ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛA ГРЧКОЈ

376

Првог јануара 2014. Грчка је преузела председавање ЕУ. Тим поводом председавајући Савета министара ЕУ Димитрис Куркулас (грчки министар надлежан за европске послове)поручио је српској јавности да проширење ЕУ ''није празна прича '' и да Србија ''може брзо до чланства''.[1] Међутим, када је требао да изнесе конкретне користи које Србија добија чланством у ЕУ грчки министар је искрено (и неуобичајено) упозорио српску јавност да јеу економском смислу за једну државу кориснији статус кандидата од  статуса чланице.(''У некадашњим земљама кандидатима, које су постале пуноправне чланице, најпозитвнији период на економском плану и у погледу инвестиција, био је управо период пре пријема''). Истовремено, немачки медији од јануара 2014 упућују Грчкој као председавајућој држави ЕУ непрестане увреде. На пример, почетком 2014. радио Дојче веле тврди да је Грчка ''Просјак на трону ЕУ'' док  Франкфуртер алгемајне цајтунг подсећа на прошлонедељни оружани напад на резиденцију амбасадора Немачке у Атини.[2]

Чланство Грчке у Европској заједници 1981. и средства из Интегрисаног медитеранског програма

Грчко чланство и председавање ЕУ је и пре 2014. изазивало дилеме.  Професор (и експерт за ЕУ) Дезмон Динан са Универзитета George Mason пише да је антиамерички настројени вођа ПАСОК-а и премијер Андреас Папандреу још 70-тих година сматрао да је Споразум о придруживању Грчке ЕЕЗ из 1961. донео мало користи грчкој економији. За Папандреуа је Брисел био само продужена рука НАТО која има ''кукавички став'' према диктатури пуковника у Атини.[3] Са друге стране и Европска комисија је 1976. године је упозорила да Грчка не испуњава захтеве из Споразума о придруживању (у областима пољопривреде, политике конкуренције и државних субвенција ) и да зато не може постати чланица ЕЗ .Ипак, Савет министара није уважио ово мишљење ЕК и дозволио је потписивање Уговора о приступању 1979. године а затим и пуноправно чланство Грчке у јануару 1981. године ( три године пре рока који је био предвиђен у Споразуму о придруживању) .

 Разлози за такву одлуку Савета министара су свакако, били политичке природе и могу се посматрати у контексту Хладног рата и доласка на власт прозападног предеседника Караманлиса 1980. године. (Караманлис је закључио са ЕЗ Споразум о придруживању 1961. и није скривао да је је он донет ради ''још чвршћег везивања за западни савез'').[4]

Ипак, у другој половини 1981. године највећи критичар ЕЗ и НАТО Андреас  Папандреу побеђује на изборима и постаје председник владе. После претњи Папандреуа да ће иступити из ЕЗ и НАТО и да ће протерати америчке базе из Грчке (којима је искључио струју и воду) али и подршке ставовима Москве приликом грчког председавања ЕЗ 1983 (као и јавним консултацијама са Бугарском и Варшавским пактом у време кризе са Турском у Егејском мору) Брисел одобрава  значајна  средства Атини. Та средства се одобравају  у оквиру Интегрисаног медитеранског програма.[5] (Укупна средстава  ИМП су износила око 6, 6 милијарди екија). Највећи део средства је обезбеђен директно из буџета ЕЗ а мањи део од Европске инвестиционе банке. ( Курс је  био око 0, 88 америчких долара за један еки).[6]  На основу ИМП програма Грчка је 80-тих директно из буџета ЕЗ добила око 2 милијарде екија.[7]

                                                      

                                     Грчка након трансформисања ЕЗ у ЕУ

Након пада Берлинског зида и трансформисања Европске заједнице у Европску унију (Мастрихтским споразумом) значај Грчке за Брисел се смањује. Атина зато је принуђена да узима кредите да би одржала привредни раст и високи животни стандард који је био омогућен  буџетским средствима из  ИМП (програм је званично окончан 1993). Такав измењени однос Брисела према Атини доводи до вртоглавог раста спољног дуга.

Следећа табела показује раст спољног дуга Грчке у том периоду.

