Дуго најављивана војна помоћ Војсци Србије која треба да стигне из Русије полако добија епилог. Српски медији и војни аналитичари посветили су овој теми доста пажње и својим стручним коментарима доста тога рекли. Кренимо редом.
Русија нам поклања 6 авиона МИГ-29 у унапређеној верзији (четврте генерације) у односу на оне које смо до сада имали. То значи боље ватрене могућности, софистициранија опрема и радар, тако да у односу на раније верзије добијамо авион који може да осмотри циљ у ваздуху на 120 км и да га гађа на 110 км а може да лети брзином од 2,3 маха и достигне висину лета од 18 км. Дакле, уместо садашња 4 авиона, Војска Србије имаће 10 авиона МИГ-29 које ће наком ремонта моћи да користи још скоро две деценије. Поред тога што се користи као ловац пресретач, може да гађа и циљеве на земљи (користи ракете ваздух-земља)
Треба се подсетити да је Војска Југославије НАТО агресију дочекала са 14 авиона МИГ-29Б (једносед) који су у неравноправној борби уништени од НАТО авијације (7 је оборено у ваздуху а 3 уништена на земљи). Није само превласт у ваздуху утицала на губитке авиона, санкције су узеле свој данак тако да су рат дочекали са неисправном и застарелом опремом.
Оклопне јединице Војске Србије добиће 30 тенкова новије верзије Т-72 С. Војска Србије већ поседује ове тенкове али у слабијој верзији. Познато је да је од Т-72 развијен по лиценци домаћи тенк М-84, који је био напреднији у односу на Т-72. Међутим нова верзија тенка који нам поклања Русија има снажнији мотор, савршенији систем за управљање ватром (СУВ), реактивни оклоп, бољу електронску опрему и могућност лансирања противоклопних ракета, док су остали системи остали исти (топ калибра 125 мм, спрегнути митраљез 7,62 мм и митраљез 12,7 мм на куполи тенка).
У истом пакету стиже веома поуздано извиђачко возило БРДМ-2 (са гуменим точковима) новије верзије. И ово борбено возило познато је Војсци Србије јер га и данас користи за различите намене (за противоклопну борбу, ПВО, извиђање и др.). Русија ће нам поклонити 30 БРДМ-2 извиђачке верзије са снажним митраљезом калибра 14,5 мм у куполи. Возило је веома погодно за извиђачке задатке, патролирање и сличне радње. Може да се креће великом брзином (до 100 км/ч), да плива на води (амфибија), савлађује мање ровове (има помоћне точкове), веће успоне и бочне нагибе и, уколико је опремљено савременим извиђачким уређајима и уређајима везе, може у кратком времену да лоцира мету, наводи артиљерију и пренесе податке јединицама у дубину територије.
Очекује се да у 2018. години Русија испоручи Србији системе ПВО и то ракетни систем средњег домета БУК-М2 и тактички ПВО систем „ТУНГУСКА“ (користи се за заштиу оклопно механизованих јединица, командних места, артиљеријских јединица и др.).
https://www.youtube.com/watch?v=NAROfGsVMxI
Сада треба реално сагледати који су ефекти Руске војне помоћи на војну моћ Србије и шта морамо знати и чинити наредних година.
Војну помоћ не треба користити за дневно политичке промоције и у еуфоричном стилу изјављивати како ће „сада небо изнад Србије бити апсолутно сигурно и безбедно“. То једноставно није тачно, јер 10 авиона МИГ-29 није довољно ни за једну ескадрилу (ескадрила броји 12-15 авиона). Овај број авиона је довољан да можемо вршити обуку пилота, повећати број часова летења и обезбедити заштиту ваздушног простора по међународним конвенцијама. (1*)
Дакле, донирани МИГ-ови ће само обезбедити бољу заштиту неба изнад Србије у спрези са ПВО системима (које такође треба да унапредимо) и јединицама ваздушног осматрања и јављања. О апсолутној сигурности и безбедности неба не можемо још увек говорити, чак и са најављеним ПВО системима. Треба још много тога урадити у Војсци Србије и унапредити урушени систем одбране Србије.
