„Република Војводина“ против руско-српских интереса (1)

509

Економска криза је разоткрила да су главни носиоци евроатлантског политичког утицаја у Војводини у ствари рокфелерови лобисти. Финансиjска осека донација показала је да је главни донатор онај ко још има „новаца“ да их троши на најбитније играче – рокфелеров капитал. Окупљају свој политички агитпроп у јединствену корпорацију под лажним називом „цивилни сектор Војводине“. Њихов задатак је да омету успон привредне сарадње Србије са Русијом, пре свега Јужни ток, поновним оживљавањем сепаратизма у Војводини.

 

Сколько их! куда их гонят?

Что так жалобно поют?

Домового ли хоронят,

Ведьму ль замуж выдают?

А. С. Пушкин

Иступањем на русофобној конференцији рокфелеровских лобиста[1] Миливој Бешлин је навео неистину о масовним силовањима које је вршила руска армија у Србији[2]. Након Бешлиновог јавног иступања, лаж о руским систематским силовањима постаје доминантни мотив којом политички лоби рокфелеровског капитала у Војводини почиње да плаши домаћу јавност. Њихова дрскост није случајна. Председница Скупштине Р. Србије Маја Гојковић (СНС) најавила је у Зрењанину 26. 3. 2016. г. намеру владајућег  режима: формирање „Владе Републике Војводине[3]“! Маја Гојковић је носилац предизборне листе кандидата СНС за Скупштину АПВ 2016. године чији назив је: „Александар Вучић – Србија побеђује[4]“. Гојковићева је у истој изјави два пута изричито говорила о „влади Републике Војводине“, потом тај став није испавила, а нико из СНС је није демантовао нити му се супротставио.

Ненад Чанак рециклира фаму Ентонија Бивора о руским силовањима

Шеф рокфелеровских политичких лобиста је наставио русофобну пропаганду, на српској телевизији с националном фреквенцијом марта 2016. године. Председник ЛСВ Ненад Чанак је је дословно изнео следеће неистине: „У Нишу треба да се направи Руска војна база“. Пошто га је аутор емисије опоменуо да „то није војна база, већ хуманитарни центар који служи и за гашење пожара и спречавање катастрофа“, Чанак је наставио покушавајући да буде духовит: „Имају најновије апарате за гашење пожара земља-земља и земља-ваздух. Оно што ће ту бити стављено то је руска војна опрема која треба да служи томе да Србија као руски непотопиви носач авиона у сред ЕУ служи за плашење окружења“. Говорећи о расту проституције у евроатлантизованој Србији навео је измишљотину коју је назвао „страшном причом из историје“: „Кад је руска Црвена армија упала (у Берлин) 100.000 силовања је било евидентирано у првих седам дана плус 60.000 самоубистава везаних за силовање. Једини начин да жена кол`ко-тол`ко преживи у Берлину 1945-46. године је била та да хитно постане љубавница неког руског официра јел` је онда он штитиио од осталих.[5]

Чанкова русофобија има литерарни „извор“ који је одавно добро познат Русима, али не и Србима. Ради се штиву Ентонија Бивора (Antony Beevor) „Пад Берлина 1945, г“. „Berlin: The Downfall 1945“ није чак ни историографско дело, већ штиво nonfiction жанра објављено 2002. године у САД. У том штиву је Бивор без икаквих доказа тешко оптужио Црвену армију за силовања Немица и њихово присиљавање на принудни рад. Бивор је изричито изнео неистину да су у Берлину припадници Црвене армије практиковали масовна групна силовања. Тврди да је силовано 130.000 жена, а да је због тога 10.000 њих извршило самоубиство (Чанак је очигледно побркао цифре које је Бивор измислио). Против Биворових неистина пренетих 2002. године у The Telegraph[6] одмах је реаговао руски амбасадор у В. Британији Григориј Карасин назвавши их „очигледним лажима и инсинуацијама“, „клеветама против људи који су спасли свет од нацизма“ и напоменом да је чланак објављен „уочи Дана сећања на холокауст“ оценивши да су лажни наводи „богохулни чин не само против Русије и њеног народа, већ против свих земаља и милиона људи који су страдали од нацизма“[7]. Аутор Телеграфа као ни сам Бивор нису имали чиме да докажу своје изнете тврдње. Председник руског Удружења историчара Другог светског рата и учесник тог рата Олег Ржешевски је дословно изјавио да „Бивор васкрсава дискредитоване расистичке ставове неонацистичких историчара који приказују совјетске трупе као нељудске „хорде азијата“ доказујући како иза Биворових ставова напросто стоје фразе „памћења Берлинаца“ и „искуства силованих жена“, што никако не одговара методу научног истраживања, већ жанру „пакленог шунда“ (pulp fiction). Ржешевски је посебно указао на чињеницу да совјетске трупе у Немачкој нису дозволиле „лавину освете“, која је тамо била очекивана[8]. О наведеним реаговањима је јавност обавестио и британски BBC[9], а Ентони Бивор се покрио ушима.

