Иако су се у последња два месеца понекад млако и копрцнули у хрватском сабору, неминовно очекујући оно што ће бити усвојено, слутећи последични потрес ионако већ добрано потрешене малобројне српске заједнице у „еуропској, демократској“ хрватској творевини, занемеше одлучно саборски Хрби док је изгласаван закон о „домовинском рату“ те ни зуба не пробелеше а камоли критички прозборише, „мудро“ остајући суздржани!
Када из огорчене Србије стиже ипак критика таквог њиховог држања, иако је и сама матица млако реаговала док су трајале расправе о том предлогу, несмејући да срди драгу ЕU која отворено подржава новохрватско усташтво у свим његовим институционалним и ван институционалним формама, јер је Хрватска доказано регионална перјаница критике „страшних“ Руса који опет „прете кршћанској Еуропи“, која грца под теретом доведених блискоисточних „избеглица“, плаћених од сорошевских фондова доброг чика Ђерђа (унука павелићевог министра из времена NDH), брже боље огласи се Хрбин Милорад Пуповац у београдском листу „BLIC “, омиљеном медију драгог чика Skota, тренутно овлашћеног контролора дозвољене тектонике на трусном простору бивше Југославије!
Милорад, увија и завија образложење ко светониколску(наравно, католичку) савијачу за трпезу, само да докаже да није никако могло другачије да се храбро реагује на овај непријатељски чин у узаврелој саборској вијећници (читај, сала)!
Ето, предлог је усвојен баш дан после хаашке пресуде хрватским „херојима“ из некадашње HRHB (Хрватска република Херцег-Босна), и леви и десни заступници дубоко су потрешени хаашком неправдом, а бранитељи на улици и око саборске зграде ко гладни вукови, па би малтене они саборски Хрби били јагањци жртвовани, хладан децембарски дан, Бог високо а Брисел далеко, Милорад образ давно погубио, примиче се жељена пензија, а саборска примања поголема!
Није Милорад јуче ушао у политичке игре, још поодавно уочили су хрватски кадровици, они што су хватали неопходне Србе за преумљивање у Хрбе, да „братство-јединство“ функционише као по лоју, младог и перспективног комунисту.
Мешовита средина у задарском залеђу из које потиче, где је захваљујући талијанском присуству опстао српски народ али и СПЦ (на велику жалост хрватских комуниста!), изискивала је филигрански рад да се вешто сакрије јачање хрватске државности, док не куцне прави час да се збаце мрски југоокови и продише пуним плућима, најзад удишући „чист хрватски зрак“!
Развијајући се стручно на загребачком свеучилишту(универзитет), биће Милорад и секретар свеучилишне партијске организације, мало се препирући са тада свемогућим Стипом Шуваром, догматским чуваром „авнојске Југославије и бескомпромисним борцем против великосрпске опасности“ (како је он сам нагласио у свом давању подршке старотршким рударима — Шиптарима, у нарученом штрајку у Трепчи)!
Милорад који већ беше „прогледао“ (након усавршавања у САД!), прионуо је са групом око проф Хорвата да оснује „Udruženjе za jugoslovensku demokratsku inicijativu“ (UJDI), као сигуран ослонац за супростављање долазећем „велокосрском клеронационализму“ када почне пројекат ватиканско-америчке договорне декомпозиције Југославије, где ће немачки фактор радо бити носилац раних теренских радова, а бивши хрватски комунисти координатори у HDZ!
Милорад је био амерички ђак и сигуран ослонац, који се ипак неће повести за „партизанском групом“ HDZ, која се тада у потпуности ослања на доказане драге немачке пријатеље!
Када у рану јесен 1991.године, група „урбаних Срба“ оснива SDF („Srpski demokratski forum“) као амерички пројекат, са задатком да икако убеде борбене Србе да мирно прихвате настанак новоусташке Хрватске, у којој ће одмах изгубити статус државотворног народа, те да не бране Југославију и себе оружјем, не случајно, изабран је баш хумани Милорад за председника!
Одмах је успоставио успешну сарадњу са новооснованом SABA (Савез антифашистичких бораца и антифашиста) у Загребу, GSS (Грађански савез Србије) у Београду, и свим организацијама „цивилног друштва“ које су никле као печурке после кише, обилато заливане кишом долара чика Сороша, само да осуђују примитивне, „руралне Србе“ који се од организованог хрватског неофашизма бране пушком, притом бранећи и државу Југославију!
