У МТБЈ – затишје. Сви процеси који се тамо воде, у овом или оном стадијуму су у прекиду. Процеси генералу Младићу и Горану Хаџићу су прекинути ради припреме одбране. Процес Војиславу Шешељу је прекинут да би се нови члан Претресног већа Нианг уопзнао са предметом. Процес генералу Толимиру, Поповићу и другима, Прлићу и другима, Жупљанину и Станишићу и Симатовићу такође су прекинути због подношења жалби оптужених (у неким случајевима и од самог Тужилаштва).
Процес Радовану Караџићу такође је прекинут због припреме за завршно рочиште које се обично догађа после завршетка изношења одбране у судском процесу.1 Међутим, ова “међусезона” се не одликује само тишином (као код других процеса), него доношењем читавог низа важних одлука.
Као прво, Претресно веће је донело одлуку да се не одржи поновна расправа о неким епизодама. Правила процедуре МТБЈ предвиђају могућност спровођења друге рунде оптужујућег дела процеса (и у складу са тим – и друге рунде одбрамбеног дела процеса) по неким тачкама оптужнице. Тако је Тужилаштво тражило од суда могућност да изведе 14 нових сведока.
Конкретно, Претресно веће је размотрило захтев Тужилаштва о подношењу нових доказа који се тичу догађаја у Томашици (Приједор). Тужилаштво је утврдило да резултати есхумације која је спроведена у септембру 2013. године представљају “нове чињенице” које нису биле познате раније и због тога Тужилаштво није могло да их искористи у својству доказа.
У свом одговору на овај захтев Тужилаштва, Радован Караџић је рекао да есхумација још не представља истрагу и доказни поступак треба да се заснива на потпуној и свеобухватној истрази свих околности. Тек после тога се могу изводити сведоци. Заиста, тужиоци су изјавили да је од пет сведока по овом случају, само троје спремно да се појави пред судом да сведочи. Квалитет истраге коју спроводи Тужилаштво, показује на пример и таква чињеница да још није установљен узрок смрти особа чији су посмртни остаци пронађени у Томашици. Међутим, то је добро позната тактика Тужилаштва МТБЈ – оптужити без икаквог озбиљног доказа. Дакле, у ствари ту нема ништа ново. Ново је, можда то што је овај пут суд подржао позицију Караџића и одбацио захтев Тужилаштва. Суд је навео да би разматрање ових догађаја довело до озбиљног продужетка процеса и због тога прихватање доказа из Томашице није у интересу правосуђа.
Претресно веће такође је одбило и захтев Тужилаштва да изведе допунске сведоке по питању судски установљених чињеница. Да подсетимо да се судски установљене чињенице у МТБЈ називају оне “чињенице” које су биле утврђене у другим процесима од стране других судија.2 За време изношења своје одбране Р. Караџић је веома успешно оповргао значајан број тих “чињеница”. То је нанело веома озбиљан удар на оптужницу, која је умногоме своје доказе заснивала управо на тим “чињеницама”. Узгред, злоба Тужилаштва поводом тога се јасно пројавила у начину како су они оценили део процеса изношења доказа одбране. У једном од својих докумената Тужилаштво МТБЈ је одбрану назвало “недоследном, нелогичном и хаотичном”. Ако је већ заштита била толико лоша како је описују тужиоци, због чега су онда тражили извођење нових и нових сведока?
Тужилаштво је изразило жељу да изведе нове сведоке и по питању догађаја у Бијељини, Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Сребреници и Сарајеву. Та жеља је потпуно објашњива, јер је за време процеса Р. Караџић пружио убедљиве доказе тога да су тзв. “жртве” у Бијељини, Братунцу и Фочи погинуле за време борбених дејстава и да то нису била невино убијена цивилна лица. Он је такође доказао да догађаји у логору Кератерн нису били никаква “масовна убиства”, него побуна и покушај бекства затвореника. Што се тиче Сарајева, Караџић је изнео доказе да су артиљеријска гранатирања чинили припадници босанске војске, а не Срби. Тако се Тужилаштво нашло у глупом положају, јер предмет против Караџића није засновало на конкретним сведоцима него “судски установљеним чињеницама” које су успешно оспорене од стране Караџића.
Међутим, постоји могућност да Тужилаштво поднесе жалбу и можда се допунска расправа ипак одржи.
И на крају, последња новост међусезоне.
Да напоменемо да је Радован Караџић упутио кривичну пријаву против Сједињених Америчких Држава због шпијунирања како самог Радована Караџића, тако и других оптужених пред МТБЈ, истакавши да се ради о “мешању у послове правосуђа”.
Судија Молото је изјавио да “надгледање оптуженог само по себи не представља мешање у послове правосуђа”. Заиста изузетно достигнуће правне мисли! Браво судија Молото!
1 Завршно рочиште по предмету Р.Караџићу почеће 29. септембра.
2 А понека – и тим самим судијама. Тако, на пример, на процесу генералу Р.Младићу судија Ори је у својству «судски установљених чињенице» изнео те факте, које је он установио у процесу М.Крајишнику и другим оптуженим. То ставља под сумњу независност и непристрасност судија, је је он директно заинтересован за потврђивање указаних “чињеница” за очување своје «репутације».
