„PUSSY RIOT“ И МУЗЕЈ ВОШТАНИХ ФИГУРА

169

 

Као и обично – крив је „онај, онај, да- да, онај!“. Одмах после теревенке у храму Христа Спаситеља учеснице панк-групе «Pussy Riot» су дале интервју дописнику New Times-а, који се „случајно“ нашао на месту догађаја. Наравно, одмах је новост облетела цео свет. О њој су саопштили и  Deutsche Welle, и BBCи New York Times, и сви остали медији који су макар мало себе поштовали. А девојке су у то време још биле на слободи и рекло би се да се није десило ама баш ништа што би било достојно светских информационих агенција. Па онда – због чега толика халабука? Зато што је нека скоро потпуно непозната забављачка групица која је главе „украсила“ маскама-чарапама утрчала на амвон храма, бекељила се и у 40 секунди испред самог иконостаса вичући изговорила простачки текст, после чега је склоњена.

Међутим, ускоро су беспризорнице ухапшене, а у свету је под паролом „Ослободите мачкице!“ настала невиђена хајка. Руска јавност не би о том инциденту имала појма да се за то нису постарали западни и прозападни медији, „борци за људска права“, као и њихови идејни истомишљеници у РФ. У земљи је појачано врење јавне свести која још није била успела да се смири после избора за думу, а и за председника. Објективна слика изгледа као да је неко намерно у већ пијану масу талога, убацивао стално нови и нови квасац.

„Марш оних који се не слажу“, „маршеви милиона“, процес «Pussy Riot» и тако даље, хтели ми то да признамо или не, створио је повољну климу за зрење тог напитка који је опијао тако, да „удара по мозгу“.

Специфичност појаве те панк-групе је у томе, што је она заинтересовала онај део незадовољне младежи, који углавном не посећује „кафанске“ догађаје. За њу су такви догађаји превише досадни и пристојни. „Мачкице“ оперишу развратничким речником и агресивним наступом. Обраћају се маргиналној младежи која је спремна да прихвати њихове позиве и, како оне певају, „да прерију калдрму“. У општој слици група које се буне «Pussy Riot» треба да одиграју улогу упаљача који ће у погодном тренутку да истомишљенике покрене на насилне акције грађанске непослушности.

Уопште – искуство којим стране специјалне службе користе уметнике певачког жанра је сасвим задовољавајуће. Они су успешно одиграли своју улогу и у Чешкој, и у Источној Немачкој, и у Мађарској. Као по правилу то су били солисти – појединци или сасвим мале групице које су, пошто би се појавиле на сопствену иницијативу, брзо добијале заштиту и помоћ из иностранства и за локалне власти би постајале „недодирљиве“.

Ти „уметници“ не само да су запоседали памет младежи и интелигенције, већ су и „загревали“ митинге, скупове и друге протестне акције. Њих су цитирали, снимали оно што они говоре, око њих је започињала дискусија. Јасно је да стране специјалне службе нису директно командовале таквим људима. Али је зато постојало нешто друго. Специјалне службе су их истицале, оцењивале су потенцијалну опасност од њих за режим, а затим су слале идеолошке одреде како би их чували, штитили, водили и подржавали. Уосталом, пракса је доцније показала да је неговање таквих „певача“ чија су се убиства (у, благо речено, сумњивим околностима) доцније слагала у касицу измишљених „злочина крвавог режима“ испробано и у Сирији.

Нешто слично се дешава и са «Pussy Riot». Потпуно је очигледно да су „стручњаци за Русију“ избацили ту групу маргиналаца, која свом снагом тежи да се пробије у први план политичке сцене. Њихова „секс-акција“ из 2008.године, изведена у Музеју К.А.Тимирјазева, као – посвећена заштити јадних животиња, у ствари је урађена са жељом да се изађе на интернет, а „стручњацима“ је показала да те „девојчице“ у себи немају кочница. Биле су спремне да оду баш далеко. Видеоснимци „протестног секса“ у том музеју су на њихово огромно задовољство, доспели на YouTube. Народ за такве какве су оне каже да „немају граница“, а то су у ствари они, који су у стању да узнемире друштвени талог.

