РАЗМАТРАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ МЕЂУНАРОДНИХ КРИВИЧНИХ ТРИБУНАЛА У РУСКОМ ПАРЛАМЕНТУ

239

Ове недеље је у руској државној Думи одржана парламентарна расправа о међународним кривичним трибуналима. На заседању су присуствовали посланици Државне Думе, представници Министарства иностраних послова Русије, стручњаци за међународно право.

Главни реферат на расправи поднео је аутор ових редова. На примеру МТБЈ представљена је анализа ситуације у међународном кривичном правосуђу. Био је то покушај да се открију не званично проглашени, него скривени, истински разлози стварања како МТБЈ, тако и читавог система међународног кривичног права у целини. Тако, уколико погледамо текст статута МТБЈ, видећемо веома интересантну слику. Суду је дата надлежност да истражује ратне злочине, али није предвиђена надлежност за злочине против мира. То је веома индикативан показатељ. То показује свесни предумишљај твораца овог Трибунала да прогоне управо Србе, јер су управо Срби били жртве рата. И у том контексту откривање истине ко је започео рат на територији бивше Југославије је крајње непожељно за творце овог суда.

Поред тога, наравно да су и сами творци Трибунала били не само учесници оружаног конфликта у бившој Југославији, него и његови организатори. Међутим, важно је истаћи да ни тај званичнио прокламовани циљ није могао бити испуњен, јер је истински циљ Трибунала био сасвим другачији. Наравно, главни циљ је већ сада очигледан. То је обрачун са политичким и војним руководством Срба. Обратите пажњу да се Трибунал обрачунава управо са Србима као народом – са Србима у БиХ, са Србима у Хрватској, са Србима у Србији. Ипак, премда је тај циљ и достигнут, по мени тај циљ упркос свему, носи локални карактер. Други, на наш поглед реалан циљ, носи глобални карактер.

За време своје делатности међународни кривични трибунали донели су низ одлука које су у супротности са важећим међународним правом. Тако је ради омогућавања осуде Трибуналу потребних лица, била грубо прекршена Конвенција о геноциду као и низ других конвенција. Чињеница да Трибунал није могао осудити ни једног оптуженог без кршења правних норми важећег међународног права, сама по себи доста говори. Међутим, нарушивши норме важећег међународног права, Трибунал је искористио ситуацију судског преседана и почео да ствара ново међународно право. Ово ново међународно право активно је промовисано и од стране других међународних судова. Једно од највећих достигнућа међународног кривичног права у том погледу, представља уништење принципа имунитета шефова држава и влада. Под плаштом борбе против кршења међународног хуманитарног права, догађа се уништење државног суверенитета и територијалне целовитости држава и других основних начела савременог међународног права. Међународно право које ми последњих деценија зовемо прогресивним, није увек било такво. Међународно право је до 1945. године столећима дефинисало рат као легитимно средство решавања међународних спорова или је регулисало ропство или колонијализам као потпуно законите појаве. Тек последњих 60 година, са појавом СССР на светској позорници, међународно право је полагано почело да се регулише као прогресивно, то јест, као право које стварају сви субјекти и које је у интересу свих субјеката. Данас смо ми сведоци једног објективног процеса – замене прогресивног права једним новим (ја бих га назвао репресивним), регресивним међународним правом. Управо ради рушења важећег међународног права и стварања новог међународног права био је и створен читав систем органа који тај задатак испуњавају методично и плански, а ми то данас већ називамо међународним кривичним правом. Тај циљ МТБЈ и са њим читав систем међународних кривичних трибунала још нису у потпуности достигли, но уколико им се не супротставимо тај циљ ће свакако бити достигнут, јер се по том питању све активније ради, уз примену све грубљих метода.