 

Спољни дуг Грчке  након трансформисања ЕЗ у ЕУ у периоду 1989-2002[8]

 

Година

У милијардама долара

1989.

 18, 7

2002.

 63, 4

Дакле, спољни дуг Грчке се неколико пута повећава у периоду након  усвајања Мастрихтског споразума почетком деведесетих.

Међутим, грчка економска ситуација постаје критична након увођења евра као званичне валуте 2002. године. Долази до ''метастазе''спољног дуга.

 

Спољни дуг Грчке након увођења евра као званичне валуте у периоду 2004-2009[9]

 

Година

У милијардама долара

2004.

 67, 4

2008.

 504,6

 

Претходна табела показује да је периоду након увођења евра као званичне валуте у Грчкој  спољни дуг порастао за (скоро невероватних)  неколико стотина  милијарди долара. Тачније, Грци купују робу из западног дела ЕУ (највише из Немачке) а то се плаћа кредитима из немачких и француских банака. Или, увођење евра 2002. омогућава  раст продукције индустријских роба великих извозних привреда и држава као што је Немачка.  Са друге стране, вртоглаво задуживање малих увозних привреда и држава као што је Грчка, које нису биле у стању да издрже конкуренцију у еврозони без самосталне монетарне политике.

Након 2009. и фактичког банкрота Грчке, ЕУ одобрава такозвану помоћ Атини. Али, она нема никакве сличности са буџетским средствима из  ИМП које је Грчка добила 80-тих. ЕУ и (ММФ) у суштини, након 2009. одобравају само нове кредите Грчкој ради враћања старих. Зато дуг Грчке наставља да расте . Једина разлика у односу на претходни период је у томе што се раст дуга не броји стотинама милијарди већ десетинама милијарди долара. Следећа табела показује ту тенденцију која стоји иза ''помоћи'' ЕУ.

 

Спољни дуг Грчке након одобравања ''помоћи'' ЕУ[10]

 

Година

У милијардама долара

2009.

 552,8

2012.

 576, 6

 

Да би се прикриле ове (непријатне) чињенице, Грци су од стране немачких и ЕУ медија оптужени да су ''корумпирани'',''просјаци и преваранти''. Помињали су се и трошкови Олимпијаде у Атини као узрок грчког слома ,иакосе процењује да је заједно са трошковима изградње инфраструктурних објеката, Олимпијадакоштала око 15 милијарди долара, то је сума упоредива са  грчким  једногодишњим приходом од туризма.[11]

Међутим, неутрални економски подаци показују да је грчки слом имао озбиљније узроке од ових олаких медијских тврдњи. Тачније, огроман дуг од неколико стотина милијарди долара је изазвао и велики раст спољнотрговинског и буџетског дефицита. Следеће табеле то показују.

 

Буџетски дефицит Грчке  у периоду 1999-2012.[12]

 

Година

 У милијардама долара

1998.

 2, 6

2012.

 24,8

 

Спољнотрговински дефицитГрчкеу периоду 2001-2012.[13]

Година

 У милијардама долара

2001.

 22

2011.

 38

Дакле, огромне паре су одлазиле из Грчке ка западној Европи. Истовремено је растао буџетски дефицит. Раст стопе незапослености је била само логична последица претходно наведених података

 

Незапосленост у  Грчкоју периоду 2001-2012.[14]

 

Година

 У процентима

2001.

 11

2012.

 24

 

Овакви катастрофални економски показатељи су довели грчко друштво  на ивицу понора. Или, земља која има прелепих 13.000 километара морске обале и огромне приходе од туризма као и једну од највећих  трговачких флота на свету, није могла да издржи штетно увођење евра и вртоглаво задуживање након трансформисања ЕЗ у ЕУ. Тачније, у периоду 2009-2013 око 900.000 људи је у јавном и приватном секотру изгубило посао према подацима Грчке агенције за статистику (ELSTAT). Штрајкови  већ  неколико годинама  потресају ту државу.  Само  у новембру 2013. су широм Грчке  биле затворене школе и болнице, отказани авионски летови и железнички и градски саобраћај. Социјални немири (у којима учествује велики број људи) у градовима су праћени жестоким нападима на парламент,министарство одбране, банке и полицију. У њим редовно има на десетине повређених на обе стране али и погинулих као што се десило у мајуи октобру2010. Плате  и пензије су само у 2012, опале за 18 %. У истог години порези су повећани за 52 %.[15]  Због економске кризе је угашена је и државна телевизијаERT. Године 2013. се распламсао и политички тероризам и почињено је неколико убиства у сукобима између левице и деснице. Коначно,  стопа незапосленост је без обзира на ''помоћ'' ЕУ наставила да расте и  достигла је крајем 2013. скоро 30  %.[16]




