Уочи Божићних празника у МТБЈ су одржана завршна саслушања у предмету “Тужилац против Горана Хаџића”. Ова расправа је протекла по окончању тужилачког дела процеса који је трајао равно годину дана (од 16. октобра 2012. године до 17. октобра 2013. године).
Према Пословнику МТБЈ (правило 98-bis) оптужени има право да захтева да се брани по оним тачкама оптужнице по којима тужилаштво Трибунала није пружило убедљиве доказе, на основу којих би он могао бити осуђен изван разумне сумње (дословно – beyondreasonabledoubts). Одбрана бившег Председника РСК искористила је ово правило 98-bisи затражила од суда да оправда Горана Хаџића.
Да подсетимо да је Горан Хаџић оптужен по 14 тачака оптужнице, укључујући прогоне, истребљење, убиства, мучење, затварање, нечовечно и понижавајуће понашање, депортацију, присилно премештање, уништавање имовине. Многе тачке оптужнице су кумулативне и понављају се. Током годину дана саслушан је 81 сведок оптужбе и приложено је више од 3. 000 материјалних доказа.
Међу најважнијим сведоцима можемо издвојити бившег Премијера владе Славоније, Барање и Западног Срема Љубу Прибудића и бившег Председника Вељка Џакулу, немачког амбасадора Герта Ахренса, аустралијског генерала Џона Вилсона, сарадника УНПРОФОРА Бладину Неги, бившег командира полиције у Вуковару Јована Сосића, бившег шефа војне обавештајне службе ЈНА Александра Васиљевића. Ту је било и добро познатих професионалних сведока МТБЈ попут војног “експерта” Теуненса, хрватског патолога Давора Стриновића, “експерта за сва питања” Кристијана Нилсена итд, итд… Главна карактеристика процеса Г. Хаџићу је претерано велики број такозваних тајних сведока. Можемо рећи са сигурношћу да је ово најтајновитији процес. То је поуздан знак да МТБЈ нема никаквих поузданих доказа за оптужницу.
Расправе по правилу 98-bisдају добру могућност да се окарактерише свеобухватна оцена првог дела суђења. Дакле, шта је доказало Тужилаштво?
Упркос галантном изгледу – практично ништа. Да, били су предочени докази о почињеним злочинима током грађанског рата. Међутим, није доказана никаква веза између Горана Хаџића и тих злочина. Тужилаштво се просто ослањало на изјаве типа: “ако је он био тамо – значи да је крив” или генерално “он је Председник – значи да је и крив”.
Одбрана је подсетила на изјаве појединих сведока (да напоменемо да су то све били сведоци Тужилаштва), који не само да нису доказали, него су оповргли тврдње Тужилаштва. Основне оптужбе против Г. Хаџића су злочини почињени у Ловасу, Велепромету, Овчари и Опатовцу. Сведочење једног од најважнијих сведока у процесу GH-012 јасно нам говори да у указаном рејону OGSouthније било никаквих структура које су биле потчињене Хаџићу. Но, чињење злочина по командној одговорности без постојања контроле у указаним рејонима, једноставно није могуће. То је у великој мери потврдио и други сведок оптужбе К. Нилсен.
Многи докази које је поднело Тужилаштво показују или незнање или невиност Хаџића у вези са тим злочинима. Тако видео запис наступа Г. Хаџића у коме он од ЈНА тражи предају војних заробљеника како би им се судило, Тужилаштво тумачи као доказ његове кривице! Кривице за шта? Кривица се огледа у томе што је он хтео, те заробљенике… да убије! Не постоје никакви докази за такав “предумишљај” – но, Тужилаштво је у то уверено!
Као што смо већ рекли, више од половине сведока које је извело Тужилаштво у предмету Г. Хаџића су тајни сведоци. У том смислу чак и расправа о одбрани Хаџића морала је да се води делимично иза затворених врата. Тако је приликом разматрања исказа сведока GH-0168 Хаџићев адвокат Кристофер Госнел изјавио: “Увек је непријатно рећи да сведок лаже. Али ми имамо доказе да је сведок GH-0168 лажно сведочио. И спремни смо да то докажемо”. Међутим, ту је Председник Судског већа прогласио затворену седницу (која је судећи по броју празних страна транскрипта трајала око пола сата). Врло лагодно.
Све у свему, доказе које је изнело Тужилаштво можемо назвати неубедљивим и непрофесионалним. Знатан део сведочења је заснован или на лажним сведочењима или на анонимним изворима или нису потврђена од неког другог лица. Средства јавног дезинформисања непрекидно говоре о некаквом високом нивоу међународног кривичног правосуђа. У пракси је та правда на хиљаду пута нижем нивоу у односу на националне правосудне системе.
Тактика одбране у принципу се своди на то да су сви злочини за које се оптужује Горан Хаџић почињени у оним рејонима и у оно време у којима власти РСК нису имале структуре власти или пуномоћја. Међутим, таква тактика значи и да се кривица пребацује на ЈНА…
Као одговор на аргументе одбране Тужилаштво МТБЈ је, као и увек, покушало да покаже добро лице у лошој игри. Тужилац Стрингер је наставио да понавља да је то давно било речено. Његова главна идеја је била да су власти РСК и ЈНА деловали заједнички. Штавише, он је тврдио да је Хаџић приликом убистава у Овчари имао главну улогу вршећи притисак на ЈНА. Међутим, тужилац није могао да побије аргумент одбране да то није било могуће уколико није био испуњен захтев Хаџића упућен ЈНА за предајом војних заробљеника. А зашто није могао – то је већ јасно.
У историји МТБЈ био је само један случај оправдања одмах по завршетку оптуженичког дела процеса – у предмету Рамуша Харадинаја. У свим осталим случајевима захтеви одбране за оправдањем су или у потпуности одбацивани или су делимично одбацивани (суд може да оправда по једној или две тачке оптужнице, ако их има много). Правила Трибунала не предвиђају у ком року судија мора да донесе своју одлуку. За разлику од коначне пресуде, по правилу то судије чине веома брзо – како би одбрана имала што је могуће мање времена за припрему своје одбране. У случају одбијања захтева одбране о оправдању Горана Хаџића, он ће имати четири месеца за припрему своје одбране.
