Прозорљивост Хашима Тачија или заједничким напорима до “добијања” Космета

210

 


Шеста рунда преговора између Београда и Приштине, наставиће се 7. новембра текуће године. Планира се други састанак премијера Србије Ивице Дачића и “премијера Косова” Хашима Тачија, уз посредништво, као и приликом првог састанка, високог комесара ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон. О основним принципима преговарачке платформе још увек није обавештен ни српски парламент, ни српска јавност, међутим, раније постигнути договор у унутрашњим и спољним кулоарима, испуњаваће се на лицу места у радном режиму преговарачког процеса. Полазне тачке другог сусрета Дачић – Тачи су следеће: Kaо прво, тема независног Космета не подлеже разматрању; Друго, статус “српске заједнице” мора да се определи. По другој тачци, српска власт ће инсистирати на територијалној аутономији за север покрајине у оквиру “Републике Косово”. Узимајући у обзир затварање питања независности Косова уз фактичку сагласност званичног Београда, шеста рунда преговора ући ће у преговарачку историју као процес о северу Косова (укључујући и “техничка питања” која се тичу читавог Косова – телекомуникације и енергетски сектор). Следећи параграф је управљање КПП (Србија планира да у децембру 2012. године приступи реализацији примене споразума од 25. септембра “о интегрисаном управљању границама” како би Европски савет могао донети условну одлуку о додели Србији датума за преговоре о чланству у ЕУ. По трећој тачци, Београд предлаже да уместо косовске царине и полиције, тамо буду искључиво службеници мисије ЕУЛЕКС. Четврта тачка – о финансирању институција Србије на Космету – предвиђа транспарентност (за Приштину и међународне организације) српских новчаних токова. Као пето – планира се разматрање питања српског религиозног и културног наслеђа у покрајини.1 Чиновници ЕУ намеравају да решења ових питања реше у три етапе: прва носи лукав назив “дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине” из чега произилази да други и трећи ниво предвиђа “дијалог власти Приштине са севером” и “дијалог Срба са севера са Србима са југа”.

Хашим Тачи је 5. новембра 2012. године јасно и апсолутно недвосмислено формулисао своју платформу преговарачког процеса. Приштина традиционално демонстрира понашање по формули: “ми смо спремни на компромис, само ако се он не коси са нашим намерама да добијемо све”. “Моја платформа за преговоре са Србијом – каже “премијер” – јесте декларација о независности Косова, Устав, закон и резолуције Парламента Косова (о нормализацији односа са Србијом)”. Приштина је поделила своје фазе преговора: “продужетак расправе о свим раније постигнутим споразумима у Бриселу”, затим “потпуна ликвидација свих паралелних структура безбедности и правосуђа које финансира и подржава Београд”. На међународном нивоу, процес треба да се заврши “интеграцијом Косова у ЕУ и НАТО”. На регионалном – “политички преговори са Србијом о нормализацији односа, морају се завршити признавањем Косова од стране Србије”.2 Тачи додаје да је давање аутономије северу Космета стара српска маштарија, која се никада неће остварити. Тако се суштинска аутономија за Косово која је предложена у првим рундама преговора од стране В. Коштунице, трансформисала у суштинску аутономију (али овај пут за Србе са севера покрајине), од стране владајућих напредњака и социјалиста, али коначна варијанта међународне заједнице и Приштине предвиђа хрватски сценарио – мирна интеграција севера у састав Републике Косова” (слично такозваној “мирној реинтеграцији” остатка Републике Српске Крајине, Источне Славоније, Барање и Западног Срема у састав Републике Хрватске).

У српским средствима јавног информисања 5. новембра појавила се информација о томе да Београд на практичном нивоу планира да распусти (под изговором “нелегитимности” услед истека рока мандата) све скупштине општина на Космету. Јужно од Ибра “преживеле су само општине Пећ (Гораждевац) и Приштина (Грачаница), а на северу покрајине Лепосавић и Северна Косовска Митровица. Не планира се спровођење нових избора. Уместо садашњих 30-40 чланова комитета, у распуштеним скупштинама планира се стварање општинских већа (са 5 одборника) која ће формирати влада Србије.

Суштински то представља разраду четири тачке Бориса Тадића: специјални статус за српске православне манастире, гаранција за Србе са југа Космета, решавање имовинских спорова и посебно решење за север Космета. После организовања локалних избора од стране Приштине (2009. г.) и парламентраних избора 2010. године, тада владајућа у Србији ДС Бориса Тадића упутила је јасан сигнал Србима централног и јужног дела Космета да узму учешће у гласању и самим тим се практично интегришу у институције Приштине. Немачки канцелар Ангела Меркел је 23. августа 2011. године прекинула илузије тадашње српске власти да ће међународна заједница прихватити статус-кво као дуготрајно решење. Тада је Меркел директно затражила ликвидацију “паралелних структура” на северу покрајине у циљу легалног институционалног уграђивања те територије у социјално-политички систем Космета.3 После тога, вектор развоја косметског питања поприма најгори могући правац за српски народ.

