Равнодушност због нанете боли

174

Западни “миротворци” су код мене изазвали посебан осећај умиљења, када су масовно похрлили у Египат уочи експлозије. Посматрајући их, човек би могао помислити да је у Африку стигла још једна тура протестантских мисионара, који покушавају да крстом и Библијом смире страсти међу завађеним домороцима. Они су се у гомилама премештали између власти и опозиције, мрмљајући бајања, дижући руке према небу и плашећи бајањима нечисте силе.

А Кетрин Ештон и Џорџ Кери, чак су издали заједничко саопштење у коме су позвали неразумну децу да крену путем “малих компромиса”, на пример “да осуде насиље и пусте на вољу политичким затвореницима”. Још два делегата из Вашингтона и Брисела – Бил Берд и Бернардино Леон – колутајући очима ка небу, објашњавали су намрштеним странама да им је боље да воле свог ближњег, како би избегли невоље.

Моја стара бољка, желудац који не може све да свари, омета ме да поверујем у благочестивост ових описаних догађања, међутим, људи са просперитетнијим стањем здравља могу и у то поверовати.

Но, моју посебну пажњу привукло је путовање у Каиро декице Меккејна, овенчаног ореолом “ратног хушкача” још од времена “лова на вештице”, при сенатору Макартију. Времешни политичар живахно је обишао све главешине “муслиманске браће”и тихо отишао кући трљајући руке. А после пар дана главешине су кренуле у напад на привремену владу, бацајући животе стотина својих присталица у огањ побуне.

Природно, египатска власт је као одговор на насиље применила насиље, но, примећујете, то се због нечега није свидело главном Американцу. Барак Обама је осудио “насиље” од стране власти и затражио да се оно прекине.

Стани мало, мислим да овде вероватно нешто не разумем! Сећам се како су амерички студенти изашли на улице само једном, због рата у Вијетнаму. Тада је америчка национална гарда на њих пуцала као на јаребице. А овде се не ради о демонстрацијама. “Муслиманска браћа” су кренула јуришом на владин кварт, а Обама каже властима – бајонете ка земљи! Нешто ту није у реду! А шта? Претпоставимо да власти у Каиру послушају Обаму. Шта ће тада радити “муслиманска браћа”? Они ће у томе видети слабост власти и засуће земљу крвавим таласом насиља. Грађански рат ће постати неминован.

Значи такав је он, суви остатак америчких мисионара у египатским степама!

Мисионари су за новац бирача играли досадну и лицемерну представу одржавања мира, што је на Западу обавезна вежба за наивчине. Додуше, светска јавност већ одавно не пушта сузе умиљења гледајући на ове политичаре који колутају очима ка небу. Они су већ постали смешни.

Али за декицом Меккејном већ пажљивије загледа, јер је тај декица начинио много озбиљнију ствар: он је “муслиманској браћи” дао зелено светло за бунт.

Зашто? Зато што је грађански рат у Египту – хранитељ америчког војно-индустријског комплекса, који почиње да се смањује услед изласка америчких маринаца из Авганистана.

И одмах таква срећа! Целокупан арсенал оружја у Египту – и онај који је у рукама владе и онај који је у рукама екстремиста – америчког је порекла. Ускоро ће бити потребне велике количине.

И што је карактеристично – многе испоруке наоружања опозицији плаћаће се у готовини, из новчаника држава Персијског Залива. То се веома цени у бранши трговаца оружјем. А колико ће још шпијунских сателита висити изнад земље захваћене ратом! Колико ће “за сваки случај”, носача авиона приспети до њених обала, колико ће бити донето од стране ЦИЕ и војне обавештајне службе, специјалних тајних програма ради утицаја на ситуацију, како ће се по ободу Египта уздизати војне базе, колико ће стићи тешко проверљиве хуманитарне помоћи у избегличке кампове и слично! Биће то прави празник присталица бога рата Марса!

Генерално ја волим да читам свакојаке теорије о томе како Американци стварају “контролисани хаос”, “дуге конфликте”, “интересне зоне”и тако даље. Све то може бити тачно, али главна ствар је у другоме. Англо-амерички естаблишмент је одавно безнадежно оболео од шизоидне маније неограниченог богаћења свим могућим средствима. Стиче се утисак да су групације које воде такмичење у богаћењу, потпуно заборавиле да се приликом преселења у други свет сви скидају до голе коже и са собом не понесу ни један цент.

Англо-амерички естаблишмент је безнадежно и трагично оболео од шизофреније богаћења.

Зашто трагично, запитаћете се Ви, па то су њихови проблеми?

Ех, кад би били! У својој манији, овај болесник слама судбине целих народа и односи небројене животе. Он око врата носи крст, у левој руци Библију, а у десној – секиру. Данас је под његову секиру допао народ Египта.

Да ли знате да је први признак дебилизма у психијатрији – равнодушност према нанесеној боли?

Египћане већ погружавају у то национално мучење, а амерички естаблишмент по ко зна који пут демонстрира равнодушност према боли коју им наноси.