Срби као народ, историјски памте на својој земљи и окупаторе и буне за слободу, било од отоманских, било од католичких злотвора.
Срби у БиХ, као део народа који има трагичну судбину, памте окупацију и отоманску и аустро-угарску, да искуствено упоређују окупаторе, и тежину њихове окупације.
Упоређује тако народ српски, скапавање на коцу отоманском и конопцу латинском, као средство присиле у гушењу отпора, јер се никако нису мирили са окупацијом и окупаторима.
Отоманска империја, давала је повластице онима који „продадоше вјеру за вечеру“, што записа умни Његош још пре два века, како би на дугу стазу решила упорни отпор словенске раје.
На Берлинском конгресу, моћна Немачка удели те словенске крајеве Двојној монархији, како би потисла сећање на аустро-пруски оружани сукоб.
Домаћини све три вере у БиХ, суочише се одмах са планском колонизацијом, којом је нова власт насилно мењала старе односе.
Турско време, како су говорили домаћи све три вере, имало је већ устаљене односе који се нису нагло мењали, али бројни чиновници нових окупатора нису марили за те односе, брутално су наметали нова правила, срочена у далеком Бечу, где ни на карти нису лако Босну налазили, а камо ли о њој понешто битно и знали.
Ослонише се стога на записе ватиканске, којима фрањевци описаше земљу, људе и обичаје, али понајвише своје планове како да становнике „приведу“ (прекрсте, јер су већ крштени), из шизматика у поданике светог оца у Риму!
Део њих је већ примио „праву виру“, али се и даље називају Србима и српски зборе уз гусле, за дугих зимских вечери, док се своје историје сећају.
Окупатори зато почеше колонизацију и словенског становништва, те бројни Пољаци, Чеси, Словаци и Русини, уз Аустријанце и Мађаре, као државни чиновници освануше широм БиХ.
Поженише домаће католкиње, њихови потомци остадоше као узданице и царске и ватиканске, да упорно намећу подаништво царско-краљевско, дато од Небеског, како су надмено уверавали. Кад поче видљив процес код школске омладине, да православни и муслимани имају заједнички став о окупатору, и заједнички у Србију поглед упиру, досетише се у Бечу и прогласише Ислам за „царску веру“, те отада упорно причају о наводном „аутохтоном европском исламу“, који је „босанска посебност“ у Аустро-Угарској!
Мађар Калај, као земаљски управник, назвао је становнике БиХ „босанци“, јер су у тадашњој Двојној монархији одлучили да свима наметну ново име, унифицирано по покрајини!
На немачком се „босанац“ пише – Bosniak -, те тако почеше у администрацији водити разне приказе и табеле на „босанском“ језику , али то беше окупаторска администрација а не воља народна, који се и даље на три вере делио, али једним језиком зборио, и међусобно се добро разумео.
У Великом рату пропаде Двојна монархија, али осташе бечки записи о „босанцима“ и „аутохтоном европском исламу“, да их поново преврћу нацистички извођачи раних радова на брдовитом Балкану, чим окупираше Југославију, опет на штету српског народа!
Када деведесетих година прошлог века, после крвавог трогодишњег рата у БиХ (који су по америчком захтеву муслимани и отпочели!), господари тадашњег света увидеше да ипак морају прихватити реалност, и признати право Србима да своји на свом буду.
Зато господари рата из NАТО и ЕU најпре силом протераше Србе из Републике Српске Крајине, потом протераше Србе из Високе крајине са Грмеч планине и падина Динаре, да прошире хрватску „кифлу“ за будуће планове, правдајући то неопходном поделом територије у односу 51% М-Х федерација, 49% Република Српска, како би наступио дугожељени мир.
Авијација NАТО, баш се показа у овим „хуманим операцијама“ над геноцидним четницима, како тврде београдски сорош-плаћеници („срам“ га било, ко то етничким чишћењем назове!).
Миротворци потом организоваше преговоре у SAD, у NАТО бази код градића DEJTON где су само захтеве испостављали, али ипак и неке ноторне чињенице прихватити морали!
У будућу договорну заједницу, а не унитарну државу БиХ, унели су Срби своју Републику Српску као државу, са свим атрибутима, има територију, народ, организовану цивилну власт, али и свој дан Републике, као сећање на датум проглашења своје државе!
