Средином априла садашњи Председник Републике Српске у Босни и Херцеговини, Милорад Додик, сведочио је у делу одбране бившег Председника Републике Српске Радована Караџића. Председник Додик није први пут сведочио пред Хашким трибуналом. Он је сведочио у процесу против Радована Брђанина и на сведочењу против Биљане Плавшић. Међутим, први пут је Милорад Додик имао прилику да сведочи о тако широком кругу питања, у чијим одлукама је и он сам имао одлучујућу улогу.
Председник М. Додик је посведочио какао је текао процес припреме за рат у бившој Југославији и каква је у томе била улога лидера Словеније и Хрватске. Председник Додик је сведочио каква је била политика главних хрватских политичких партија у распаду Босне и Херцеговине и присаједињавања одговарајућих територија у Хрватској. Председник Додик је сведочио како је текла припрема за рат у Босни и каква је била улога главних политичких партија, пре свега партије Алије Изетбеговића. Милорад Додик је оповргао тврдњу тужиоца да су са стварањем СДС и парламента српског народа у Босни и Херцеговини, Караџић и други руководиоци постали учесници некаквих “удружених злочиначких подухвата” и између осталог је посведочио да је СДС била вишенационална партија. М. Додик је говорио о иницијативама СДС о заштити права свих народа Босне а такође и о томе како су муслиманске и хрватске партије за разлику од СДС биле моноетничке, одбацивале су друге нације.
Све је то озбиљан ударац не само на тужилаштво и њихову верзију да су “Срби главни злочинци”, већ и на цео трибунал који је оптужио све осим оних који су стварно плански припремали распад Југославије и рат на њеној територији. С времена на време је главни тужилац трибунала А. Тигер покушао да прекине сведочење Додика. Тако на пример када је Додик покушао да укаже на суштину “Исламске декларације” Изетбеговића у припреми рата у Босни, тужилац је изјавио да у кратком излагању сведока нема помена те декларације и због тога Додик не може да сведочи о њој. Додик је разумно одговорио да уколико суд жели да сазна истину он мора да има стрпљења да саслуша оно што је сведок рекао, али је био прекинут сада већ од председника суда О Квона, очигледно као одговор на двоумљење да ли суд заиста жели да установи истину… Као и обично, тужилац и судија су наступали као јединствен оркестар. Само што би тужилац Тигер, сваки пут изнова прекидао Додика, судија Квон је сваки пут потврђивао његову исправност. Разлог је био један – у супернепристрасном и супернезависном трибуналу – “то се не односи на предмет!”
Председник Додик је посведочио како је дејствовао Караџић, противећи се протестима у сопственој партији, по питању прихватања мирних планова о мирном регулисању и спречавању рата, између осталог и код Кутиљеровог плана. М. Додик је приметио да је српски народ са “неповерењем” прихватио Лисабонски споразум 1992. године (план Кутиљера), пре свега из разлога што је он желео да остане у саставу јединствене Југославије. “Ми, представници српског народа, веровали смо у идеју Југославије и та идеја се потврдила као најбоља за Балкан… Управо је распад Југославије деловао на даља рушења на Балкану… српски народ је прихватио и био је спреман да испуни његове одредбе уз један услов, да то неће бити кршење мира” – изјавио је М. Додик суду.
Председник М. Додик је скренуо пажњу суду да су већина становника Босне и Херцеговине били хришћани и да А. Изетбеговић и његова партија нису били већина. Међутим, А. Изетбеговић је почео себе да лажно назива “председником Босне” покушавајући да добије подршку из иностранства за свој пројекат.
Имајући у виду да је тужилаштво МТБЈ покушало да дискредитује низ сведока одбране Радована Караџића на основу тога да их је “Високи представник” у Босни сменио са дужности, Радован Караџић је замолио председника М. Додика да каже шта он зна о тој пракси. Милорад Додик је сведочио о томе да је читав низ лица који су били на дужности “Високог представника” за Босну (створену Дејтонским споразумом 1995) не једном кршили одредбе тог споразума. Он је такође цитирао Ричарда Холбрука, који је у својој књизи директно признао да је дошао у Босну “да уништи Дејтонски споразум” и да је инструмент за његово рушење било “осамсто сарадника Високог представника и 35 милиона долара месечно”. М. Додик је такође указао на кршења Бечке конвенције од стране “Високог представника”, када је незаконито донет читав низ закона за “Босну” који су самостално себи присвојили такозвана “Бонска пуномоћја” и чак се мешали и у уставна овлашћења Босне и Херцеговине. Интересантно је приметити да је судија О Квон поново прекинуо М. Додика изјавивши да наводно “суд има мало времена”. Додик је блиставо парирао: “А ја имам времена” и наставио да подвлачи делатност те установе: “Високи представник” грубо крши норме међународног права.
На унакрсном испитивању тужилаштво је покушало да дискредитује М. Додика пре свега покушавајући да упореди његово сведочење у процесу против Р. Брђанина, а такође – и то је још важније – записник са његовог сведочења тужилаштву у јуну 2003. године. Ова сведочења су мало позната широј јавности, али сам њихов датум о многоме говори – до завршетка пуномоћја Хашког трибунала приликом подизања оптужница, остало је мање од 5 месеци и за то време МТБЈ ће убрзнао искористити за притисак на главне политичке делатнике у бившој Југославији (наравно, углавном Срба), па тако и уз помоћ такозваних “позива ради сведочења”. М. Додик је на самом почетку изјавио тужиоцу да сведочење 2003. године он није потписао, није проверавао њихову аутентичност и сматра их за манипулацију у случају коришћења у процесу Радована Караџића. Тужилаштво је прво уверавало Додика да се неће позивати на њих, но после неколико минута он се поново почео на њих позивати. Такав приступ је збунио чак и самог председника судског већа судију Квона, који у целини увек стоји на стражи интереса тужилаштва. Међутим, треба разумети збуњеност судије Квона – скупо је бити на стражи тако трапавом тужилаштву.
Тужилац није успео да дискредитује М. Додика и због тога је он, чигледно у очајању, искористио свој последњи адут: он је убеђивао судију да се данас пре подне, док судија још није ни ушао у салу, председник Додик пољубио са Караџићем. У том тренутку први пут у животу сам се сажалио на тужиоца Хашког трибунала…