Пар дана касније Чанак је пред суботичком јавношћу изнео неистине о улагању Гаспрома у НИС. Упркос чињеници да су улагањем руског капитала обновљена сва индустријска постројења, комплетна инфраструктура НИС-а и завршено складиште гаса у Банатском двору, а НИС од презадужене фирме постао највећи порески обвезник Србије, Чанак је изјавио да се ради о „економској велеиздаји“. „То је енергетска омча око врата ове земље која наравно почиње да се продужава, да пушта као карцином, да метастазира свугде“. Чанак је навео да ће руски капитал тим новцем „сасвим логично“ финансирати паравојне формације и екстремистичке групе као групе за притисак  и „политичке странке које ће спроводити вољу руске државе у парламенту Србије и то се управо сада догађа“. Када га је водитељ после свега питао да ли тога има са друге стране, Чанак му је ркао: „Пазите, сада сте направили једну семантичку грешку али она није семантичка“, и изнео неке сликовите опаске које сматра духовитим[10]. Очај евроатлантиста чији поредак се распада и привредни успон Русије налаже им да износе неистине које већ није могуће бранити чак ни софизмима. Проричу да ће Руси у будућности радити гадости које они већ одавно раде.

Илегална „европска регија“ у Војводини је годинама изводила фантастичну политичко-правну еквилибристику да би богато живела на рачун Војводине. Деценију и по су развијали у Војводини кризу легалности како би се неометано вршила пљачка имовине у форми приватизације, што је довело до привредне пропасти и поновног увођења земљишних велепоседа[11]. Упркос доказано противуставном Статуту АПВ, донели су нови Статут да би задржали власт стечену илегалним прописима[12]. СВМ је првом приликом ушао у коалицију с Вучићевом владом, такође илегално[13]. Савез Иштвана Пастора је своју аутономашку доследност још половином 2014. г. продао Вучићу за шест секретарских места у републичкој влади[14]. Две године касније лидер СВМ Пастор обавештава војвођанску јавност да је задовољан сарадњом са СНС[15]. Није СВМ изузетак у томе. Политичка еквилибристика опстанка на власти је све аутономашке политичке чиниоце  Војводине одвела у загрљај Вучићу[16], колико год убеђивали себе и јавност у супротно. O тагикомедији војвођанског аутономаштва најбоље сведочи чињеница да је лидера рокфелеровских политичких лобиста Војводине[17] Ненада Чанка (ЛСВ) с британским престолонаследником упознао Александар Вучић[18], само четири дана пошто је Чанак изјавио да је „сарадња са Вучићем могућа као и удар метеора[19]“. Међутим, пар дана касније је у Ковачици изјавио да се не сећа када се задњи пут срео с Вучићем[20]. Чанак се потом хвалио да је његов отац давне 1978. године био домаћин посете принца Чарлса Новом Саду, додајући да Брозов „социјализам у Југославији није тако застрашујући комунистички баук као што се прича“[21]. Заиста, можда није био страшан сем за „класне непријатеље“ у радним логорима, за искрене комунисте који су завршили у концентрационом логору на Голом отоку и за чланове њихових породица. За то време ЛСВ у Скупштини АПВ[22] кобајаги грми против политике Вучићеве владе[23], како би Вучићев режим на терену мирне душе хапсио „паоре[24]. Уосталом, Ненад Чанак хвали Вучићеву политику још од пролећа прошле године[25] и почиње да напада свог коалиционог партнера Бојана Пајатића[26]. Како и не би, кад Вучићев режим у Београду Војводину управо хоће да претвори у „Републику“[27].

Сво војвођанско аутономаштво данас дише вештачким плућима под контролом Александра Вучића на предстојећем претварању Покрајине у „Републику Војводину“. Лидери војвођанског аутономаштва су себе и своје присталице ради тог циља у потпуности подвели преумљеном Милошевићевом ратном министру информисања из доба „ратног лудила деведесетих“.

Округли сто о перспективи војвођанског аутономаштва

Наравно, војвођански аутономаши су сасвим свесни мршаве перспективе своје политике.  Одустанком Русије од Јужног тока моћни евроатлантски ментори су о њима једноставно престали да мисле, а имали су далеко већих проблема. Стога су војвођански аутономаши у фебруару 2016. г. сазвали округли сто да размотре где су, куд ће и коме ће. Ради тога је у Скупштини АПВ одржан округли сто „Устав 1974 – историја и перспективе аутономије Војводине[28]“ у организацији потпредседника Скупштине АПВ Душана Јаковљева, који је уредник службеног гласила ЛСВ „Слободна Војводина[29]“.