Врло интересантну информацију је руским парламентарцима изнео познати стручњак за међународно право, професор Владимир Семонович Котљар. Он је показао да је стварање Хашког трибунала у ствари логичан завршетак политичког процеса који су спроводиле западне земље са циљем коначне политичке преорјентације земаља Централне и Источне Европе, а све у интересу САД, НАТО и ЕУ. Од 1989. године професор В.Т. Котљар је радио као директор Одељења за кодификацију међународног права у правном секретаријату ОУН. У марту 1993. године упућен је у Женеву као секретар Међународне комисије стручњака која је основана по одлуци СБ УН и која је спремала материјал за МТБЈ. Кад је он тамо стигао Комисија је већ била почела са радом и када се Котљар упознао са скоро 65 хиљада докумената, увидео је да са разних страна добијени документи имају у 99,9% случајева оптужујући карактер против Србије. Сви ти документи су пристизали из Хрватске, из Босне и Херцеговине и у свему су били криви Срби. Када је В. Котљар покушао да промени ту ситуацију и када су после његовог разговора са представником амбасаде СР Југославије у Комисију почели да пристижу материјали о хрватским и муслиманским злочинима, стигао је телеграм из Њујорка да се из финансијских разлога рад Комисије укида. Никоме на Западу није било потребно да се међународна јавност упозна са документима који не оптужују Србе, него заправо терете оне екстремисте из Хрватске и Босне и Херцеговине за злочине против Срба.

Господин Дарко Младић, син легендарног генерала Ратка Младића, као гост руског Парламента представио је не мање важну информацију. Он је причао о томе како је 1993. године први пут чуо како западни “посредници” врше притисак па чак и отворено уцењују његовог оца, како би он прихватио одређене услове за завршетак рата у Босни и Херцеговини. Тада му је речено да уколико он не прихвати ове услове, биће проглашен за ратног злочинца. То јест, методе уцене и притисака МТБЈ је почео примењивати од самог почетка своје делатности. Други непосредни контакт са МТБЈ Дарко Младић је имао после десет година, овај пут приликом неформалног сусрета са представницима Трибунала током 2003. године. “Тада је из МТБЈ стигла понуда мом оцу да сведочи против председника Слободана Милошевића” – истакао је Дарко Младић. И тада су генералу Ратку Младићу за то обећали “само” 5 година затвора.

Дарко Младић је посебно истакао однос МТБЈ по питању здравственог стања генерала Младића. Генерал Младић је већ имао три срчана удара и његово здравствено стање је веома лоше. Међутим, МТБЈ покушава свим расположивим снагама да прикрије ту чињеницу. Због тога је Дарко Младић, користећи прилику која му се указала, јавно о томе говорио у руском парламенту. Он је апеловао на Русију да иницира стварање независне међународне медицинске комисије која би била објективна и која не би зависила од субјективних фактора. И да лекари који би ушли у састав те комисије донесу своје мишљење на основу медицинских показатеља, а не на основу политичке поруџбине.

Представник МИП-а Русије Г.В. Кузмин назвао је иницијативу за спровођење парламентарне дебате Руског друштвеног комитета за одбрану генерала Ратка Младића и професора Војислава Шешеља “изузетно правовременом”. Присутнима није промакло ни то да је руски дипломата МТБЈ назвао “болом МИП-а Русије у свим његовим видовима”. Констатовано је да је од самог почетка своје делатности МТБЈ доказао своју посвећеност по питању изрицања пресуда против Срба. Суд притом није сматрао потребним да се бави читавим низом злочина који су били почињени на територији бивше Југославије, а који су у потпуности били у складу са надлежностима Трибунала, овде посебно имам у виду претпостављене злочине такозване коалиције НАТО снага приликом бомбардовања и других активних војних дејстава на територији бивше Југославије.

Као резултат тих одлука Руска Федерација је у принципу донела одлуку која у одређеном степену демонстрира наш однос према тој пристрасности тако карактеристичној за рад МТБЈ и управо је РФ током прошле године прекинула са уплатама у буџет МТБЈ и већ од прошле године ми не финансирамо тај Трибунал. Представник МИП-а Русије је изјавио да ће општа политика РФ и МИП-а Русије несумњиво водити ка томе да МТБЈ оконча своју делатност у строго одређеном временском периоду.

Надамо се да ће упознавање руских парламентараца са истинским стањем како у међународном кривичном правосуђу уопште, тако и у МТБЈ, имати позитиван утицај на званичну позицију Русије у односу према овим злочиначким органима западног тоталитаризма.