Срби имају изреку – будалом се лед проба – која понајбоље одговара писму Анте Ђапића упућеном његовој Светости патријарху Иринеју, поводом писма хрватских бискупа (објављеном као пример политикантске ријалити изведбе!).
Покушај силеџијске надмености у односу на Србе којом писмо одише, датира још из времена писанија Анте Старчевића који је увео израз „хрватски Срби“ у употребу, да би га убрзо потом мењао изразом „православни Хрвати“, док је дрско натурао захтев да су у тадашњој угарској покрајини Хрватској и Славонији Срби само и искључиво „политички Хрвати“, када се доносе предлози и одлуке везане за Мађаре као државни народ у Двојној монархији, јер је та бановина имала само ограничену локалну самоуправу!
Тај модел насилног наметања решења народу који је у свему једнак, и то одлукама угарског сабора као државног, укоренио се у свест хрватских политиканата, последично дајући видљиве резултате током прошлог и почетком овог века, у својој страшној примени.
Обилато подржан од врхова „цркве у Хрвата“ (како то радосно истичу и у новинама и у свакодневном говору), послужио је челницима тек створене КПЈ (Комунистичка партија Југославије) у заједничкој држави, да у својим програмима ствараним управо у Бечу (где су нашли заштиту и конфоран боравак), и они уведу модел изражавања — „хрватски, босански, војвођански, косовски и санџачки Срби“, али притом избегавајући да придодају и црногорске, македонске и метохијске!
Данас тај исти модел користе дрчне тете из NVО, сви бриселски и NАТО челници, али и бројни београдски колаборанти, када говоре о наводној светлој будућности (која само стрпљиво чека!).
Заправо је тако вешто цепан српски етнички простор и јединство српског народа, као сувереног у својој држави коју је почео да обнавља у деветнајстом веку!
Хрвате и Словенце, иако су и они били државни народи у обе Југославије, другови комунисти нису дирали, биће стога што су били некадашње аустроугарско цвеће са мирисом србофобије, и притом приљежни католици!
Став Анте Ђапића у поруци патријарху .. даље руке од хрватских Срба .. , најбоље је објашњење за тако жесток напад на његову Светост, који се усудио да се директном поруком обрати својим верницима, док трпе прогон и шиканирање у једној држави, чланици ЕU у коју и београдски колаборанти упорно покушавају да се утрпају, иако већина Срба то не жели!
А каква је појавна демократска брига за те „хрватске Србе“ у „ лијепој њиховој“ понајбоље показује недавни покушај линча београдских спортиста у Сплиту!
Неоптерећени националним предзнаком, верујући у оне вишедеценијске упорне лажи о љубави братског народа, прошетали су сплитском ривом у клупским мајицама, притом незнајући да је то „великосрпска,четничка провокација“ која се има адекватно казнити, као и далеке 1914. године када је франковачка руља убијала српске трговце, или далеке 1941.године када су већ заклете усташе убијале припаднике југословенске војске и чиновнике бановинске управе, још док је постојала краљевина Југославија!
Иако у Београду спокојно живи и ради знатан број Далматинаца, нико се није осетио побуђен да осуди такво нескривено србождерство а не никакав „хулигански несташлук“, што управо вуче корене у том наметнутом моделу насилног делења Срба, данас по атлантистичко-натоовском моделу, који проводе разни усрећитељи којима је заједнички именитељ да дубоко презиру СПЦ као „назадњачку, конзервативну, проруску“, јер већ вековима брани „европеизацију“ тих „хрватских, босанских, војвођанских, косовских Срба“, којима братски народи из окружења нуде све погодности суживота, што су и примерице показали када су били у прилици, и 1914., и 1941., и 1991., и 1999.године!
Додуше, има и неверних Срба који цитирају народну изреку — превари ме први пут, срам те било, превари ме други пут, срам ме било –, али (још) недостаје део изреке за трећи пут!
Чак ни спортски сусрети немају одговор за то, а камоли писма доказаних кроатошовиниста упућена ни више ни мање него српском првосвештенику!
Oбавештени циници, само би одговорили оном латинском — Quod liced Iovi, non licet bovi!
