Лажи и обмане у борби против корупције на ЕУропском путу
Европски човек модерног доба је по много чему, па и у информативном смислу, биће апсурда. Никада човеку информације нису биле доступне у таквом обиму и са таквом брзином као у савременој информатичкој ери. И никада, европски човек није био сенилније биће него што је то у времену интернета.
Ову социо-психолошку дијагнозу су свакако имали у виду западни кретори постпетооктобарске имитације политичког и медијског живота у Србији, када су одлучили да бирачима приреде новогодишњи поклон у виду афере „Резач“, као „највеће акције у борби против корупције” са 80 ухапшених.1) Јер „Резач“ може да буде највећа корупционашка афера само ако се заборави крагујевачки „Индекс“, у коме је број оптужених достигао 88.
Подсећање на аферу „Индекс“ има антисенилно дејство, али не у погледу броја, већ у погледу исхода корупционашких афера у окупираној постпетооктобарској Србији.
Шта се заиста догађа са афером „Индекс”? После осам и по година „процес века” се још увек налази код првостепеног суда, а пресуда није ни на видику.2) Док су бирачи у име ЕУропске будућности убеђивани у антикоруптивну моћ реформисаног законодавства, које је налагало хитно поступање у случајевима суђења за корупцију, „ефикасни” реформисани суд је „о народном круву и руву” у 2010. години имао целих 27 дана суђења у предмету „Индекс”. Почетком 2015. године суђење се поново вратило на почетак, због истека мандата судија поротника. Тако се суђење у афери „Индекс”, свеједно под „жутим” или „напредњачким” режимом, одвија тако да се ни окривљени, ни тужилац, ни суд не секирају што је ЕУропски стандард суђења у разумном року безочно погажен.3) Дошло се до тога да један од оптужених, бивши декан и Батићева постпетооктобарска перјаница П. Стојановић, ни до данас не буде саслушан на главном претресу. Сходно процесном ритму стани-крени, код појединих оптужених је за нека кривична дела већ наступила апсолутна застарелост. Као што мање од 50 фуснота није био довољан доказ да је тзв. докторат првог Вучићевог полицајца Стефановића – „треш”, тако ни снимци новца и индекса прикривеног полицијског иследника Спасића, укрштени са рукама универзитетских „плавуша”, изгледа неће бити довољан доказ да заштите џепове Србијиних пореских обвезника од исплате трошкова оптуженим „индексовцима” због наступања застарелости. Садашњи биланс: за судске трошкове седам „индексоваца” буџет Србије је „олакшан” за 50 000 евра; до сада је застарело 31 кривично дело, а уколико застаре сви предмети према неким проценама из буџета Србије требало би да се исплати и до 1 000 000 евра. Осим тога, нека се после застарелог „Индекса” грађани спреме за плаћање застарелих афера „Мишковић”, „Резач”…
У постпетооктобарској Србији борба против корупције има своју дијалектику, започиње као политичка забава за бираче са укусом закаснеле транзиционе правде и мирисом обећаног ЕУропског раја, а завршава се као још једна епизода у великој трагедији пљачкања и развлашћивања Србије.
Уосталом, само дан уочи хапшења у афери „Резач“ Србијини бирачи су добили итекако опипљив доказ о томе какав исход може да има борба против корупције чије главно средство нису правоснажне пресуде, већ помпезно медијски најављени преткривични поступци. Вођа дуванског и финансијер квислиншког петооктобарско-милогорачког клана у Србији, Цане Суботић, ослобођен је оптужбе због наступања апсолутне застарелости у поступку који се пред Специјалним судом неуспешно водио већ деценију. Колико ће бирачи посредством буџета морати да плате Миловој и Вучићевој вези – Цанету Суботићу, остаје да се види!4)
Испада, да што је Србијино законодавство и правосуђе ЕУропеизованије, резултати у борби против корупције су трагичнији по џеп српског пореског обвезника. При том, квислиншке структуре повећавају шизофрено стање транзиционе политичке свести грађана. Јер се за неуспех у борби против корупције окривљује наводни анахрони народни карактер и преживели остаци државне организације, а не окупациона разградња државе спроведена под фирмом безалтернативне ЕУропеизације и транзиције. Као што се после плански изведене транзиционе тајкунско-партијске пљачке државних предузећа, државна својина проглашава неефикасном.
