РУСИЈА – САД: РАЗГОВОРИ О «РЕСЕТОВАЊУ РЕСЕТОВАЊА“ ОДНОСА

158

Прича у вези писма Б.Обаме, председника САД, председнику Русије В.Путину, написаном средином априла о.г. и одговора на њега, које је секретар Савета безбедности РФ Н.Патрушев доставио  Вашингтону, стиче своје праве контуре.

Главна идеја Обаминог писма се састоји у томе, да Русија и САД представљају две велике државе које, уместо да се свађају због ситница – „закона Магнитског“, пооштравања прописа о раду некомерцијалних организација у Русији и сличног, треба заједнички да решавају глобалне задатке.

Б.Обама је предложио да  се „разради споразум о транспарентности по питању некомерцијалних организација, који би укључивао и размену информација. Тиме  би се  потврђивало да наши програми не представљају претњу за снаге потискивања  једне стране од стране друге, а стране би правно обавезивао“.

При том је из Обаминог писма очигледно да за САД размештање система противракетне одбране тик уз руске границе представља готов посао, који не подлеже преиспитивању. Амерички председник предлаже само „размену информација“,  што само по себи изазива сумњу. Размена информација у било ком моменту може да се прекине, а ракетне рампе тешко да ће се у наше време уклонити од наших граница.

Осим тога, амерички лидер се залаже за даље смањење наоружања и изражава спремност „да учини нове одлучне кораке како би се отишло још даље од застарелих нуклеарних концепција из времена хладног рата“. Он предлаже да се између Русије и САД закључи  споразум о „настављању смањења својих нуклеарних арсенала“. При чему шеф Беле куће такав документ хоће да потпише већ ове године.

И сада ту човек почиње да осећа снажну  потребу да размисли о још једном фактору.

У другој половини  априла   сазнало се за стартовање Пентагоновог програма  о модернизацији тактичког нуклеарног оружја из  америчких база  у Европи и САД. Како су саопштиле британске новине The Guardian  за програм „продужења живота“ нуклеарном оружју ће се издвојити 11 милијарди долара. Новине цитирају америчког експерта Ханса Кристенсена, који каже да тај програм има за циљ значајно обнављање  америчког нуклеарног потенцијала у Европи  –  за шта се прилично тешко могу наћи додирне тачке са Обаминим обећањима да неће бити развијања нових  система нуклеарног оружја.

Програм предвиђа да приближно двеста тактичких атомских бомби В-61 добије систем за прецизно навођење са   адаптирањем за истребљиваче F-35, који су конструисани по технологији „стелс“.  Тако ће, констатује Ханс Кристенсен, до завршетка пројекта,    предвиђеног  за 2019. – 2020.годину, нуклеарни потенцијал САД у Европи добити нове високо прецизне атомске бомбе заједно са савременим средствима доставе, помоћу  невидљивих авиона.

Наравно, САД могу да сматрају своје атомске бомбе у Европи за тактичко нуклеарно оружје, али се за Русију двеста високо-прецизних нуклеарних пуњења која поседују могућност да се надзвучним „стелсима“ доставе у дубине руске територије, претварају у стратешко оружје, усмерено директно против ње…

Истовремено – руске тактичке ракете ничим не прете Сједињеним Државама.

Овакав  амерички прилаз  наравно да не може да задовољи руску страну, шта више – он још једном наводи на размишљање о искрености    Вашингтона када говори о  теми разоружања.

Управо   о томе дипломатским језиком говори   одговор  В.Путина председнику САД.

Смисао руског одговора је у позиву на поштен дијалог о најважнијим питањима безбедности обзиром  на све дубље међународне проблеме.

В.Путин је подвукао да су „данас, као никада до сада, неопходни конкретни поступци, који би побољшали атмосферу за дијалог, као и спречили појаве нових момената који на наше односе могу да утичу негативно“. Према речима Н.Патрушева  „Председник Русије је дао налог да се оформе  наши предлози у вези са целим низом спорних момената, који ће се понудити америчкој страни. Претпостављам,  да ће дуготрајни интензивни дијалог о  наведеном питању, допринети да се постигну конкретни договори.

