Свако ко је упознат са праксом америчке дипломатије у вазалним државама, зна да се тамо Американци осећају као надљуди који одлучују буквално о свему. Све до боје косе љубавнице експерименталног премијера. То није шала. У једној бајковитој земљи америчком амбасадору се није допало што је црнокожна љубавница локалног главара носила фризуру белкиње а-ла Мерлин Монро и што је личила на страшило. Он је “захтевао да промени или љубавницу или њену фризуру. Не сме се вређати Америка у њеним најбољим осећањима”.
Због тога ми је јако смешно када некаква „Алијанса за будућност Косова“ истиче Рамуша Харадинаја за свога кандидата за премијера. Добро би било упитати руководство Алијансе, са којим парама они егзистирају, и шта ће бити са њима уколико следећа транша из америчке амбасаде не стигне у њихову касу? Највероватније ће се растопити у ваздуху као јутарњи поветарац.
Но, ја не очекујем чудо у виду изјаве „Алијансе за будућност Косова“ отприлике у оваквом облику: „Америчке газде су нам исплатиле новчану помоћ за други квартал 2017. године у висини 450 хиљада долара и затражили да наш кандидат на изборима буде Рамуш Харадинај. У случају његовог успешног избора на место премијера, обећана нам је финансијска подршка и у 2018. години. Ми ћемо, наравно, здипити лавовски део то новца, но и обичним косоварима ће понешто остати. Зато позивам обичне косоваре да успешно гласају за Рамуша Харадинаја“.
Манири и обичаји на Косову су добро познати и не треба губити време на њихово описивање. Сасвим друго питање је: зашто је Американцима на месту премијера Косова потребно ово крваво копиле?
У то да је он манијакални убица, нико уопште не сумња. У српском тужилаштву се води поступак са више од стотину чињеница доказаних убистава. На Косову га се плаше и они најближи. Због чега голубица-Америка са њеном гранчицом мира у кљуну, намеће у својим балканским колонијама такве крваве манијаке?
Можда одговор на то знају у Стејт департменту или другим специјалним местима куда не пуштају пристојну публику. Но, мени се чини да је одговор скривен у шизоидној мржњи Харадинаја према Србима. Овај парни копитар већ одавно је минуо тај стадијум у коме је био способан да скрива ту мржњу. Сада он и не покушава да то ради. Шта то он наглас говори? О томе да намерава да отме од Срба град Ниш и да поцепа Македонију на два дела. Другим речима, истерати Србе са територија које се граниче са Косовом.
То је нормалан начин рада за политичаре који су навикли да стежу партнерима гениталије у вратима. Треба поставити као суседа Србима неукротивог глупсона па нека им прети вратима. Наравно, Срби ће се напрегнути и биће попустљивији у другим питањима. Штавише, они ће пожелети да што пре ступе у НАТО како би добили заштиту од Харадинаја и њему сличних.
Не мислим да ће се они притом сетити Кипра, где је једна земља НАТО пакта – Турска, отела половину острва другој земљи НАТО пакта – Грчкој. Ми брзо заборављамо часове из историје.
Само једно да подсетимо: Рамуш Харадинај је озбиљан манијак. Ако је рекао да ће убити, онда ће убити обавезно. Ако је рекао да ће поцепати Македонију, онда треба очекивати непријатности. Такође, ни на Ниш не треба заборављати.
А премијер Косова он ће постати у сваком случају. Дајем вам часну америчку реч.