И док се међу Србима шири наивна и ропска вера у процес придруживања ЕУ као универзални лек залечење од свих домаћих зала, ЕУреформатори Србијиног правног поретка руку под руку раде са оптуженима за корупцију.
Тако је у јавној расправи о промени Устава Србије, коју је покренуо Комитет за људска права – YUCOM заједно са Мисијом ОЕБС-а у Србији, организован низ трибина од Бујановца и Новог Пазара до Крагујевца. Овој провереној квислиншкој структури на крагујевачком Правном факултету домаћин је био проф. др Срђан Ђорђевић, оптужен у афери „Индекс”, који се, између осталог, терети да је од прикривеног полицијског иследника Спасића примио 600 евра за продати испит.5) Овај бивши кадар В. Батића и В. Драшковића, некадашњи судија Уставног суда Србије, кум бивше министарке Маловић и њен испитивач у Комисији за полагање правосудног испита,6) угостио је у просторијама Факултета Милана Антонијевића, директора YUCOM-а и координатора Радне групе за поглавље 23 Националног конвента за ЕУ. 7) Том приликом представљена је брошура „Устав републике Србије – недостаци и потреба за реформом”, у којој се између осталог нападају: Преамбула Устава о Косову и Метохији, дефинисање Републике Србије као државе српског народа, одредба о службеној употреби ћириличког писма, одсуство потпуних уставних гарантија аутономије Војводине (што би заправо водило федерализацији Србије), одсуство регионалног уређења Србије, суперматија уставних норми у односу на међународне уговоре, дефиниција брака као заједнице мушкарца и жене, одребе о избору судија и тужилаца.8)
Пошто на послу стварања колонијалног уређења Србије сарађује са оптуженим корупционашом Ђорђевићем, који успешно опструише поступак у афери „Индекс”, М. Антонијевић се уз финансијску подршку Фонда за отворено друштво, Хелсиншког комитета за људска права, УСАИД-а и сличних окупаторских организација залаже за апсолутну самосталност судства и тужилаштва према законодавној и извршној власти.9) Уместо професионалне и моралне обнове судске власти, од судија и тужилаца се формира аутономна псеудоелитистичка структура, која треба да буде независна у односу на вољу народа као носиоца суверености, али не и на паре из западних пројектних канала. Ради се о дугорочном плану окупатора да загосподари једном затвореном, малобројном и сталешки повезаном (отуда једноставна за контролу), а за унутрашњу сувереност кључном граном власти, чијом ће се контролом успешно анулирати сваки будући покушај изборног освајања слободе кроз законодавну и извршну власт. Да се процес придруживања користи за формирање кадровске базе оваквог колонијалног правосуђа, сведочи то што је организација судијског и тужилачког подмлатка – Асоцијација правосудних саветника, коју представља извесна Нина Ницовић,10) главни партнер YUCOM-а у оквиру Националног конвента за ЕУ на пословима тзв. деполитизације (читај десуверенизације) правосуђа, а све под покровитељством британске амбасаде у Србији.11)
И док наивни Срби верују да ће им бриселски Деда Мраз распакивањем поглавља 23 даровати магично средство из супериорне аријевски цивилизације за елиминисање корупције, другосрбијанци и овејани корупционаши имају мандат да током процеса придруживања изграде чврсту колонијалну структуру власти у Србији, која ће псеудоимперији обезбедити монопол над Балканом, а њиховим квислинзима монопол у власти, тиме и у корупцији. Географија кретања у служби некадашњег главног саветника Србијине Агенције за борбу против корупције (2012-2013.) Словенца Драга Коса, најпластичније описује политичко-субверзивну инструментализацију „међународне” борбе против корупције од стране западне псеудоимперије. Пре доласка у Србију Кос је био председник Организације за борбу против корупције Савета Европе (GRECCO), а потом председник „независног”„ међународног” Комитета за мониторинг и еваулацију