Као разумни „урбани Србин“ доказао се Милорад одмах, на оној конференцији у Хаагу 1991. године где је отворено подржао сецесију Хрватске од Југославије, и то оружјем, тако постајући заштитно лице разумног „хрватског Хрбина“, жељног демократских тековина.
Ипак, у хрватски сабор ће Милорад ући тек 1995. године, али на листи ASH (Asocijacija socijal demokrata Hrvatske), као један од њених оснивача.
После потписивања Дејтонског споразума и датих међународних „гаранција“ Србима у Барањи, што је запечаћено и Ердутским споразумом који меко стере, ал ће Србима бити тврдо лежати, како каже искуствена пословица, разумни Милорад брже боље оснива у Загребу SSS (Самостална српска странка) да би могао да покрене процес уједињења са постојећом СДС (Српска демократска странка), што је одушевљено поздравила „међународна заједница“ која тада брине о демократизацији тих заблуделих „руралних Срба“, који на хрватски неофашизам умеју само пушком!
Милорад предлаже да се две српске (?) странке уједине, те се тако роди SDSS (Самостална демократска српска странка) као ново лице „хрватских Срба“, који убрзо схватише да су жедни преведени преко воде, јер Милорад и његова братија (бивши хрватски комунисти) ускочише на одобрена места за Србе, притом не чинећи ништа битно за заштиту српске заједнице, да не ометају убрзани приступ Хрватске у крило ЕU!
Међутим, другосрбијанска постпетооктобарска багра, славила их је на сва уста у Београду за „разумност и толеранцију“, глува и слепа на кршење основних људских права Срба у Хрватској, поредећи Милорада са Светозаром Прибићевићем, доказаним послушником Стјепана Радића и његове HSS, у процесу растакања краљевине Југославије!
Као саборски заступник, доспеће Милорад и у парламенат SЕ, постаће и председник саборског одбора за спољњу политику, долазиће као експерт SЕ и на Косово, да убеђује Србе како су Шиптари хумани, само да се малчице национално иживе (до последњег преосталог Србина!), јер су дуго били „национално злостављани“ од Срба!
Зна Милорад, да су све битне партијске функције на Космету вршили Шиптари у доба браварове Југославије, притом шиканирајући Србе, ал радни задатак је то, а он је послушни амерички ђак!
Мењале су се потом владе у Загребу и Београду, али је Милорад увек опстајао, дал` што је мудар, дал` што је вешт, ил` можда што је амерички ђак, тек има га ко мирођије, у свакој политичкој чорби где се варе Срби!
Временом ће све више постајати саборски „Калимеро“ како се смањује број Срба у „демократској“ Хрватској, а Милорад је доказани антифашиста, па понекад и промрси коју о хрватском неофашизму, ал опрезно, да не потакне хрватске „домољубе и ветеране“ на неку нежељену реакцију!
Додуше и угњетени Срби су одавно прочитали Милорада и његову братију ко „Почетницу“ (некадашњи назив за прву књигу са словима) док није постала „Mali Hrvatić“ (савремени назив), ал немају другог избора, јер немају подршку ни такозване матице, која или не реагује, или реагује тромо и млако, да не поквари свој успешан пут у крило ЕU, који видљиво добива све нове и нове кривине, иако министарка за EU маглу упорно доказује „неверним Томама“ да то није тако,то се њима само чини, њене оке најбоље виде, тврди она!
Закон је сада усвојен а Милорад је раскречен, јер ће као хрватски Хрбин морати да доказује да „демократска еуропска“ Хрватска има право на „ратну одштету“ јер се само „бранила од српских агресора“, што је и он лично безброј пута поновио на разним међународним форумима, где је као „урбани Србин“ учествовао а организатори то помно бележили и архивирали, битанге једне белосветске, а Милорад редовно критиковао „руралне Србе из РСК, великосрпске четничке банде из Србије и посрбљену ЈНА“!
Сада, када стигне рачун за ратну одштету, па захтев за регулацију границе све до предграђа Апатина, да се и будућа највећа речна марина на Дунаву нађе у хрватској домовини, наћи ће се Милорад у великој нужди, ни моћни амерички тутори неће моћи да га оперу од дугодеценијске издаје која постаје све видљивија, како се расплиће клупко америчко-ватиканских комбинација давно почетих, у којима су и Милорад и разни милорадовићи, само имали улогу заштитних гаћа (наравно, посраних!) у америчким пројектима разних „демократских форума“, као помоћних окупаторских оруђа за теренске (антисрпске) радове!
