Оном својом одлуком (коју је наводно навестила бачена коцка), дао је Цезар име појму који казује став без алтернативе, али увек има последице!
Амерички послушник дрчни Макрон и одлазећа бакица Ангела, обоје видно губитници у изабраним представницима за нови сазив ЕP, покушају ипак свој лабуђи пев, да икако натерају „фактора мира и стабилности у региону и шире“ да напокон пређе „косовски рубикон“ и упише се у нарочито „храбре“, ко северомакедонац Зоки, или монтенегрин дон Мило!
Београдски ангажовани плаћеници туђих интереса, што упорно пишу и разглабају о Паризу као некаквом судњем дану, тако јачајући пропагандну причу о значају париског сусрета као некаквог српског Рубикона, ипак заборављају да Срби одавно имају два различита појма који означавају исто дело.
Срби наиме користе израз „бечка собарица“ и „француска собарица“, у потпуно различитом значењу исте работе!
Само, „бечка собарица“ је наивна и необавештена, те није ни свесна свог поступка и последице истог, што код дела публике изазива хришћанску самилост и осуду оног покварењака који само злоупотребљава сироту девојку, док је „француска собарица“ превејана професионалка, која вешто глуми наивно девојче, док потура зле намере да покупи корист, али без учињене услуге!
Како су до сада са београдским колаборантима у неколико наврата играли игре и „бечке и француске собарице“ разни ЕU покварењаци, и ватикански свеци, и НАТО силници, и каубојски дрски насртљивци (о околним полтрончићима моћних, не треба ни разглабати), то је за очекивати да се српски тим ипак руководи оном мудром изреком кнеза Милоша Обреновића, када је у Цариград слао првог српског посланика, да лобира за независну просрпску Србију!
Два века су довољан искуствени период, да Срби науче шта је приоритет у разговорима са онима који не желе добро српском народу, али вешто лажу за наивне, те да не отседају у париском хотелу већ у амбасади Србије, јер је то ипак српска територија макар и у Паризу, где правих Француза данас такорећи одавно и нема!
Уосталом, Макрон и бакица Ангела се већ играју и бечке и француске собарице, нагађајући се око будуће бриселске владе, а Србија од те игре нема баш никакве вајде!
Српски представници евентуалног сусрета у Паризу, могу само да посете трг краља Петра и Александра, те положе цвеће на споменик Карађорђевића који су реализовали велику српску подвалу, јер су били бечке собарице а не српски собари, у европском хотелу!
Можда и да министар-певач надахнуто и отпева „ОЈ СРБИЈО, МИЛА МАТИ……, притом за сваки случај у руци држећи саксију са цветом!
Ако париског сусрета уопште и буде, између две сесије „жутих прслука“ или успешне акције исламских екстремиста, Париз је то, никад се не зна чија собарица игра за ангажман!
Ипак, српски представници да се сете, да је и звоно катедрале NOTR DAM славило победу српског оружја на Косову,те да они данас никако не изваде језичак преосталим српским звонима на Косову!