Сетимо се да смо рат 1999. г. дочекали са много већим бројем авиона и другух летилица па нисмо могли да обезбедимо потпуну сигурност неба СРЈ.
Али морамо се сложити да је донирана помоћ Србији велики помак и то је свакако за похвалу, и велико ХВАЛА братској Русији. Треба знати да су се званичници Русије и председник Путин заложили и покренули иницијативу да се Србији војно помогне и да су преговори или боље рећи размишљања у Влади Србије трајaли дужи временски период. Није било лако премијеру да донесе ову одлуку у раскораку између ЕУ и ММФ-а (запада) са једне стране и понуђене помоћи Русије, са друге стране.
У ишчекивању доласка тенкова и оклопних борбених возила огласили су се поједини војни аналитичари са својим необјективним проценама и примедбама.
“Та средства (тенкови Т-72) су у нашој војсци у употреби од раније, а већина је повучена још 2006. године када су проглашена неперспективним. Тако да ми није јасно да ли је то део неког ширег аранжмана или премијер Србије није добио праву информацију о томе за шта би та средства могла да се користе”, рекао је Бојан Димитријевић агенцији Бета.
Ни аналитичар Александар Радић се није прославио у својој анализи:
Говорећи о најавама да ће у Србију доћи и по 30 тенкова Т-72 и возила БРДМ-2, Радић је рекао да му се чини да се до те одлуке вероватно стигло тако што је Русија видела чега има “у вишку” па одлучила да Србији донира средства са те листе.
“Возило БРДМ-2 се показало ефикасним на Косову и Метохији али ВС има тих средстава и већи део је у резерви јер је вишак… За тенк је још чудније јер ми имамо много бољи тенк М-84, док од преосталих Т-72 користимо само једну чету од 13 комада у Четвртој бригади”, рекао је Радић. (2*)
На почетку овог чланка навео сам да су тенкови Т-72 које добијамо напредна верзија (Т-72 С) и бољи су од ових које поседујемо. О тенку М-84 не треба говорити јер Србија није у више у стању да произведе овај тенк. Било коју верзију тенка да добијемо она је поклон и није вишак како тврде ови аналитичари, већ су узети из оперативних јединица руске војске. Министар одбране Зоран Ђорђевић је такву вест потврдио листу Политика.
„Што се тиче тенкова и оклопних возила, министар одбране је рекао да и то наоружање није из складишта, некаквих вишкова, већ је извучено из употребе у руској војсци. Стручњаци ВС ће прегледати та возила, извесно је да није потребна модернизација као на авионима, евентуално ће се прилагодити систем радио везе стандардима у Војсци Србије“. (3*)
Уосталом, ево какви су утисци српских тенкиста о тенку Т-72 Б3 (верзија слична Т-72 С) са такмичења на тенковском биатлону ове године, у Русији:
„Наше посаде су се припремале за овај тип тенка, с тим да морам истаћи да ми овај тенк у војсци имамо у модификованој верзији. У оквиру СДПР постоји модификована верзија тенка М84 који на себи има нишанске и осматрачке справе које на себи има тенк Т–72 Б3, што нам је умногоме помогло и користило да обучимо наше посаде и припремимо их на оно што ћемо на терену затећи“,
Разлике између овог тенка и тенка М84, који користи војска Србије је пре свега у нишанским и осматрачким справама и делимично у снази мотора. Тенк Т–72 Б3 има термовизијску нишанску справу која је другачија од оне коју има наша војска“. (4*)
Сада се налазе замерке руској помоћи која ће колико-толико да побољша стање ВС – а не замера се западним земљама које су претходну технику и опрему уништиле. Можда има бољих авиона на западу али они нису тема јер нам их нико није понудио као помоћ.
Некоректно је сада тражити мане када помоћ још није ни стигла – а и да је тако, није у томе суштина.
