ПРЕСУДА М. СТАНИШИЋУ И С. ЖУПЉАНИНУ У МТБЈ

240

 

Крајем марта МТБЈ је донео пресуду у процесу против бившег министра МУП Републике Српске Мића Станишића и бившег начелника Регионалног центра безбедности у Бања Луци Стојана Жупљанина. Судско веће је обојицу оптужених прогласило кривим за почињене међународне злочине и казнило је обојицу са 22 године затвора.

Судски процес трајао је 352 дана, премда је у целини узевши то износило три године (од септембра 2009. г. до јуна 2012. г.). Они су укупно у затвору боравили, један 8, а један 5 година. Толико о високим правосудним стандардима у МТБЈ. Кад је у питању реализација права оптуженог на оперативно суђење. А ради се тек о првостепеној одлуци већа! Одбрана обојице оптужених је изјавила да ће поднети жалбу.[1] На тај начин ће се процес продужити на још неколико година (Ради поређења: жалба у процесу В. Ђорђевића разматра се већ трећу годину и још нису започели жалбени поступак; у процесу против В. Поповића и других – скоро три године, а жалбена расправа још није ни одређена; а у процесу против Шаиновића и других, жалбени поступак је већ ушао у пету (!) годину).

За време процеса тужиоци су извели 179 сведока и три хиљаде сведочења (exibits), док је одбрана извела само 29 сведока, премда и скоро 1 500 сведочења. Међутим, треба узети у обзир и 1042 установљена судска факта (adjudicatedfacts) које би требало рачунати у корист тужилаштва, јер су ове наводно утврђене чињенице у ствари по правилу оптужбе, од чијих се доказа тужилаштво једноставно ослобађа.

Посебно треба истаћи да је читање пресуде од стране председавајућег судије Бертода Хола (Бахамска острва) у ствари почело следећим речима: “Концепција “Велике Србије” има дугу историју”.[2] Заиста се можемо дивити упорности овога трибунала у промовисању својих теорија, а посебно оних теорија које није успео да докаже. Изгледало је да ће после тога, када је тужилаштво у процесу против самог Слободана Милошевића јавно одустало од оптужбе за “Велику Србију”, трибунал престати да на њој инсистира. Али ево, из уста судије из Карипског мора, та теорија поново звучи као оптужница против свих Срба, који су наводно желели створити “Велику Србију”.  Та упорност већ делује глупо. Али није ово први пут да се Хашки трибунал понаша као размажено дериште које инсистира на своме.Иако је свима очигледно да дериште лаже. Даље је судија Б. Хол желео да представи ствар тако, као да су лидери Републике Српске који су започели агресију “покушали да дејства исламских фундаменталиста представе као претњу”. По мишљењу судија, све са чиме су се Срби као народ суочили у Босни – био је покушај да ситуацју представе као претњу.

Даљи опис догађаја по схватањима ових судија није ништа мање упечатљив. Чињенице које је суд установио почињу описом тога како су “српске снаге” започеле рат. Баш тако. По мишљењу судија, не Станишић или Жупљанин, него управо Срби као народ, су започели рат. И то још једном потврђује без обзира на постојана уверавања да трибунал суди конкретним физичким лицима, а не народу, да Хашки трибунал износи пресуду управо народу. Прочитајте пажљиво текст – то је написано исувише отворено да би се касније могло порицати. И што је још горе, трибунал лаже, да су рат започели Срби. Али је та лаж веома карактеристична. Она показује да је трибунал немоћан да представи макар привид истине у свом покушају да оправда злочине правих злочинаца.

Оптужба против М. Станишића и С. Жупљанина израђена је на основу друге недоказане теорије Хашког трибунала – концепције “Удруженог злочиначког подухвата”. У складу са пресудом, “Заједнички злочиначки подухват” започео је од тренутка стварања парламента  српског народа и завршио се потписивањем Дејтонског споразума, то јест, са престанком постојања парламента српског народа!

Друга лаж која је била активно коришћена да би се Станишић и Жупљанин прогласили кривим, јесте да су све снаге које су учествовале у оружаном конфликту у Босни, смешане на једну гомилу. Тако се, на пример, стално мешају у једно и полицијске снаге, и војска и паравојне формације и јединице ЈНА. У неким деловима пресуде се уопштено користи фраза “српске снаге, које су укључивале и војнике ЈНА”. Таква упорно понављана лаж говори о нивоу МТБЈ. Већ је хиљаду пута доказано да ЈНА нису биле део “српских снага”, али то МТБЈ упорно и упорно понавља.

Другим речима, ми поново видимо високо непрофесионалну пресуду, засновану на лажи и потпуном одсуству пажње за доказе одбране. Пресуда Станишићу и Жупљанину представља једну од најочигледнијих примера фалсификовања историје Босне. При том се очигледност оцртава у гротескности те лажи, у њеном јавном излагању, у демонстрацији своје непринципијелности.

Адвокати Станишића и Жупљанина (Слободан Зечевић и Драган Крговић) изјавили су да, иако ће уложити жалбу, није могуће да то учине у предвиђеном року. Ради се о следећем. Правилима трибунала одређен је рок од 30 дана. Овај рок је очигледно кратак да би се припремила квалитетна жалба на пресуду Станишићу и Жупљанину. Као прво, обим пресуде износи 1 500 страница и више од 11 500 фус-нота. Као друго, стенограми судских заседања износе око 30 000 страница. На крају, како тврде у трибуналу, ова пресуда (чији је оригинал написан на енглеском језику) биће најраније за годину дана преведена на српски језик! То значи да су оптужени искључени из процеса припреме жалбе, јер је она  у потпуности пала на плећа адвоката (који, иако владају енглеским језиком, то је и њима ипак страни језик). Адвокати су замолили суд да до 27. маја продужи рок, но ни тај рок не обезбеђује сва права оптуженима, између осталог право на учешће у сопственом процесу. Учешће у сопственом процесу значи не само и не толико присуство за време заседања, него и смислено и садржајно учешће – то јест, могућност да се утиче на ток процеса. Није адвокат дужан да оптуженом објашњава шта се догађа на његовом процесу, него обрнуто – оптужени треба да упути свог адвоката каква треба да буде стратегија и тактика његове одбране. Све док пресуда не буде преведена на језик који разуме оптужени, жалба неће бити ефективна у смислу норми међународног права.

 




[1]
 Види: The Prosecutor v. Mićo Stanišić and Stojan Zupljanin, Joint defence motion seeking extension of time to file notice of appeal. 5 April 2013, // http://icr.icty.org /LegalRef/ CMSDocStore /Public/English /Motions/ NotIndexable/ IT-08-91-A/MOT9389R0000400650.pdf

[2] Види Читање пресуде 27 марта 2013 године: http://www.icty.org/sid/11262.