Страх се уселио у душе грађана Сарајева. Периферију масовно насељавају Арапи. Њихови објекти ничу као печурке после кише. Стамбених и пословних јединица је све више. Људи панично посматрају како полако али сигурно долази до планског насељавања странаца који долазе са арапског говорног подручја.
У протеклом грађанском рату на страни босанских муслимана односно у склопу тадашње Армије Републике Босне и Херцеговине борили су се и добровољци из бројних исламских земаља, попут Саудијске Арабије, Пакистана, Турске, Алжира, Авганистана, Египта, Ирана, Судана и Сирије. Већином се радило о верским борцима – муџахединима који су чинили страшне злочине над српским живљем у Босни и Херцеговини због чега су бивали награђивани БХ пасошима. Многи Бошњаци су са великим задовољством тада поздрављали њихов долазак и учешће у рату, а данас двадесет и две године после потписивања Дејтонског мировног споразума поново стижу „браћа“ Арапи. Међутим, овај пут долазе у цивилу, али не наилазе на одобравање и гостопримство локалног становништва. Многи се питају зашто и са којом намером купују имања преко домаћих агенција од којих су неке под лупом истражних органа како би се утврдило да ли има незаконитости у процесу купопродаје. Нико од богатих шеика и емира не пита за цену, само желе да се скрасе у што мирнијем и лепшем крају како не би били упадни и како би наводно долазили преко летње сезоне да одмарају. На питање мештана зашто су се одлучили да насељавају Сарајево и околна насеља и пређу тако далек пут, рекли су како им се допадају природа и клима јер у земљама Блиског Истока постаје неподношљиво живети на температурама ваздуха које прелазе чак педесет и пети подељак.
Верујем да је у том делу света опасно живети због екстремно високих температура, али не желим и нећу да верујем да је све ово пука случајност и да страни центри моћи нису умешали своје прсте у босанском лонцу. На делу је тиха окупација Босне и Херцеговине од стране исламског живља и промена демографске слике у истоименој земљи. Замислите само до ког нивоа је страх присутан када се и домаћи муслимани плаше својих нових комшија који осим капитала доносе и нова правила понашања. Локални Бошњаци негодују јер је са порастом броја долазака страних лица у појединим угоститељским објекатима забрањено точење алкохола, само да би у исте могли свраћати богати Арапи који не пију, али зато и не штеде новац за све друге њима дозвољене облика хедонизма. Осим тога, босанске муслимане иритира и то што што на сваком кораку у било ком делу дана могу да виде новопридошлице како клањају ван верских објеката који су намењени за обављање молитве. Сарајево све више личи неку исламску шеријатску престоницу, док узнемиреност међу мештанима расте из дана у дан. Људи су бесни и због дозволе коју су општинске власти издале Кувајћанима који у непосредној близини чувеног излетишта „Врело Босне“ граде своје гламурозне објекте. Постављен је и камен темељац за изградњу насеља на Бјелашници у непосредној близини града Сарајева које ће према проценама коштати преко две милијарде евра. И то није све. Градиће се и велики туристички град површине 1, 3 милиона квадратних метара и то тридесет километара југоисточно од Сарајева тачније у федералној општини Трново на самој граници са Републиком Српском. Јасно је као дан да се плански врши исламизација и то посебно оних територија које домаћем становништву нису примамљиве за живот. Све делује као да неко из сенке повлачи крупне потезе и насељава исламско живље опкољавајући Републику Српску. Свима нам је добро познат арапски менталитет али и чињеница да традиција налаже стварање бројне породице, па ће ако наставе досељавати овим интензитетом, на следећем попису становништва чинити већину у БиХ.
Полако али сигурно рађа се „Сарајевска Арабија“ чији је циљ застрашивање, а потом и исељавање Срба, Хрвата и осталих не само са простора сарајевског кантона него и других територија које би једног дана могле бити у саставу „Босанске Арабије“ која се формира по нечијем налогу. Није тешко претпоставити ко је тај неко ко жели исламизацију БиХ преко које увек може да дестабилизује простор централног Балкана али и Европе. Неисламско становништво увелико распродаје своја имања, узима огромне паре и сели се на локације где нема муслимана. А шта је то него класична промена демографске слике једне земље у којој се уз помоћ страног капитала врши тиха окупација уз прећутну сагласност политичара, који тврде да је реч о страним инвеститорима који ће побољшати економију и запослити сиромашни и незапослени народ. Можда је ћутња израз дубоке захвалности бошњачке политичке „елите“ за сву подршку коју су имали од ратника који су пре две деценије долазили из истих земаља из којих се данас досељавају они који наводно беже од пустињске жеге проналазећи уточиште код браће по Алаху. Алах се увалих – прве су речи које науче након што ногом кроче на земљу која је крвљу натопљена.
Велимир Ремић, главни и одговорни уредник руско-српске информативне агенције „Газета“
слика http://www.nula49.com/namjere-arapi-u-bih-turisti-ili-teroristi/