[1]
 Чворовић Г. „Новости'', 3.1. 2014.

[2] http://www.nspm.rs/hronika/2014-01-02-14-21-20.html

[3] Динан Д. ''Мењање Европе:историја Европске уније''Службени гласник, Београд, 2010. стр. 123

[4] Види више Клог Р.''Историја Грчке новог доба''Клио, Београд,  стр. 157. О улози овог политичара у европским интеграцијама види званичан сајт грачког МИП http://www.mfa.gr/en/foreign-policy/greece-in-the-eu/greeces-course-in-the-eu.html

[5] Динан пише да је Европска комисија 1983. године предложила да ЕЗ помогне Грчкој кроз регионалне програме  да се тако прихвати Папандреуов меморандум о економској помоћи из 1981. ''Мењање Европе: историја Европске уније''. Службени гласник, Београд, 2010. стр. 175

[6] Министар спољних послова Хараламбопулос је ''успео да пригуши критике на рачун Совјетског Савеза после обарања јужнокорејског Боинга 747'', исто, стр 194. О Програму ИМП од 1986.  види http://aei.pitt.edu/14712/1/EUR-FILE-1-86.pdf

[7] Динан наводи да је Грчка добила око 30 % укупних средстава или око 2,2 милијарде екија,  види ''Мењање Европе:историја Европске уније''. Службени гласник, Београд, 2010. стр. 197. Када се то подели на 7 година, онда је то око 315 милиона екија сваке године , или сума која је много већа од такозваних ИПА фондова обећаних Србији, у њу треба урачунати и инфлацију од 80-тих до сада.

[8]   www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[9] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[10] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[11] http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1064935&print=yes

[12] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[13] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[14]www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[15] http://www.big.co.rs/sr/nova-ekonomija/vesti-iz-sveta/u-gr%C4%8Dkoj-plate-padaju-a-porez-drasti%C4%8Dno-raste

[16]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1437466/Generalni+%C5%A1trajk+u+Gr%C4%8Dkoj.html

Нешто више од 27 % је била стопа незапослености крајем 2013.

 

фото http://www.euromag.ru/greece/22475.html

Дејан Мировић је српски политичар и правник. Рођен је 16. септембра 1972. године у Бару. Средњу школу, Правни факултет и постдипломске студије је завршио у Београду. Магистрирао је из области међународног привредног права. Од 2007. до 2012. године био је посланик у Народној скупштини. Био је потпредседник Српске радикалне странке и званично регистровани правни саветник Војислава Шешеља пред Хашким судом. До сада је објавио више књига: „Запад или Русија“, "Последице ЕУ интеграција", „Аргументи против Европске уније“ и „Косово и Метохија – Палестина, систем криза“ (преведено на арапски језик). Докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 9. октобра 2012. године, дисертацијом на тему примене права ЕУ у Србији . Од 2013. године је доцент на Правном факултету у Косовској Митровици, а у јануару 2018. године, изабран је за ванредног професора. Смењен је са места потпредседника Српске радикалне странке, након повратка др. Војислава Шешеља у мају 2015. године, због залагања за предизборну коалицију са другим опозиционим патриотским странкама. Поднео је оставку на место правног саветника, након ослобађајуће пресуде др. Војиславу Шешељу у марту 2016. године. 2016 [1]. 2017. године објавио књигу под називом "Русофобија код Срба 1878-2017". На Сајму књига у Београду, у 2017. години, била је међу најпродаванијим књигама.