Санџак: нова спирала распиривања вештачког конфликта

323

Уочи заседања Генералне скупштине ОУН, шеф Исламске заједнице у Србији, главни муфтија М.Зукорлић, иницирао је нову спиралу напетости.

Као прво, он се одредио за курс  у правцу реског повећавања свог политичког утицаја, најавивши формирање трећег политичког фактора  Санџака – нове партије, чији су циљеви: истискивање са политичке сцене Санџака умереног лидера, шефа Санџачке демократске странке Расима Љајића, укључивање у политичко поље Србије, све до уласка у Склупштину (Зукорлића већ подржава Либерално-демократска странка Ч.Јовановића)  и истицање самог себе у први план у својству «главног преговарачког партнера Београда».  Подсетимо да се Демократска странка Бориса Тадића сада углавном ослања на Љајићеву СДС. А шефом странке Зукорлић намерава да учини свог шурака, пређашњег заменика градоначелника Новог Пазара за инфраструктуру, председника Извршног већа Националног савета бошњака (непризнатог од стране Београда), Емира Елфића.

Друго, као шеф Исламске заједнице у Србији он је  позвао Бошњачки национални сабор да пожури са припремама «рестаурације аутономије Санџака».

Треће, на ванредном заседању Свеопштег сабора Зукорлић је позвао грађане Санџака на акције грађанске непослушности «према властима и пораженим политичким странкама».

На практичном плану изабран је и одговарајући објекат. Како су показали догађаји, улоге су биле подељене  стриктно у складу са сценаријем. Елфић је одмах изјавио, да су основ за формирање странке, заправо, «сурови и незаконити покушаји заузимања вакуфске имовине и испољавања етничке и религиозне дискриминације бошњака».  За своју моралну, духовну и општељудску обавезу Елфић је прокламовао стварање противтеже систему, који се «непријатељски и бескомпромисно односи према свом народу, његовим духовним, културним и националним вредностима, не гнушајући се ни скрнављења  највећих религиозних светиња» (1).

У пракси, суштина конфликта своди се на  претензије Зукорлићевих присталица на земљишну парцелу на периферији главног града Санџака  – Новог Пазара – у рејону Хаџет, на коме градске власти, по њиховом мишљењу, заговарају нелегалну изградњу (дечјег вртића), тојест, «заузеле су парцелу без обзира  на то што је то имовина вакуфа» (неотуђива имовина, завештана или уступљена у благотворне сврхе). Деловање власти  је представљено као дискриминација, кршење елементарних права муслимана, кулминација насиља, припрема за асимилацију и покрштавање муслимана и настављање политике геноцида према муслиманима». Објавивши на митингу у Тутину да је «одбрана Хаџета» обавеза сваког муслимана, М.Зукорлић је позвао на протестне акције.

У одговор је градоначелник  Мехо Махмутовић истакао одређену комичност ситуације: по његовим речима, управо је Елфић, који непосредно одговара за развој инфраструктуре града, лично припремио сву неопходну документацију,  издао дозволу за изградњу дечјег вртића, и  потврдио је у Националном инвестиционом плану. Дечји вртић треба да буде изграђен у року од 100 дана, средствима Европске инвестиционе банке. У Новом Пазару, истакао је Махмутовић, у овом тренутку има 12 700 деце узраста до седам година, а дечјих вртића – свега три. Осим тога, градска управа је предочила документацију, у складу са којом је дата парцела пре много година купљена од Исламске заједнице и налази се у својини органа локалне самоуправе.

Ипак је 4. септембра 2010. године Зукорлић окупио на митинг око хиљаду и по својих присталица у Хаџету на грађевинској локацији дечјег вртића. Полицијске јединице су покушале да блокирају доступ тој локацији, и натезање је потрајало неколико сати. Присталице Зукорлића су са узвицима «Алах акбар!» и «Ово је Санџак, Србија – никада!»  гађале  полицијске кордоне каменицама. Кроз неколико сати почео је други чин акције – делегација Исламске заједнице у Србији (у пратњи првих личности полицијске управе Новог Пазара) упутила се на преговоре са градским властима, на којима је у први мах заузет ултимативни тон. У резултату је донета одлука да се разматрање настави нешто касније.

Оне  најжустрије присталице Зукорлића покушале  су да блокирају прилазне путеве Новом Пазару у правцу Рашке и Тутина. У току нереда рањена су четворица полицајаца. При том је све догађаје (чији организатор је хтео да остане у сенци  и протест ће вероватно бити презентиран Западу као спонтани протест муслимана – бошњака у борби за своја национално-религиозна права) нон стоп снимала телевизија «ТВ-Универса», која се налази под контролом Зукорлића.

Веома је занимљива реторика Зукорлића: она ни за јоту не одступа од  стриктно пропагандистичко-догматских клишеа и алгоритма понашања, које су очито  прописали политтехнолози.  Следећи те клишее, они  перманентно позивају на мир, стабилност у региону, развој демократије, права човека и конструктивни дијалог. Без  обзира на очигледни несклад  реалности и оног што се  издаје за конфликт, Зукорлић  и објективи видеокамера на максималном нивоу патоса, управо као да се ради, у најмању руку, о веома широким војним операцијама, марљиво саопштавају да је «наш главни задатак у овом тренутку – смањење напетости зарад очувања мира». Није он заборавио ни да изрази захвалност «свима, који су дали допринос  смиривању ситуације у Новом Пазару. (2).

Истовремено је Зукорлић приступио шлифовању «интернационализације проблема бошњака». Бошњачко национално веће, које је он лично формирао почетком лета, обратило се високом представнику Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон са захтевом, да се у Санџак упуте међународни посматрачи. И тај Зукорлићев захтев  за слање међународних посмтрача није остао без одговора.  Прикључила се мисија ОЕБС, чији је шеф у Србији Д.Кипреос позвао  «све стране да у духу грађанске одговорности што је могуће пре дођу до заједничког решења на бази  исказане воље бирача…а од кључног је значаја чињеница, да ће улога Националног савета бошњачке националне мањине…доприносити интеграцији и развоју мањине у државном систему Србије у целини». (3)

Паралелно је  прецизно и јасно ситуацију окарактерисала друга национална мањина у Србији – Горанци, који су се обратили државним властима Србије са позивом да се обустави агресивна сецесионистичка делатност Зукорлића и примене сва уставна средства, како би се показало постојање државне власти Србије на територији Санџака.

____________________________

(1) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/78864/Surak-Muamera-Zukorlica-osniva-politicku-stranku

(2) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/79810/Zukorlic-nije-hteo-da-sedne-za-sto

(3)http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/80003/OEBS-Postujte-izbornu-volju-Bosnjaka

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.