На округлом столу говорили су председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор (председник СВМ), потпредседник Скупштине АПВ Душан Јаковљев (председник политичког савета ЛСВ), Миливој Бешлин (члан политичког савета ЛСВ), Живан Марељ (бивши председник ИК ПК СКВ током „консолидованог“самоуправног социјализма осамдесетих година XX века), Александар Попов (Центар за регионализам), Душко Радосављевић (политиколог и професор ФЕПС), Мирјана Томић Јовановић (Адвокатска канцеларија Сикимић), Вељко Милић (приправник Адв. канцеларије Бељански[30]), Алексеј Кишјухас (проф. Филозофског факултета УНС и колумниста листа Данас) и Радивоје Јовић (члан надзорног одбора Адвокатске коморе Војводине). Уз наведене, учествовали су социолог Павел Домоњи (Хелсиншки одбор за људска права), новинар Димитрије Боаров (Филозофски факултет УНС и члан политичког савета ЛДП за Војводину), покрајински посланици и други[31]. Посебан куриозитет је био учешће Јована Дејановића, бившег  градоначелника Новог Сада који је давно пре Вучића угостио принца Чарлса и још увек се сећа свега чиме су нахранили британског престолонаследника давне 1978. године[32]. Иначе, Дејановић је поред Новог Сада градитељски задужио Београд. Споменик његове креативности у Београду је знаменита „Кућа цвећа“ у којој је сахрањен Броз[33].

Округли сто је протекао у сетној атмосфери. Иштван Пастор је дословно закључио: „Можда смо и ми, који смо заговорници идеје аутономије Војводине, највише допринели да се та идеја у последњих 15 година потроши, излиже и похаба и то је нешто с чиме бисмо требали да се суочимо[34]“. Пастор је своје аутономашке колеге кроз месец дана најпре суочио с неминовношћу покрајинских избора и одустанком СВМ од коалиције са ДС и ЛСВ[35]. Шеф рокфелеровских лобиста у НВО сектору Александар Попов је изјавио да „парола Војводина република није реална“ и да је то „претња празном пушком“. Своју резигнацију због одсуства подршке евроатлантског света изразио је јасно:  „Илузорно је очекивати да ће ЕУ извршити снажнији притисак на Србију због аутономије Војводине, јер је заокупљена другим проблемима“[36]. Сем кратких извештаја које су пренели Бета, Блиц, Скупштина АПВ и ЛСВ о округлом столу аутономаша јавност није могла сазнати више од неколико фрагмената. По свему судећи, нико од њих није очекивао најаву „Републике Војводине“ коју је у име Вучићевог режима извршила председница Скупштине Р. Србије Маја Гојковић 26. марта 2016. гoдине[37].

Следи наставак…

[1] Србија и Русија . Руски утицај на демократизацију и европске интеграције Србије, Конверенција ЦЕАС, Београд, 22. 2. 2016. г; Политичка проститутка Маја Гојковић прижељкује сецесију Војводине, СРС, 27. 3. 2016. г.

[2] Миливој Бешлин је излагање објавио на сајту ЦЕАС без навода ма и једног извора за мноштво неистина које је изнео.

[3] Маја Гоковић и „Влада Републике Војводине“, Телепромптер, 26. 3. 2016. гМаја Гојковић: Влада Републике Војводине ће сарађивати са Владом Републике Србије, НСПМ, 26. 3. 2016. г; Maja Gojković előrevetíti a Vajdaság Köztársaság létrejövetelét? DelHir, 27. 3. 2016. Изјаву коју је Маја Гојковић дала  присуству Горана Кнежевића забележила је КТВ Зрењанин.

[4] СНС прва предала листу за покрајинске изборе, СНС, 23. 3. 2016. г.

[5] Сарапа, Предраг – Емисија „Правац“, интервју с Ненадом Чанком, ТВ Пинк 3, 7. 3. 2016. г. (доступо на Youtube каналу ЛСВ).

[6] Johnson, Daniel – Red Army troops raped even Russian women as they freed them from camps, The Telegraph, 24. 1. 2002.

[7] Karasin, Grigoriy, Ambassador of RF – Lies and Insinuations, The Telegraph, 25. 1. 2002. г.

[8] Ржешевский, Олег О. А – Берлинская операция 1945г. Дискуссия продолжается, Мир историй, No4, 2002;

[9] Summers, Chris, “Red Army rapists exposed”. BBC, 29. 4. 2002.

[10] Гостовање Ненада Чанка на Суботичкој Yu Eco телевизији, 12. 3. 2016. г, (доступно на Youtube каналу ЛСВ).