А они, који су припремили читаву ту представу са панк-групом – од њеног појављивања у медијима, па до изрицања пресуде за поправну установу, учинили су све да би слици онога што се десило дали утисак да је то све било нормално. Као – млади протестују на свој начин. Ми гледамо те слике и уопште не размишљамо колико су оне нормалне у свакодневици других земаља. Наравно, и оних из којих долазе „душебрижници“ који би да правдају панк-групу. Али треба само да замислимо да се заједно са овим девојкама у Музеју Тимирјазева појави Мадона као учесница секс-партија, па да осетимо да ту нешто није како треба. Или, хајде да замислимо да је неки добровољни пријатељ „мачади“ у знак протеста против учешћа британских специјалаца у либијском конфликту, у Музеју мадам Тисо обрлио, наг, воштану фигуру Њеног величанства Елизабете Друге. Будите сигурни да се у том случају не би дизала никаква бука по свету , мада – по чему би тако нешто било горе од испада «Pussy Riot» у Москви? Једино што се ово друго нашло на YouTube, постављено од стране неког јатака, и захваљујући специјалним службама одмах сакривено. Али већ следећег дана тај човек би се, решењем „Њеног Величанства краљевског суда“, нашао иза решетака – због прављења нереда. И сад – како да се сазна на колико година неслободе би суд оценио такву увреду светих традиција британске нације.

Чињеница што је велики број наших грађана озбиљно схватио читаву ову представу показује колико је наша свест, а пре свих – свест младежи, хаотизована. Она је већ у власти спољне управе.

А они који су приредили ову представу су добили материјал да осмисле у ком правцу треба даље да се иде ради настављања дестабилизације руског друштва.

Да, ако се погледа читав историјат наступа ове панк-групе (а било их је приличан број) види се да неко упорно и плански покушава да од те групе направи фактор политичке провокације. Истрага није заоштравала ситуацију размишљајући о томе ко стоји иза кулиса рада ове групе. А требало је. Није могуће да група, која повремено броји 8 до 10 чланова, за своје наступе на којима изводи развратне политичке текстове које само она разуме, осваја час тролејбуске станице, час скупе ресторане, час кров истражног затвора и т.д. За тако нешто оне немају ни мозга, а ни новца. Али је улога оних који померају конце лутака остала неистражена. Иако их је „Међународна амнестија“ већ прогласили за „заточенице савести“ и добитнице награде Маљевича.

Само – у овом се свету ништа не дешава тек тако. „Онај, онај, да-да, онај тамо“ са почетка текста нас је подсетио да је жив када су оптужене „мачке“ изговарале своју „завршну реч“. Оне су је читале са папирића, јер једноставно немају довољно памети да изговоре, опростите нам, нешто јако, нешто што би нас дигло на ноге. Али – треба признати… онај који им је писао текст је баш порадио… такви текстови никога не могу да оставе равнодушним – под условом да ти неки мисле да суд није позориште и оптужени нису глумци у њему.

Шта ли ће бити даље са „малим мацама“?

Логика идеолошког рата је већ за њих издвојила место међу онима који желе нашу узнемиреност. „Pussy Riot“ ће постати култна група у животу младих и инструмент у рукама оних који хлеб зарађују на уништавању Русије. Већ се појављују прерађене верзије њихових „синглова“ које имају мекши звук и пречишћен текст. У светским медијима они су хитови. Западни и прозападни медији ће бескрајно да завијају жалећи судбину тих „поштених девојака које су сопствену судбину ставиле на олтар слободе“.

Почеће кампање за њихову заштиту, за превремено ослобођење и т.д. и томе сл. Није искључено ни да ће се та ствар дићи до ранга председничких разговора у четири ока.

Колико је само било оних који су за западне паре „желели добро“ руском народу! Треба само да се присетимо славног низа „дисидената“ који су се, сви редом, угњездили данас у САД и Израел. Сви су они нишанили у КПСС, а погодили су Русију!

Зато и у вези са предметом неталентоване и дрске групе провокатора «Pussy Riot» такође треба да добро размислимо: шта оне, у ствари, желе да погоде?