која прати антикорупцијски рад у Авагнистану. Исти је сада председник Радне групе Организације за економски развој и сарадњу (OECD) за борбу против корупције у међународним трансакцијама. У том својству, а под видом познатог међународног експерта за борбу против корупције, Д. Кос је чест гост садашњег кијевског режима, али редовно учествује и на скуповима о борби против корупције у Узбекистану, Русији и другим земљама бившег СССР. 12) Деловање оваквих међународних агената у Русији је омогућено чињеницом, да иако Русија није члан ОECD (чак је одлуком Савета министара чланица ОECD од 2014. процес приступања Русије суспендован на неодређено време), она у појединим телима ове организације има својство придруженог члана, као што је то случај са међународном ОECD-овом Групом за борбу против корупције у међународним трансакцијама. Једном речју, западна псеудоимперија редовно користи асиметричност у статусу и тежњу националних псеудоелита да држава по сваку цену буде део тзв. међународне заједнице, оличене у организацијама каква је и ОECD, да би „сарадњу” користила за интелектуално-вредносну и обавештајну дестабилизацију маркиране државе.13)
Сходно тако постављеном циљу, 2011. године донет је Законик о кривичном поступку по коме је суђење за кривична дела уподобљено парници, са пасивном улогом суда, који нема обавезу утврђивања материјалне истине. Ако доказним поступком господаре странке, ако тужилац има прешироко одрешене руке да одлучи да ли ће покренути кривично гоњење и најзад, ако суд и оштећени немају никакав утицај на закључење споразума о признању кривичног дела – да ли ће тада суд моћи да буде држалац истините правде, а тиме и темеља државе. Јер, „правда држи земљу и градове”. Или је то доказ развлашћивања државе и господарења моћних појединаца. Уосталом, бирачи опљачкани у постпетооктобраској окупацији сами треба да одговоре да ли су одредбе ЗКП о могућности окривљеног да води паралелну истрагу и о споразуму о признању кривичног дела склопљене с обзиром на просечног грађанина као окривљеног или с обзиром на актере афера „Индекс”, „Мишковић”, „Резач” и сличне миљенике западног окупатора.
До одговора на горе постављена питања може једино да се дође искључивањем масовног произвођача сенилности – телевизије, јер су мир и прибраност почетак сваког расуђивања, а расуђивање предуслов за отпочињање истинског освајања слободе. Да нам се поново не би поткрала јефтина подвала „патриота” под изанђалом аустроугарском самооптужујућом фирмом „Велике Србије”.
Данас се освајање слободе састоји у кочењу и заустављању процеса поробљавања који се изводи под еуфемизмом придруживања Србије ЕУ!
2) http://www.politika.rs/scc/clanak/317606/Maratonska-afera-Indeks-treci-put-sve-iznova
3) М. Павловић, Реформа правосуђа са становишта афере „Индекс“ http://hereticus.org/reforma-pravosuda-sa-stanovista-afere-indeks/; http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/profesor-koji-je-prijavio-aferu-indeks_564857.html
4) http://www.ceopom-istina.rs/vesti/tsane-suboti-e-se-dobro-naplatiti/
5) http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=489583
6) М. Павловић, Реформа правосуђа са становишта афере „Индекс“ http://hereticus.org/reforma-pravosuda-sa-stanovista-afere-indeks/
7) http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/up1512.htm
11)http://www.yucom.org.rs/javn%E2%80%8Bi-sastanak%E2%80%8B-nacionalnog-konventa-o-evropskoj-uniji-nis/
12) http://www.u4.no/info/about-u4/course-experts/drago-kos/; http://www.rferl.org/content/kabul-bank-fraud-report/24783476.html; http://www.istochnik.info/mnenie/item/3867-kto-to-ne-khochet-chtoby-antikorruptsionnye-zakony-primenyalis-drago-kos.html; http://naesmi.uz/ru/site/video.html?id=117&n=1229; http://old.mgimo.ru/news/faculty/document278512.phtml
13) http://www.oecdru.org/oecd_com.html