Информација о плану са српским општинама на Космету, појавила се после завршетка мајских избора 2012. године. Међутим, постоје одређене “препреке”: у мају 2012. године, у оквиру избора у Србији, у Звечану и Зубином потоку организовани су локални избори (који, разуме се, нису били признати од стране Приштине, нити међународне заједнице – а што је још важније – ни Београда). Удар на Звечане и Зубин Поток ће бити више него пријатан поклон за Приштину и међународну заједницу. “То је веома лош корак садашње власти – рекао је у разговору са аутором текста Марко Јакшић. Несхватљиво је на које ће општине то бити примењено. Ако се односи на општине јужно од Ибра – овде треба приметити да је сама српска власт продужила мандат тим општинама. Али је посебно лоше ако се план односи на општине са севера покрајине. Пошто управо то од Срба траже и Хилари Клинтон и Кетрин Ештон. Покретање сличног плана од стране Београда указује на његову несамосталност и наставак спољнополитичког курса Бориса Тадића, израженог у формули “ЕУ нема алтернативу”. То јест, Србија је спремна да ради ЕУ жртвује своју јужну покрајину”. Континуитет старе и нове власти по питању Космета – подвукао је Марко Јакшић – у потпуности је противуречан са предизборним обећањима Т. Николића како ће анулирати споразуме Борка Стефановића, а пре свега најопаснији – споразум о сагласности стварања косовских царина на територији Србије (!)

Обећање СНС да ће анулирати споразуме Б. Тадића (Б. Стефановића) базирали су се на противуставном карактеру тих споразума. Србима ни у самој Србији, ни на северу покрајине, до сада нико није објаснио – на којим правним основама се приступа реализацији Тадићевих споразума? Тим пре што се очекује и једино могуће решење Уставног суда Србије о тим питањима (на иницијативу ДСС у УСС је предат захтев за проглашење неуставности споразума које је потписао Б. Стефановић).

Посматрајући политички аспект, у општинама Звечане и Зубин Поток на власти су чланови ДСС Војислава Коштунице. Управо те општине су пружиле жесток, херојски отпор, супротстављајући се напорима КФОРА и ЕУЛЕКСА и косовске полиције да “инсталирају власт Хашима Тачија на северу покрајине”. У Лепосавићу и Северној Косовској Митровици, општинама руководе чланови владајуће коалиције СНС и СПС, па се они сматрају “кооперативнијим и вероватно неће бити распуштени”. На тај начин – објашњава Миодраг Андрић, члан руководства општине Зубин Поток – формирање општинских већа новог типа у српским општинама која признају власт Приштине, припремиће народ на спровођење нових локалних избора по законима независног Косова. У свим општинама на северу Космета, укључујући и Зубин Поток и Звечане, већ су створени тимови који су повезани са канцеларијом “владе” Косова у Северној Косовској Митровици или директно са Приштином, у којима Срби “добро плаћени новцем Хашима Тачија и ЕУ (у неким општинама већ се планирају и озбиљна улагања у инфраструктурне објекте) лобирају за Приштину и учешће у изборима владе Косова”. Међутим, поред друштвено-политичког, није мање важан ни економски аспекат. У Звечану се налази металуршки гигант Космета – комбинат Трепча, који је подељен између српске и албанске стране, који сам по себи представља огромну вредност (у златном периоду свог рада – од 1978 до 1985. године), Трепча је годишње производила 104 хиљаде тона сребра, 86 хиљада тона олова високог квалитета, 50 хиљада тона цинка високог квалитета, од 280 до 480 кг злата, а укупна количина резерви само олова и цинка на КиМ процењује се на 50 – 58 милиона тона)4 На територији Зубиног Потока налази се платина, хидроелектрана и вештачко језеро Газиводе, које питком водом снабдева половину Космета. Без језера Газиводе не може функционисати термоелектрана у Обилићу, која снабдева електричном енергијом скоро сву територију Космета. Због тога Брисел толико инсистира на распуштању општина, посебно Зубиног Потока и Звечана.5

На тај начин, по дефиницији Станимира Трифуновића, Србија улази у посткапитулацијски период, када ће “непотребни баласт” у виду Космета бити одбачен, а спорадични протести под изговором њихове “анахроничности” и “ирационалности” ће бити игнорисани. Срби са севера Космета, који су се тако радовали победи Томислава Николића, неочекивано су схватили да је нова власт наставила тачно тамо где је стао Борис Тадић. Упркос очекивањима, Београд се приклонио мишљењу да је потребно што је могуће пре решити питање Космета. Премда то решење – приметио је Марко Јакшић – противуречи интересима Србије по многим параметрима. Пре свега, зато што се на Космет нису вратиле избеглице и у складу са тим, коначно решење без њих не може бити решено. Интересима Србије одговара што је могуће дуже избегавање конфликта и превођење преговарачког процеса у окриље УН. Напомињемо да је приликом првог сусрета Т. Николића и В. Путина била постигнута сагласност за повратак преговарачког процеса између Београда и Приштине под патронат УН. И без обзира на то што Србија корак по корак иде у сусрет жељама Приштине и међународне заједнице, позиција Русије је потпуно супротна. Русија полази од принципа суверенитета и територијалног интегритета Србије, онако како је то прописано Резолуцијом 124 СБ ОУН и спремна је да у свим међународним институцијама брани национално-државне интересе Србије.


 


1 http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija/266727/SrbijatraziautonomijuzaseverKosova


2 http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija/267244/TaciPristinskaplatformadeklaracijanezavisnosti


3 http://kfos.org/wp-content/uploads/2012/04/Kosovo-Calling-ENG.pdf


4 http://energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=33305


5 http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija/267218/NaudaruZvecaniZubinPotok

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.