Чим се потписа Дејтонски споразум, истераше Србе из Сарајева и делова М-Х федерације, јер се ту успостави шовинистичка исламска заједница, подржана и од NАТО, и од SAD, и од ЕU, као драгих бабица, које за петродоларске финансијере доведоше шиитске екстремисте из арапских земаља, и почеше процес стварања „беле“ AL KAIDE, за будуће ране радове широм света!
Истовремено, почеше кампању сатанизације Срба као „геноцидног“ народа, измислише „геноцид“ у Сребреници, плаћајући покварењаке из Холивуда да по измишљеним сценаријима игране филмове снимају, где храбри амерички каубоји по врлетима босанским јуре српске ратне злочинце, како би хаашку историју писати могли!
Многи са простора бивше Југославије као глумци, лепе паре тако зарадише али порез не платише.
Многи и разне медаље као признања примише, а неки и Легију (без)части славно понеше, на срамоту државе која ју је установила!
Измислише и наметнуше Бонска овлашћења, за ОHR (окупациона власт у БиХ) и „високог“ представника (са ниским намерама).
Поново се сетише, да у Бечу већ постоје ватиканске „истине“ преточене у папире окупаторске управе у БиХ, те наметнуше да Аустрија као матица „европског ислама“, даје своје наводне експерте за демократизацију „дивљег“ подручја БиХ, које никако да већ једном искорачи у европску заједницу.
Уз благослов и SAD и NАТО, почеше високи представници немилосрдно отимати изворна дејтонска овлашћења Р Српске, и у „централну“ (непостојећу) власт у Сарајеву преносити.
Одмах поче прича да Дејтонски споразум није Свето писмо и није вечан, те да је неопходна ревизија недовршеног споразума, како би најзад унитарна БиХ заживела, као европска држава.
Тек је долазак на власт странке Независних демократа у Р Српској, зауставио процес отворене деструкције државе, који је тадашња власт „жутаћа“ second Serbia у Београду, мирно посматрала јер њихов пут у светлу „европску будућност“, нема алтернативу!
Када влада Р Српске одлучно спусти рампу за даљу разградњу државе, поче оркестрирана кампања у Сарајеву, Бечу, Бриселу, Вашингтону, али и Београду, где разне плаћеничке невладине организације, као наводно „леве и антифашистичке“, отворено кренуше против народне воље и народне творевине, у рату крвљу изборене, Дејтонским споразумом цементиране!
Сада ипак није оно време зла, када су наводни „демократски реформатори“ доводили фанатизоване кољаче из арапских земаља, да за потребе NАТО и ЕU отимају српску земљу, у којој мирно и слободно могу да живе сви њени грађани, ако је поштују и изграђују, а не разграђују!
Док се становници Р Српске (све три вере!) спремају за септембарски референдум, суседна Хрватска, као чланица и ЕU и NАТО, планира поделу ратног распореда резервистима хрватске војске као дела „мирољубивог“ NАТО, а силници у Сарајеву прете пустањем са ланца радикалних панисламских фанатика (за које иначе никако не знају где су ?)!
И једни и други, могли би ипак поново пажљиво ишчитати дело Ивана Мажуранића „Смрт Смаил аге Ченгића“, као поучно штиво за историјску стварност БиХ, а могу и да га уделе необавештеном Инцку (тренутни Gauleiter у Сарајеву), као и његовом млађаном аустријском министру, дрчном ….. (европском)!
Република Српска, настала је вољом народа у одбрамбено-ослободилачком рату и вољом народа ће и опстати, а измишљена непостојећа „унитарна БиХ“, потрајаће колико и њени творци, јер Срби знају народну изреку – „Земан зиђе, земан разиђује“, видели су они леђа многим окупаторима, притом опстајући на својој земљи!
Дејтонским споразумом, Република Србија је гарант Републике Српске, те се споразум има поштовати, без обзира ко дели ратни распоред а ко хуцка бесне терористе, без обзира шта каже необавештени ИНЦКО или бројне НВО, предвођене „мајкама Сребренице!
Воља српског народа у Републици Српској старија је , што ће референдум и доказати!
Упутница:
Gauleiter – немачки израз за административног управника неког подручја.
слика http://www.rferl.org/a/politics-of-fear-referendum-in-republika-srpska-statehood-day-dodik/28009309.html
