] G V. France, Application No. 27244/09, European Court of Human Rights. Judgment, 23 May 2012, Para 52.
[3] The Prosecutor v. Goran Hadzic. Prosecution’s Proposal for Expediting Presentation of the Defence Case. 23 March 2015.
[4] The Prosecutor v. Goran Hadzic. Urgent Motion for Daily Detailed Medical Monitoring and Reporting of Mr. Hadžić’s Health Condition. 18 March 2015