А за сада: последња иницијатива Б.Обаме  наводи на закључак да нам се нуди још једно „ресетовање“ односа, пошто је прво пропало због претерано очигледних америчких „дуплих стандарда“.

Овде треба да се обрати пажња на још једну околност. Покушаји САД да се изборе за „глобализацију“ своје војне надмоћи све до сада нису донели жељени резултат.  Да се  присетимо само два примера из прошлих  година.

1.             Првог августа 1998. су са америчког брода „Абрахам Линколн“, стационираног у Арабијском мору  на базу за обуку „Ал-Каиде“ која се налази у Источном Авганистану послате крилате ракете „Томахавк“.  Циљ је био да се физички уништи Осама бин Ладен. При брзини од 880 км/h  ракете су за два сата прешле пут од 1760 км, али бин Ладена тамо где су се надали Американци  више није било. Ако је веровати Ричарду Кларку, бившем руководиоцу антитерористичких снага САД, удар је каснио мање од један сат.

2.             19.марта 2003. Американци су, надајући се да ће убити Садама Хусеина и још неколико људи из највишег ирачког руководства, лансирали   40 крилатих ракета на три тачке у близини Багдада. Међутим, ирачког лидера није било ни на једном од та три места, али су зато изгинули мирни становници Багдада.

Постало  је јасно да тако сложене операције треба да се решавају савршенијим оружјем. Идеја о преласку на нови облик војне подршке „глобализацији“ појавила се још 90. година, а  њен смисао је да  против „извора  зла“  треба да се користи  изузетно брзо  и изузетно прецизно  оружје. Идеју су назвали Prompt Global Strike (брзи глобални удар). Она се званично приказује као идеја за усавршавање средстава за борбу   са „глобалним тероризмом“, али чињенице говоре другачије: припрема се алат за ненуклеарни глобални диктат! „Алат“  представља комплексан систем, у коме су, на пример,  и следеће врсте оружја:

–                Надзвучна крилата ракета Х-51АWaverider   која развија брзину од 6088 км/сат, са радијусом деловања од 500км. Сматра се да по прецизности  не постоји систем који би се могао упоредити са њом.

–                Беспилотне „невидљиве“ стратешке летилице Х-47В. Тај „дрон“ је у  стању  да се бави непрекидним извиђањем, да проналази циљеве и уништава их.

–                Усавршена балистичка ракета нове генерације Trident II са неколико бојевих глава које не садрже нуклеарно пуњење, а које дејствују свака за себе. Главни правац развоја тог пројекта је значајно повећање прецизности ракета које су раније носиле атомска пуњења.  Очекује се да ће за мање од две године простор изнад Светског океана бити прошаран  америчким подморницама   које ће носити  те ракете.

Нови Trident II је тежак око 65 тона и носи четири бојеве главе, а свака од њих, експлодирајући изнад циља, уништава све у радијусу од једног километра. Време за наношење удара на било којој тачки земљине кугле је максимално 1 сат. Дванаест подморница са 22 такве ракете ће дежурати непрекидно, а још две ће бити као резерве.

Треба да се напомене и рад на космичким орбиталним платформама, који се води у САД,   које су у стању да носе високо прецизно кинетичко оружје.

Планира се да се сво то оружје производи у количинама које  сасвим сигурно нису потребне за појединачне циљане операције. Јер број хиперзвучних ракета и дронова се мери хиљадама.

Америка је спремна да врло брзо изађе на принципијелно нов ниво снабдевености  својих оружаних снага, која ће бити близу тога да се непријатељу нанесе неприхватљива штета иако се за то неће користити нуклеарно  оружје. То у ствари и јесте прави разлог  њихових тежњи за смањење  потенцијала  руских стратешких ракета. Јер док год тај потенцијал  постоји, постоји и могућност за  удар,  као одговор.