[11] Ковачев, Душан – Битка за земљу или „фенси паори“ против ратара Војводине, НСПМ, 13. 2. 2016. г.

[12] Ковачев, Душан – Зашто после усвајања новог покрајинског статута не следе и нови покрајински избори? НСПМ, 6. 6. 2014. г; Ковачев, Душан _длагање избора у Војводини – да ли покрајинском СНС-у мање смета останак Пајтића него долазак Мировића, НСПМ, 26. 6. 2014. г.

[13] Ковачев, Душан – Аутономија Војводине сведена на договор две партије, Фонд Слободан Јовановић, 1. 5. 2014. г (доступно на л. блогу); Ковачев, Душан – Одлагање избора у Војводини – да ли покрајинском СНС-у мање смета останак Пајтића него долазак Мировића, НСПМ, 26. 6. 2014. г .

[14] Ковачев, Душан – Одлагање избора у Војводини – да ли покрајинском СНС-у мање смета останак Пајтића него долазак Мировића, НСПМ, 26. 6. 2014. г.

[15] Танјуг – Пастор: Задовољан сам сарадњом са СНС, РТВ, 18. 3. 2016. г.

[16] Ковачев, Душан – Сарадња СНС са политичким режимом у Новом Саду, ФСК, 17. 10. 2015. г.

[17] Ковачев, Душан – ЛСВ као рокфелеровски политички лоби, ФСК, 1. 3. 2016. г.

[18] Предраг Ст – Вечера у част принца Чарлса у Београду, Youtube 16. 3. 2016. г. (Видео)

[19] Чанак. Сарадња са Вучићем могућа као и удар метеора, Аутономија.инфо, 16. 3. 2016. г.

[20] ТВ Емисија „Страначка магистрала, ТВ ВК, Youtube, 19. 3. 2016. г.

[21] Билтен ЛСВ 20. 3. 2015.

[22] ЛСВ за ванредну седницу Скупштине Војводине, РТВ, 20. 3. 2015. г.

[23] РТВ – ЛСВ: Влада изазива хаос у Војводини, РТВ, 16. 3. 2016. г.

[24] Бугарски: Ухапшени пољопривредници симбол дубоке кризе на селу у Војводини, РТВ, 19. 3. 2016. г.

[25] Чанак поручио Вучићу: Ово је прва влада која показује да је Војводина део Србије! Телеграф, 24. 6. 2015. г.

[26] Чанак: Грађани да покажу коме верују, Аутономија.инфо, 31. 3. 2016. г.

[27] Исто, ft. 3.

[28] У Скупштини АПВ одржан округли сто: Устав 1974 – историја и перспективе аутономије Војводине, Скупштина АПВ, 27. 2. 2016.

[29] ЛСВ је приграбила назив историјског органа КП Војводине “Слободна Војводина“, па га ова организација рокфелеровских политичких лобиста користи у сврхе своје пропаганде. Видети: http://www.slobodnavojvodina.com/

[30] Слободан Бељански је од 2008. године био председник Одбора за сукоб интереса Ангенције за борбу против корупције. Видети: Бељански нови председник одбора за сукоб интереса, Студио „Б“, 20. 3. 2008. г. У доба док је био  члан Одбора Агенције за борбу против корупције његова адвокатска канцеларија је заступала  Регионалну привредну комору Војводине. Видети: Да ли је Слободан Бељански у сукобу интереса, Пиштаљка, 28.01.2012. г. Ипак, пошто је РПКВ заступала његова адвокатска канцеларија а не он лично, сматрало се да није у сукобу интереса. Видети:  Диковић, Ј – Дедијер:  Бељански изузет законом, Данас, 5. 5. 2009. г. Домаћа јавност је регистровала чињеницу да је син Слободана Бељанског Владимир Бељански од стране ЛДП Чедомира Јовановића предлаган за министра правде, иако је био бранилац Станка Суботића у процесу против „дуванске мафије“. Видети: Цанетовог адвоката за министра правде, Курир, 23. 4. 2012. г.  Најзад, војвођански аутономаши би морали да знају да је Суботић још средином 2008. године због застарелости пуштен из притвора у Москви управо захваљујући стручном ангажовању адв. канцеларије Бељански. Видети: Цане је „слободан човек у Русији“, Мондо, 26. 6. 2008. г.

[31] Бета – Пастор: Реформом Устава решити питање аутономије Војводине, Блиц, 27. 2. 2016. г.

[32] Лопушина, Марко – Како сам гостио принца Чарлса, Вечерње новости, 17. 1. 2016. г.

[33] Исто, ft 31.

[34] Исто, ft. 13.

[35] Пастор: Не планирамо коалицију ДС, ЛСВ, СВМ, РТВ, 25. 3. 2016. г.

[36] Исто, ft. 13.

[37] Исто, ft. 3.