Проблеми су много већи од еуфоричности, пласирања лажне сигурности, представљања Војске Србије као највеће силе у региону или тражења мана и сл.
Поред многих повољности које добијамо са Руском војном помоћи поставља се питање како ћемо са неповољним војним буџетом за 2017. г или „наставком лошег буџетског третмана војске“, како је лепо анализирао г. Милашиновић за ФСК, (5*) да обезбедимо адекватну бројчану попуну ВС, квалитетну обуку, одржавање и ремонт борбених система и технике.
Како мотивисати војника по уговору (ВПУ) да као возач тенка крене у борбу за 250 евра наднице а за то време партијски „бот“ седећи за компјутером заради и до 700 евра, више него пилот МИГ-29. Хоћемо ли због поремећеног система вредности имати војску на улицама или у тенковима. (6*)
Оно што је забрињавајуће је да ће војни буџет и наредних година бити још мањи, са увек истом причом како нема новца. Уколико Влада не предузме опсежне мере штедње и рационализације и усмери део новца на војску, Руска помоћ ће завршити у неком складишту.
Ако само за новогодишњи празник Београд може да потроши око 200 милиона динара за украсну расвету онда то значи да новца има. (7*)
То је реалност коју треба сагледати и у том смеру предузимати мере, уколико желимо да Србија буде безбедоносно сигурна држава. Приоритет је национална безбедност и то мора бити тежишни задатак Владе Србије.
Зашто је Руско наоружање и војна опрема боља за Војску Србије од западних система?
- Већи део наоружања и војне опреме коју поседује Војска Србије је пореклом из Русије.
- Обука војника и посада на руским системима је бржа и једноставнија јер их већ поседујемо или смо их и сами производили по лиценци.
- Оружје у истој категорији или сличних карактеристика до три пута је јевтиније од западног.
- Уколико би поседовали западне системе ризикујемо да у случају рата будемо санкционисани са испоруком резервних делова а Русија нам никада неће наметнути санкције.
- Уколико би се нашли у евентуалном рату са неком од суседних или западних земаља Русија би нам лакше пружила помоћ јер већ поседујемо део њеног наоружања.
Није само наоружање и војна опрема оно што треба да узмемо од Русије. Потребно је да континуирано војно сарађујемо са Русијом, а то значи да имамо више заједничких вежби, штабних ратних вежби, студијских путовања и других облика сарадње. Треба повећати број официра ради школовања у руским војним школама и сарадњу у војном образовању.
Зато што пре треба да укинемо НАТО стандарде који су уведени у Војску Србије без одлуке Скупштине Србије, поништимо штетне споразуме са НАТО, вратимо се нашој традицији и сарадњу са Русијом сваке наредне године све више унапређујемо.
Закључак:
Руска војна помоћ несумњиво стиже у Србију а са њоме и нови изазови, наде и стрепње. Војска ће добити веома добру и поуздану војну технику на којој ће моћи да се обучава и тренира, грађани Србиће очекиваће већу сигурност, док ће политичари и њихови следбеници и даље одлучивати о нашој судбини. Уколико су им намере искрене да Србију изграде као безбедну и војно стабилну државу, онда морају донети ваљане одлуке које су у складу са вољом народа на коју се стално позивају. Исказана воља огромне већине грађана Србије је да воле своју војску и желе да је виде као снажну и стабилну државну институцију. А за то није довољна само војна помоћ из Русије, већ много више од тога.
Референце:
(1*)http://www.rpkns.com/images/stories/privredni_sistem/Zakon-o-vazdusnom-saobracaju.pdf
(2*)http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=22&nav_category=12&nav_id=1212952
(3*)http://www.politika.rs/scc/clanak/370683/Migovi-ce-nas-kostati-185-miliona-evra
(4*)https://rs.sputniknews.com/srbija/201507263538164/
(5*)http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/budzet-kao-indikator-tretmana-vojske-srbije/
