Чланови антисрпског УЗП (читај удружени антисрпски подухват) из назови међународног суда, који је у прошлом веку основан са намером промене српске свести и наметања непостојеће кривице, како би Немци напокон престали да буду дежурни злочинци, али доказано криви за почетак оба светска рата, а Ватикан постао најхуманија корпоративна организација за пропаганду вере (само католичке, наравно), најзад су одвагали пресуду војводи Воји!
После дуготрајног дванајстогодишњег натезања око оптужнице и изношења гомиле небулоза као необоривих „доказа“, ослободили су га кривице и пустили кући, да тешко болестан сконча у миру, али не лези враже, претекао је дијагнозе хаашких лекара, и после терапије успео да се опорави, претећи да потпуно обесмисли тај назови експертски тим за маглу и паучину, уз додатак англосаксонског права, од чега је Воја у својој успешној одбрани начинио својеврсну „урнебес салату“ за мезетлук поклоницима класичног европског права, који познају међународне законе и регуле!
Срећом, данас је у употреби електронски облик рада трибунала, иначе би и Амазонска прашума била добрано проређена, колико је хартије узалуд потрошено, да се измисле разне изјаве наводних заштићених сведока, који су током суочавања ухваћени у великој нужди,те су били приморани да јавно мењају исказе, упетљавајући се до бесмисла својих лажних тврдњи.
Ипак, резидуални механизам је најзад показао да ни за длаку не заостаје за претходницима, србофобија није уступила место утврђивању стварних чињеница, а врхунац је пресуда од десет година робије, и то за наводно „етничко чишћење“ Хрвата из Војводине!
Баш лепо упаковано, најпре тете црнокошуљашице „случајно“ на Велики петак потсећају заборавне Србе да су „геноцидан народ“ који је ето и у самој Србији починио етничко чишћење, и то Хрвата у Хртковцима, у Срему који је био део NDH, током њеног трајања!
Дакле, као увод у „објективну“ међународну пресуду, која ето у потпуности рехабилитује „превентивно“ хрватско протеривање „антидржавних елемената“ (читај крајински Срби) из њихове земље, коју ће потом уз активну NАТО помоћ и окупирати, и то све док је под „заштитом“ UNPROFOR, пардон UNCRO, како су то успешно преименовали BILT и STOLTENBERG у припреми етничког чишћења Срба.
Иако је ставку по ставку доказао, да је то вешта и злонамерна пропагандна лаж, Воја је осуђен, јер је разобличио и доказао улогу RKC у тој операцији планираног преселења Хрвата из Хртковаца, притом не свих, већ само одабраних, оних чији су синови били у редовима терористичке антисрпске и антијугословенске ZNG (Zbor narodne garde), али и оних који су дали знатан новчани прилог у немачким маркама, за куповину оружја које је било намењено за одбрану хрватског насеља Комарево на Банији, тачније за извођење терористичких акција на ЈНА и српску милицију.
Новчани прилог је био толики, да је лично тадашњи врховник Францек (Фрања, по загорски) примио изабрану делегацију, која је радосно донела маркице у хрватску престоницу!
Чак је тадашња хрватска „далековидница“ (читај ХРТ) о том доказаном домољубљу снимила видео прилог, који је потом емитован у ударном термину Дневника, али тај видео материјал није уважен у Хаагу као доказ, о поводу последичног гнева и народном збору у месту Хртковци, који је одмах именован као „великосрпска кампања за етничко чишћење“, о чему је потом данима и недељама опширно писала „објективна западна штампа“ (Срби кажу — мало морген!), притом „објективно информисана“ од тете Наташе и тете Соње, које су удариле бивак у том сремском месту, бринући о наводно угроженим Хрватима!
Потом је уследила планирана акција месног жупника RKC, који је преко својих другара у домовини утврђивао погодне куће за размену, по моделу да Хрвати изваде пасош и обавезно собом понесу црквени крсни лист, као препоруку за учешће у тој игри без граница!
Хрвати су путовали преко Мађарске колико год су то пута пожелели, док су пажљиво бирали кућу и имање које им се највише свиђа, у приградским насељима Загреба, Славонији и Подравини, a трошкове је плаћала мајка црква,притом проводећи етничко чишћење Срба!
Срби, који су живели у сталном страху од доласка HDZ на власт, потом су убеђивани од „дечки из полиције“ који су само добили молбу месног жупника, да добровољно помогну „збрињавање смртно угрожених Хрвата, тамо међу четницима“, трпели су стално шиканирање да морају да мењају своје куће по моделу „часна хрватска реч, моја кућа је боља“, јер одлуком тадашње извршне власти нису имали право на хрватски пасош, иако су били држављани Хрватске!
Могли су само продати поједине ствари, и нешто попаковати за превоз у ново одредиште, притом пљачкани за дозволу иселења и разне измишљене таксе, само са путним листом за који су скупо платили,без права поновног доласка у Хрватску, да се можда сутски жале на превару!
Тек када би изабрана хрватска породица стигла у домовину, могао је Србин да крене у авантуру иселења, али уз реалну могућност да успут неки гневни зенгић обузет „вијетнамским“ синдромом и запуца на страшног „четника и снајперисту“, што су тада били обавезни атрибути за опис цивила Србина у новој хрварској држави!
У самим Хртковцима, досељенике су чекале активисткиње београдских НВО које су водиле успешну акцију „доказивања“ наводне србочетничке кампање етничког чишћења, коју је власт успешно сузбила употребом органа силе, те су из руку хрватског редарства стигли на „колаче“ у руке питомаца браварове милиције, успешно одгајених на постулату борбе против „великосрпске хегемоније“, те нису разумели све муке тих нових досељеника, притиснути кампањом разних НВО црнокошуљашица.
О активној, намерној превари и пљачки имовине, нити су могли да се пожале органима власти, те су се зато обратили тада опозиционој политичкој странци СРС, чији је лидер као народни посланик о том проблему јавно говорио у парламенту, као једином месту где и треба да се о томе говори, а не на сесијама „цивилног друштва“ и по састанцима сорошевских НВО, које су биле плаћене да воде антисрпску кампању за „етничко чишћење“!
Резидуални механизам је овом својом пресудом намерно вратио те лажне тврдње у живот, јер се тако помаже „објективно разграничење између оштећене Хрватске и агресорске Србије“, које ће уследити под будним оком ЕU и још више NАТО ком је неопходно да пређе Дунав, у својим припремама за нови „Drang nach Osten“, а Србија је војно неутрална, успешно доведена по својим ефективама у положај евнуха, који само може да се изговара, да се заветовао да неће …. !
Ова пресуда је ипак јединствена, доказује да се доказано опозиционом политичару у моменту утврђеног дела може судити за његово тобожње „активно чињење“, иза кога је наводно стајала извршна власт, таман као доказ да за англосаксонско право не постоји немогуће, само, ако тако може да се науди Србима!
